Лабиодентални или уснено-зубни сугласник (али не и усненозубни) јесте сугласник артикулисан помоћу доње усне и горњих зуба. Такви сугласници у српском језику су: ф и в.
Лабиодентални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су: ИПА Опис Пример језик правопис ИПА значење безвучни лабиодентални плозив звучни лабиодентални плозив безвучни лабиодентални африкат цонга не постоји нилски коњи безвучни лабиодентални африкат цонга не постоји брада лабиодентални назал енглески symphony симфонија безвучни лабиодентални фрикатив енглески fan лепеза звучни лабиодентални фрикатив енглески van комби/камионет лабиодентални апроксимант холандски wang образ лабиодентални флап моно vwa слати
Најчешћи лабиодентални сугласници у пракси су фрикативи и апроксимант. Лабиодентални флап се фонетски појављује у десетак језика, али су сви они у централној и југоисточној Африци. За остале врсте артикулације, карактеристични су билабијални сугласници.
Глас [ɱ] се често појављује, али најчешће као алофон гласа -{m}- испред лабиоденталних сугласника -{v}- и -{f}-.
Референце