Драгољуб Аранђеловић (Параћин, 26. октобар 1873 — Београд, 4. мај 1950) био је српски правник, професор и политичар.
Биографија
Гимназију и Правни факултет, завршио је у Београду, а 1904. докторирао у Ростоку (Немачка). Исте године изабран је за доцента на Правном факултету у Београду, а 1906. постао је ванредни, а 1921. редовни професор на том факултету. Предавао је најпре римско право, а затим грађанско право и грађански судски поступак.
Уз науку бавио се и публицистиком и политиком. Био је народни посланик, а од јуна 1911. до јуна 1912. министар правде у Србији.
Публициста Писао је чланке, монографије, приказе и уџбенике из предмета које је предавао на универзитету, а с немачког је превео аустријски грађански законик. Неко време (1906—1910) је уређивао Архив за правне и друштвене науке.
Правник
Као правник припадао је конзервативној струји, држећи се углавном аустријске правне доктрине. Заузимао се за пуну рецензију аустријског права приликом рада на изједначавању законодавска у предратној Југославији, а нарочито за време шестојануарске диктатуре. Један је од главних редактора, предратног југословенског грађанског судског поступка, ванпарничког поступка, стечајног поступка, Закона о принудном поравнању ван стечаја и судског пословника.
Био је у више наврата арбитар Југославије у међународним судовима, а нарочито у мешовитим судовима који су расправљали спорове између Југославије и Немачке, Аустрије и Мађарске, о имовинским питањима у вези с Версајским миром и другим уговорима у миру.
Политичар Као политичар припадао је Радикалној странци, а после Првог светског рата до 6. јануар 1929. приклања се Протићевом крилу Радикалне странке, залаже се за федеративно уређење Југославије и у опозицији је према владама.
После шестојануарске диктатуре 1929. године Анђелковић сарађује са режимом краља Александра, који га због тога награђује, поставивши га за сенатора.
Библиографија Предавања из грађанског судског поступка (са Ж. Перићем), Београд 1912—1920; Грађанско процесно право, Београд 1932—1934; Општи део облигационог права, Београд 1936; Предавања из Римског права, Београд 1938; Наследно право (последње издање са М. Беговићем), Београд 1940.
Види још Списак министара правде Србије
Литература
Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1. стр 212.
Категорија:Рођени 1873. Категорија:Умрли 1950. Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски политичари Категорија:Српски правници Категорија:Параћинци Категорија:Политичари из Краљевине Југославије Категорија:Доктори правних наука Категорија:Сенатори Краљевине Југославије Категорија:Министри правде Србије