Ментално здравље ЛГБТ особа је постмодернистички процес разумевања научних сазнања, истраживања, дебата и класификација које су проистекле из менталних поремећаја (као што су абнормално понашање, когниција и емоција) у животу ЛГБ особа. ,. Како је сексуална оријентација, позитивно повезана са физичким и менталним здрављем, било који телесни и ментални поремећај у ЛГБТ особа настаје као одговор, на облик, интензитет и врсту менталних поремећаја, који озбиљано могу нарушти здравље овох особа па;...према томе ментално здравље ЛГБТ особа зависи од научног и друштвеног консензуса који се одвија и подлеже променама упоредо са друштвеним променама“. Дефиниција менталног здравља Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја, и зато је дефинисано и као: „стање благостања у којем свака особа схвата свој потенцијал, носи са свакодневним стресом, може радити продуктивно и доприноси својој заједници.”Ментално здравље се дефинише и као стање благостања у којем сваки појединац реализује своје потенцијале, способан да се суочи са нормалним стресним животним околностима, може продуктивно и плодоносно радити и може доприниети својој заједници.
Позитивна димензија менталног здравља, кроз ову дефиницију наглашена је и у ставу о здравственој заштити СЗО која је садржана у Уставу маногих земаља
Студије о менталном здрављу ЛГБ Хомосексуалност је као ментални поремећај у САД 1973. избачена из Дијагностичког и статистичког приручник за менталне поремећаје (ДСМ), а затим и из МКБ СЗО, што не значи да овакво понашање не прате и ментални поремећаји који се могу модификовати и лечити... Брисањем хомосексуалности из ДСМ-а 1973, вештачки је створен највећи број оздрављења у историји психијатрије...ово вештачко оздрављење ове врсте налази све већу потврду у реалности... поставља се питање, могу ли се заиста хомосексуалци променити?...неки пацијенти сматрају да је понашање могуће променити, а да је предиспозиција (оријентација) непроменљива.
Данас постоји велики број истраживања који доказују и указују да је бити геј, лезбијка или бисексуална особа компатибилно са нормалним менталним здравственим и социјалним прилагођавањем. Међутим, искуства дискриминације у друштву и могућа одбацивања од стране пријатеља, породице и других, као што су послодавци, значи да неки ЛГБ људи доживљавају већу него што се очекивало преваленцу поремећаја менталног здравља и злоупотребу њихових проблема. Зато докази изведени у бројним студијама јасно показује да ЛГБ популација иако се сматра ментално здравом, ипак има вишу преваленцу психичких поремећаја него популација хетеросексуалаца.
Ипак, методолошки изазови и даље постоје. До данас, нема епидемиолошких студија које су плански спроведене, да априори изуче ментално здравље ЛГБ популације, па одређене дилеме су и даље предмет расправе. Колико су истраживања у овој популацији оскудна а информације непоптпуне и непоуздане, најбоље говоре подаци из медицинских часописа од 1980 до 1999 у којима се само 0,1% чланака односило на здравља ЛГБТ. Од тих чланака, већина (56%) су се бавиле темом мушкараца који имају секс са мушкарцима (МСМ) и ХИВ/АИДС-а.
Стигма и предрасуда још увек постоји у многим друштвима о ЛГБТ особама. Бројна истраживања показују да је зато само између 18% до 49% лезбијки, гејева, бисексуалаца и транссексуалаца спремно да открије своју сексуалну оријентацију, и проблеме везане за њу, изабраном лекару. Зато и даље постоји велики број здравствених питања која су важна за ментално здравље ЛГБТ особе али због ових и других проблема не могу бити реално сагледана и изучена.
Имајући ово у виду, Америчко удружење психолога дало је сугестије психолозима, психијатрима и психотерапеутима да поштују права појединца за утврђивање сопствених мерила вредности...Сви ми имамо права на сопствену вредност, сопствену филозофију живота, као и право да је мењамо ако желимо. Вероватноћа да желимо да мењамо такву оријентацију је велика, ако узмемо чињеницу да је 70% Американаца хомофобично, мада би овде права реч била хомомисично (од грчке речи „missos“, што значи мржња), јер Американци у ствари мрзе хомосексуалце".
Ментално здравље и менталне болести ЛГБТ особа одређује интеракција социјалних, психолошких и биолошких фактора, исто као што одређује и њихово здравље и болест у целини. Најјаснији доказ за то је ризик од менталних болести, који је нешто израженији код хомосексуалаца у односу на хетеросексуалце. Оне су у развијеном свету повезан са стиматизацијом и хомофобијом, сиромаштвом, дискриминацијом ЛГБТ, укључујући ту и низак ниво здравственог па и општег образовања, а у неким студијама и лошим и ниским примањима ЛГБТ особа. Све то утиче на рањивост ЛГБТ, као угрожене групе људи у свакој заједници, од менталних болести чија настанак се може објаснити утицајем фактора као што су; неприхватање ЛГБТ особа од стране породице и заједнице, нерешена здравствена заштита, неискуство, несигурност и безнађа, сталне друштвене промене, као и стално присутан ризик од насиља и физичких болести.
Веће стопа неприхватања ЛГБТ особа од стране породице је значајно повезана са њиховим слабијим менталним здрављем. На основу показатеља из бројних студија, младе ЛБГТ особе, због одбијања и неразумевања породице током адолесценције су; 8,4 пута склоније да покушају самоубиство, 5,9 пута склоније ка тежем облику депресије, 3,4 пута склоније да користе недозвољене супстанце или дрогу, и 3,4 пута склоније незаштићеним сексуалним односима и бежању од куће, у поређењу са вршњацима из породица које имају висок степен прихватања, или низак ниво породичног одбијања према ЛГБТ сродницима. Ове студије показују јасну и директну везу између одређеног родитељског и неговатељског одбијајућег понашања и негативних здравствених (менталних) проблема (поремећаја) који се јављају код младих али и одраслих лезбијки, геј младића и бисексуалаца. Одбацивање породице као предиктор негативног исхода по здравствље ЛГБТ <center> {| class="wikitable " |- ! Утицај на здравље !! Низак ниво одбијања !! Умерен ниво одбијања !! Висок ниво одбијања |- | Самоубилачке идеје ||<center> 11,8||<center> 21,6 ||<center> 43,2 |- | Покушај самоубиства ||<center> 19,7 ||<center> 35,1 ||<center> 67,6 |- | Депресија ||<center> 22,4 ||<center> 44,6 ||<center> 63,5 |- | Тешко опијање (задњих 6 месеци) ||<center> 40,8 ||<center> 47,3 ||<center> 36,5 |- | Злоупотреба опојних дрога (задњих 6 месеци) || <center>42,1 ||<center> 30,0 ||<center> 71,6 |- | Друге злоупотребе повезане са било којим проблемом ||<center> 48,0 ||<center> 47,3 || 68,9 |} Усмеравање сексуалног нагона на супротни пол је значајно отежано у случају појаве адолесцентне кризе. Клиничка слика адолесцентне кризе, поред кризе идентитета и ауторитета, садржи такође и кризу сексуалности, у којој може да доминира дилема: „да ли сам ја хетеро или хомосексуалац“? Адолесцентна криза зато може имати значајан утицај на ментално здравље и неретко завршава и трагично (самоубиством).
Родитељима треба време, знање и подршка, да прихвате полну различитост сопствене деце, а ту и њихова деца могу да им помогну. Да би се то зближавање догодило, важно је да родитељи могу да схвате шта се дешава са њиховом децом. Зато један од главних интереса носиоца јавног здравља треба да буде усмерен ка пружању помоћи не само ЛГБТ особама већ и породицама у њиховој едукацији и већем утицају на разблажење њиховог одбијајућег понашања. Саветовање породице и правовремено давање смерница, савета и подршке може допринети превазилажењу критичних разлика у ставовима. Све то може помоћи у смањењу ризика и унапређењу квалитета менталног здравља лезбијки, гејева и бисексуалних младих особа.
Карактеристике полних веза ЛГБ у Енглеској и Велсу (2004) на узорку од 1.285 особа <center> {| class="wikitable" |- ! Брачни статус !! Геј мушкарци !! Бисексуални мушкарци !! лезбијке !! Бисексуалне жене |- | Никада се није женио/удавао ||<center> 76% ||<center> 68% || <center>65% ||<center> 72% |- | Ожењен/удата ||<center> 4% ||<center> 6% ||<center> 2% ||<center> 8% |- | Одвојен/разведена ||<center> 7% ||<center> 12% ||<center> 18% ||<center> 11% |- | Остало ||<center> 13% ||<center> 14% ||<center> 15% ||<center> 9% |- ! Тренутни однос !! Геј мушкарци !! Бисексуални мушкарци !! лезбијке !! Бисексуалне жене |- | Није у односу ||<center> 48% ||<center> 49% || <center>38% ||<center> 42% |- | У односу; живе заједно/одвојено ||<center> 29%/19% ||<center> 17%/27% ||<center> 35%/26% || <center>28/28% |- ! Дужина везе !! Геј мушкарци !! Бисексуални мушкарци !! лезбијке !! Бисексуалне жене |- | < 2 године || <center>46% ||<center> 58% ||<center> 49% ||<center> 58% |- | > 2 године ||<center> 54% ||<center> 42% ||<center> 51% || <center>42% |- ! Деца !! Геј мушкарци !! Бисексуални мушкарци !! лезбијке !! Бисексуалне жене |- | Нема децу ||<center> 91% ||<center> 71% ||<center> 77% ||<center> 77% |- |Једно или више ||<center> 9% ||<center> 29% ||<center> 23% || <center>28% |- ! Тренутна животна ситуација !! Геј мушкарци !! Бисексуални мушкарци !! лезбијке !! Бисексуалне жене |- | Живи сам ||<center> 39% ||<center> 42% ||<center> 27% ||<center> 27% |- | Дели живот ||<center> 61% ||<center> 58% ||<center> 73% || 73% |} Стабилност геј и лезбијских односа је значајно промењљива у квалитету и трајности у истополним ванбрачним заједницама. Велики део нестабилности у геј и лезбијком партнерству произилази из недостатка подршке таквим односима унутар друштва, цркве или породице. Одавно је познато да брак даје здравствене бенефиците како хетеросексуалним мушкарацима тако и женама, па према томе слични бенефити могу проистећи и из истополних брачних заједница. Правно и друштвено признање истополних веза ће вероватно да смањи дискриминацију, повећа стабилност истополаних односа и доведе до бољег физичког и менталног здравља ЛГБ особа. Рањивост геј мушкарца и лезбијки на менталне поремећаје може се смањити у друштвима која признају, прихватају и односе се према овим особама као поштованим члановима друштва, који би могли да испуне сва очекивања као потенцијални партнерим на радним местима и у другим срединама, под условом да их оне сматрају ментално здравим готово исто као хетеросексуалне људе.
Теорија стреса
Мањински стрес процеси у ЛГБ Сексуалне мањине, у које се убрајају ЛГБТ особе, у свом животу могу се суочити поред свакодневних стресогених утицаја, идентичних за целокупну људску популацију, и са додатним мањинским стресогеним као, као што су они везани за старост, пол, родни идентитет, расу, етничку припадност, културу, национално порекло, религију, сексуалну оријентацију, инвалидитет, језик и социоекономски статус.
На друштвеном нивоу, сексуална стигма (као мањински стрес) уграђена је у бројне друштвене структуре преко цивилног и кривичног права, социјалне политике, психологије, психијатрије, медицине, цркве и других друштвених институција. Сексуална стигма се огледа у различитим правним и социјалним третманима од стране институција према сексуалним мањинама, који се најбоље уочавају у овим примерима; дуга историја криминализације истополног сексуалног понашања, недостатак правне заштите од дискриминације ЛГБ особа у запошљавању, здравству и становању, недостатак накнаде за ЛГБ бракове и породице које би подржала формирање њихових породицае, (за разлику од обимних бенефиције које постоје за хетеросексуалне брачне парове, па чак понекад и када хетеросексуални парови нису у браку).
Да би разумели утицај мањинског стресаReport of the American Psychological Association Task Force on Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation, Washington, DC 20002-4242 на ментално здравље сексуалних мањина, мора се прво разумети друштвено-психолошки концепт стигме (стигматизације)). Гофман је (1963) дефинисао стигму као нежељену разлику која треба да дискредитује појединца.. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. Линк и Фелан (2001) наводе услове (околности) у којима се стигма јавља; када постоје одређене индивидуалне разлике међу поједицима, када су ове разлике повезане непожељним или негативним карактеристикама стереотипије,