Црвенка, рубеола или рубела такође позната и као немачке богиње или тродневне богиње, акутна је капљична заразна болест изазвана вирусом рубеле, која се карактерише благим продромалним и општим симптомима, оспом у облику светлоцрвених неправилних мрља и увећањем лимфних чворова, углавном на врату или иза ушних шкољки. Ова област је обично блага, те половина заражених ни не зна да имају инфекцију. Преноси се са човека на човека, путем капљица, кијањем, кашљањем или говором. Болест је сезонског карактера и најчешће се јавља зими или на почетку пролећа. Од ње углавном обољевају предшколска и школска деца, мада се може јавити и у другим животним добима. Рубела је болест са благим симптомима и код већине болесника након оздрављења не оставља никакве последице.

Јако је опасна ако од ње оболе труднице, у првом тромесечју трудноће, јер може довести до тежих оштећења плода, који се рађа са хроничном виремијом и обољењима многих органа и конгениталним малформацијама (катаракта, глувоћа, срчане мане и ментална ретардација). Код тежих облика трудноће се може завршити побачајем или мртворођеним плодом.

Називи — рубела, — рубела, — немачке богиње - фрус.Енциклопедија Британика, сажето издање, књига 7. (П—Р), Политика, Народна књига, Београд 2005. — у српском језику црвенка или рубеола.

Историјат Најранији опис рубеле највероватније датира од средине 18. века, када су клиничке манифестације болести описали; немачки лекари, Фридрих Хофман (1740), а потом de Bergan 1752. и Orlow 1758.. У то време сматрало се да је рубела „дериват“ богиња, а због јаког немачког утицаја, болест постаје познат под називом „немачке оспице“. Немачки лекар George de Maton, документовао је болест као посебан ентитет, који је у Немачкој постао познат под називом rötheln (касније синоним за рубелу или немачке оспице). RÖTHELN, Synonyms.—Rubella; German measles;

Fritsch je (1786) добро уочио разлику између морбила и рубеле. Но схватање да је рубела посебна болест споро се пробијало и тек 1881, на интернационалном конгресу лекара у Лондону дефинитивно је то схватање прихваћено. Болест је променила име у рубела (од латинске речи rubella- црвенкаста промена) 1866. на предлог Henry Veale, хирург британске армије, који је након проучавања епидемије ове болести у Индији за њу сковао... „милозвучно име рубела... сурово и страно нашим ушима“.

Вирусна етиологија рубеле је да доказана њеним преносом на мајмуне и људе и култивисањем вируса. A. F. Hess је то успео 1914, преносом рубеле на резус мајмуне. Хиро и Тасака су 1938. пренели рубелу на здраву децу помоћу секрета из ждрела.

Рубела је била омаловажавана све до 1941, када је добила на свом значају, након открића аустралијског истраживач и офталмолога Н. М. Грега (Norman McAllister Gregg) који је описао разне аномалије плода изазване интраутерином инфекцијом вирусом рубеле, ​​током болести мајке у трудноћи. Н. М. Грег је код 78 случајева урођене катаракте код одојчади открио да су 68 деце родиле мајке који су боловале од рубеле у раној трудноћи. Касније је најчешћу удружену аномалију изазвану рубелом у трудноћи (катаракта, срчане мане и глувоћа) он описао под називом „класични синдром урођене рубеле“.

Вирус рубеле успео је да изолује из столице, секрета ждрела, мокраће и крви и култивисали на хранилишту које се састојиало од људских амнионских ћелија (Weller и Neva 1962)Weller, T. H., and F. A. Neva. . или на хранилишту од културе бубрежних ћелија афричког зеленог мајмуна (Parkman, Buscher i Artensein 1962).Parkman, P. D., E. L. Buescher, and M. S. Artenstien. . Paul A. L. Lancaster: In. Ова истраживања су била полазна основа да 1966. започне производња вакцине за имунизацију против рубеле.

Године 1969, регистрована је и лиценцирана жива ослабљена вакцина против вируса рубеле. У раним 1970-их, уведена је у програм редовне вакцинације деце у многим земљама света трострука вакцина која садржи ослабљену вакцина против вируса морбила, заушака и рубеле скраћено (ММР-вакцина).

Епидемиологија Највећи ризик за појаву рубеле је међу припадницима расних или етничких група које су невакцинисане и код особа које могу бити изложене инфекцији за време боравка у областима света где вакцинација рубеле није рутинска појава. Тако се недавна епидемија рубеле у САД догодила међу особама хиспано националности (потомака Шпанаца). Зато се хиспано особе које долазе у САД из подручја Латинске Америке и Мексика и особе из осталих земаља које немају програм вакцинације против рубеле у САД сматрају ризичним групама, осетљивијим на рубелу, и подвргавају посебним мерама превенције и имунизације (осим ако поседују валидну документацију о вакцинацији или серолошке доказе о имунитету).

Рубела подједнако напада особе мушког и женског пола свих раса. Пре увођења вакцинације, највећа учесталост је била код деце узраста 5-14 година. Међутим, данас се рубела најчешће јавља код адолесцената и младих одраслих особа.

Сједињене Америчке Државе Пре увођења свеобухватне вакцинације против рубеле 1969, епидемије су се догађале сваких 6-9 година а пандемије на сваких 10-20 година. Пандемије рубеле између 1962 и 1965, које су свој почетак имале у Европи прошириле су се и на САД. Од 1964. до 1965. у САД је регистровано 12.500.000 случајева рубеле. Овако велики број оболелих довео је до 11.000 побачаја или превентивних абортуса и 20.000 случајева новорођене деце са класичним синдромом урођене рубеле (од којих је 2.100 умрло, 12.000 оглувело, 3.580 ослепело и 1.800 ментално ретардирано). Само у Њујорку класични синдром урођене рубеле регистрован је у 1% свих порођаја.

Од 1977-1981, у САД је пријављено 20.395 случајева рубеле, да би тај број опао током 1990. на 1.124 и 1999. на 267 случаја годишње.Watstein SB, Jovanovic J. Statistical Handbook on Infectious Diseases. Westport, CT: Greenwood; 2003:5. У последњој деценији (у 21. веку), стопа оболелих је била мања од 10 случајева урођеног облика тзв. рубеларне ембриопатије годишње. Ови случајеви су углавном настали код мајки рођених изван САД, у земљама Латинске Америке и другим са нижом стопом вакцинације.

Значајан пад броја оболелих од рубеле од 1969. и одсуство њеног ендемског преноса у Сједињеним Државама потврђују ови подаци: мање од 25 пријављених случајева рубеле сваке године од 2001 вакцинацијом је обухваћено најмање 95% деце школског узраста, имунитет код становништва процењен је на око 91% успостављен је одговарајући надзор над правовременим откривање и спречавањем епидемија рубеле, створен је облик вирусних генотипова у складу са пореклом вируса из других делова света. Имајући у виду наведене и друге податке, Комисија за праћење заразних болести у САД 2004. године је донела одлуку да рубеле више није ендемска болест у Сједињеним Државама. Овој одлуци највише је допринео успешан програм вакцинације против рубеле у Сједињеним Државама и западној хемисфери Земље.

Остале земље Вакцинација против рубеле данас се примењује само код око једне половине светске популације. Зато синдром рубеларне ембриопатије и даље представља проблем у неким областима света. У Русији, је на пример, синдром рубеларне ембриопатије као узрок присутан у 15% свих конгениталних аномалија.

У Немачкој 2003 пријављена је учесталост рубеле од 0,33 случајева на 100.000 становника. Европски центар за превенцију и контролу болести у 2005 регистровао је инфекцију код 1500 случајева из 22 земаља обухваћених праћењем, са највишом стопом инциденције у Литванији (3.44 по 100.000) и Холандије (2,23 на 100.000). Просечна учесталост у свих 22 земаља је била 0,51 на 100.000. У студији из Немачке од 2000 до 2002, вакцинисано је око 86% деце. Непотпуне вакцинација становништва могу бити узрок спорадичних епидемије код деце, адолесцената и одраслих.

Селективна вакцинација младих девојака и жена од 13 године - због нарочито опасних компликација од ове болести у току трудноће - код женске популације у Европи достигла је високу стопу заштите захваљујући стеченом природном имунитету у младих одраслих особа.

Пренатална инфекције вирусом рубеле у 2006, регистрована је у једном случају у Тирингији, а од 2007 ни један.RKI: Infektionsepidemiologisches Jahrbuch, Anhang Jahresstatistik nach Bundesland. Међутим, Институт је Роберт Кох, наводи да су подаци о појави пренаталних инфекција вирусом рубеле значајно чешће, од броја који се наводе у извештајима, јер постоје докази да су уочена оштећења код новорођенчади рубелом а иста нису пријављена и испитана. Вероватно су промене код појединих случајева као последице инфекције вирусом рубеле у току трудноће, касније уочене па је изостало и евидентирање и извештавање. Постоји претпоставка да се широм света роди више од 100.000 деце сваке године, са последицама пренаталне инфекције вирусом рубеле (рубеларном ембриопатијом. Србија Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима у Србији („Службени гласник РС”, број 11/06), сва деца рођена у Србији у другој години живота (од 12 до 15 месеца) подлежу обавезној имунизацији против рубеле (црвенке) која се врши једном дозом комбиноване ММР вакцине (мале богиње, заушке и црвенка). Захваљујући доброј превенцији, и пре свега високом проценту реализоване имунизације (ММР вакцинације) у периоду од 1999 до 2009. године (види табелу), број оболелих од рубеле је значајно мали. Резултати спроведених MMR вакцинација - против малих богиња, заушака и црвенке (%), Србија, 1999–2009.Р. СРБИЈА ОДАБРАНИ ЗДРАВСТВЕНИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗА 2009. {| class="wikitable" |- ! Спроведена имунизација!! 1999 !! 2000 !! 2001 !! 2002 !! 2003 !! 2004 !! 2005 !!2006 !! 2007!! 2008!! 2009 |- |<center> MMR вакцинација|| 92 || 87 || 95 || 93 || 95 || 97 || 95|| 96 || 97 || 96 ||96

Морталитет/Морбидитет Инфекција код здраве деце или младих одраслих особа обично је благог карактера и без икаквих последица.

Најчешће компликације су артропатије прстију, зглобова, колена које могу да трају годину дана или више. Тромбоцитопенија са пурпуром и крварење је ретка компликација рубеле.

Синдром рубеларне ембриопатије карактеришу малформације више органских система, укључујући ЦНС, срце, око, и скелетни систем. Новорођенчад са урођеном рубеларним синдромом која преживе порођај у одраслом добу могу бити оптерећена аутоимунским поремећајима и дисгамаглобулинемијом. Оштећење плода је најчешће када дође до инфекције мајке у првих 2 месеца трудноће, мада ризик од инфекције постоји и до 5 месеца.

Етиологија мини|Rubella вирус (електронскомикроскопски приказ) Рубела вирус () је филтрабилни вирус који спада у род Рубивируса, из фамилије Тогавиридае. Припада RNK вирусима. Он је честица округлог облика величине 50-70 nm у пречнику.

Вирус има омотач који садржи двослојне липиде са шиљцима сачињеним од Е2, Е1, а понекад и Е3 гликопротеина. Репликује се у цитоплазми. Неотпоран је на боравак у спољашњој средини и хемијска средства га веома брзо инактивишу.

Вирус рубела има тератогено дејство на плод човека.Rubella virus на

Патофизиологија Рубелу изазива једноланчани RNK вирус из рода морбилиформних вируса унутар породице парамиковиридае. Људи су природни домаћин вируса рубеле. Ни једна животиња није резервоар вируса или се бар не зна да постоји. Инфекција вирусима се преноси респираторним капљицама које у ваздух, и на површине и предмете које користи оболела особа, доспевају кашљањем и кијањем и где остају активни и до 2 часа.

Вирус рубеле, када се једном унесе у организам, успоставља локализовану инфекцију на месту инокулације најчешће у респираторном епителу, после чега инфекција вирусом захвата регионалне лимфне чворове и ендотелне ћелије, што доводи до виремије и даљег ширења вируса на удаљене органе.

У ретикулоендотелијалним ткивима захваћеним инфекцијом долази до генерализоване имуносупресија, која се карактерише касним губитком преосетљивости и ограниченим лимфоцитним одговором. Иако је имуносупресије пролазна, она може трајати неколико недеља, а заражене појединце чини подложнијим секундарним инфекцијама.