Иван Радовић (Вршац, 22. јун 1894 — Београд, 14. август 1973) био је српски сликар, ликовни критичар, дописни члан САНУ.
Биографија Завршио је Учитељску школу у Сомбору. Сликарство је учио на Академији у Будимпешти од 1917. до 1919.
Ради студија уметности 1921. године путовао је у Минхен, Праг и Венецију, а боравио је у Прагу и Паризу.
У Београд се доселио 1927. године. Бави се педагошким радом у школи у Станишићу, Учитељској и Вишој девојачкој школи у Сомбору. Једно време је био професор Уметничке школе у Београду.
Први пут излагао 1922. године у Београду. Припадао је групама „Слободни“, „Облик“ и „Шесторица“. Био је члан УЛУС-а.
Успешно се бавио тенисом. Био је првак Југославије 1929. године. Те године је играо у Дејвис купу против Грчке.
Био је дописни члан САНУ 1970. године.
Његов брат је био свештеник и фотограф Милорад Радовић (1892-1934).
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Сликарство мини|Човек води коње, Народни музеј Краљево Сликарски опус Ивана Радовића је велики и по броју радова (слика, цртежа и акварела), али и по значају и месту у српској уметности двадесетог века. Критичари и историчари модерне уметности приметили су у његовом раду кретање од традиционализма до авангарде, од устаљених путева савремености његовог времена до излета у наивизам и колористички експресионизам који је био најкарактеристичнији за српску уметност тог периода. Није се устручавао ни да се упусти у експерименте са апстрактним изразом, посебно током прве половине треће деценије. У основном, његов сликарски пут се кретао од раног периода конструктивизма и посткубизма, преко неокласицизма и неопримитивизма средњег перида до романтизма и поетског реализма који је обележио крај овог самосвојног стваралаштва. И тематски се Радовићево сликарство кретало у широком распону од пејзажа, ентеријера и жанрсцена до портрета и актова. Због оваквог својеврсног спајања и преплитања стилских карактеристика и тематских садржаја, сликартсво Ивана Радовића постављено је у најзначајнијим историјским прегледима на једно од најистакнутијих места у српској сликарској уметности епохе модернизма.
Самосталне изложбе мини|десно|Поглед с округлим крошњама, 1922 1925 Сала основне школе код Саборне цркве, Београд 1928 Летњи павиљон Официрског дома, Београд 1929 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1932 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1933 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1952 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1960 Галерија дома ЈНА, Београд 1963 Народни музеј, Зрењанин 1964 Градско музеј, Вршац 1966 Галерија Матице српске, ретроспективна изложба, Нови Сад 1971 Галерија САНУ, ретроспективна изложба, Београд
Постхумне изложбе 1978 Ликовна галерија, Сомбор 1984 Галерија САНУ, Београд 2009 Народни музеју, Ваљево 2010 Културни центар, Вршац, Спомен-збирка Павла Бељанског, Нови Сад 2010 Галерија Хаос, Београд 2011 Галерија легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд
Библиографија (избор) 1925 Густав Крклец, Изложба слика Ивана Радовића, Време, 5. децембар, Београд 1926 Густав Крклец, Колективна изложба Ивана Радовића у Београду, Сомборска реч, бр. 37, Сомбор 1955 Миодраг Б. Протић, Савременици I, pp. 67–71, Нолит, Београд 1963 Вукица Поповић, каталог ретроспективне изложбе, Народни музеј, Зрењанин 1966 Павле Васић, каталог ретроспективне изложбе, Галерија Матице српске, Нови Сад 1967 Миодраг Б. Протић, Трећа деценија - конструктивно сликарство, у Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Нолит, Београд 1971 Миодраг Б. Протић, каталог ретроспективне изложбе, САНУ, Београд 1973 Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900 – 1950, Нолит, Београд 1983 Владимир Розић, Ликовна критика у Београду између два рата 1918-1941, Југославија, Београд 1989 Вјекослав Ћетковић, монографија, Академија уметности, Матица српска, Нови Сад 2005 Владимир Розић, Уметничка група „Облик“ 1926-1939, Канцеларија за придруживање Србије и Црне Горе Европској унији, Београд 2008 Жана Гвозденовић, Иван Радовић. Од апстракције до предела чулности, Музеј савремене уметности, Београд
Награде 1925 Интернационална изложба уметности, Филаделфија 1930 Орден Светог Саве, Београд 1932 Орден белгијског краља, Брисел 1937 Сребрна медаља, Међународна изложба уметности и технике, Париз 1962 Златна палета УЛУС-а, Београд 1967 Политикина награда „Владислав Рибникар“, Београд 1967 Седмојулска награда СР Србије, Београд 1971 Награда АВНОЈ-а, Београд
Види још
Референце
Литература
Документације Музеја савремене уметности, Београд 1971 Ретроспективна изложба, монографија, Галерија САНУ, Београд 1989 Иван Радовић, монографија, Академија уметности, Матица српска, Нови Сад
Спољашње везе Званична биографија на сајту САНУ Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност
Категорија:Рођени 1894. Категорија:Умрли 1973. Категорија:Уметници из Вршца Категорија:Српски сликари Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду