мини|Четири континента Петера Паула Рубенса (пример уметничког дела) Уметничко дело је физички објекат или креација која поседује естетску, смисаону и културну вредност. Оно је резултат свесне људске активности, талента и вештине, кроз које уметник изражава своје идеје, емоције или поглед на свет. Уметничко дело може бити материјално (слика, скулптура) или нематеријално (музичка композиција, перформанс).
Дефиниција и критеријуми Концепт "уметничког дела" се мењао кроз историју и разликује се од културе до културе. Оно што се у једној епохи сматрало занатом, у другој је могло постати уметност. Историјски контекст: У античкој Грчкој, уметност (techne) је обухватала сваку вештину, од вајарства до столарства. Тек у ренесанси почиње да се прави јаснија разлика између уметника (као креативног генија) и занатлије. Ренесансни уметници су веровали да је студија људског тела, посебно мушког, заправо студија Бога, те су највећу вредност приписивали скулптурама које приказују људску фигуру. Културни контекст: На Западу се дуго правила строга разлика између "високе" уметности (сликарство, скулптура) и примењене уметности (керамика, таписерија), јер су дела примењене уметности имала практичну сврху. У кинеској или исламској уметности, ова разлика је много мање изражена, а калиграфија или израда ћилима сматрају се врхунским уметничким формама. Институционална теорија уметности: У 20. веку, филозофи попут Артура Дантоа и Џорџа Дикија развили су теорију по којој нешто постаје уметничко дело када га "свет уметности" (критичари, кустоси, галерије, публика) прихвати као такво. Ово је посебно важно за разумевање концептуалне и авангардне уметности (нпр. "Фонтана" Марсела Дишана).
Врсте уметничких дела Уметничка дела се могу класификовати на различите начине, најчешће према медију или чулу које ангажују. Визуелне уметности: Дела која се перципирају првенствено чулом вида. Дводимензионалне: цртеж, графика, слика, фотографија, мозаик. Тродимензионалне: скулптура, рељеф. Архитектура: Уметност обликовања простора. Књижевност: Уметност писане речи. Дели се на поезију, прозу и драму. Извођачке уметности: Уметност која се изводи уживо пред публиком. Музика: опера, симфонија, соната, концерт. Позориште: драма, комедија, трагедија. Плес: балет, савремена игра. Филм: Познат и као "седма уметност", комбинује слику, звук, наратив и глуму. Савремене форме: У 20. и 21. веку развиле су се нове форме као што су перформанс, хепенинг, инсталација, ленд-арт, дигитална уметност и видео-уметност.
Вредност и функција Уметничка дела се чувају и излажу у музејима, галеријама и приватним колекцијама. Њихова вредност је вишеслојна: Естетска вредност: Способност дела да изазове доживљај лепоте, склада или емотивну реакцију. Културна и историјска вредност: Уметничка дела су сведочанства о времену и култури у којој су настала. Симболичка вредност: Многа дела носе дубље значење и поруке. Материјална вредност: На тржишту уметнина, дела могу достићи изузетно високе цене, а нека се сматрају непроцењивим делом светске баштине.
Галерија
Види још Уметност Естетика Историја уметности Музеј
Референце
Категорија:Уметност Категорија:Естетика