Блажуј је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Илиџа, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине.
Географија Блажуј се налази на самом ободу Сарајевског поља.
Историја Блажуј је од распада Југославије до прољећа 1996. године био у саставу општине Српска Илиџа у Републици Српској. У овом периоду се у Блажују налазила ратна болница Републике Српске. Ратна болница Жица је основана у октобру 1992. године. Догађаји у ратној болници Жица и Блажују током овог периода су детаљно описани у Дневнику ратног хирурга Миодрага Лазића, који је у овој болници радио до њеног затварања.<ref name="Дневник ратног хирурга">Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) </ref>
Култура Храм Светог Саве у Блажују У Блажују се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Сави. За њену градњу послало је 1897. године "Добротворно словенско друштво" из Петрограда, 3000 рубљи прилога."Цариградски гласник", Цариград 1897. године Црква у Блажују је завршена 1897. године, а 21. септембра је осветио митрополит Николај Мандић. Годину дана након освећења у цркву су пренесени посмртни остаци митрополита Георгија Николајевића. Пренос посмртних остатака започео је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу у цркви у Блажују.Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Архијерејско намјесништво сарајевско: Парохија у Блажују Године 1925. храм су два пута посјетили краљ Александар I Карађорђевић и краљица Марија Карађорђевић. Црква и парохијски дом су гранатирани 1992. године а обновљени 1999. Обновљени храм је освештао митрополит Николај Мрђа 10. октобра 1999.
Скрнављење храма Храм Светог Саве је од 1996. када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ био врло често мета националистичких напада. У ноћи између 1. и 2. јуна 2011. двојица Бошњака су оскрнавили храм графитима на којима је писало „Џихад“, „Марш у Србију“, „Један је Алах“, „Алах екбер“, „Турска“ и друге увриједљиве поруке. Починиоци овога дјела су ухапшени и осумњичени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.
Споменик У порти храма Светог Саве у Блажују налазе се гробнице и спомен-обиљежја Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916., и усташке постројбе 1941. године. У самом храму се налази надгробна плоча на гробници митрополита Ђорђа Николајевића на којој стоји натпис „Гробница Ђорђа Николајевића српско-православног Архиепископа и Митрополита Дабробосанског — Рођен у Јаску 20. 4. 1807. године, умро у Сарајеву 8. 2. 1896. године''“.
Становништво Српско становништво и свештенство су Блажуј напустили након потписивања Дејтонског споразума од стране Републике Српске када је Блажуј припао Федерацији БиХ.
Националност 1991. Срби 1.870 Муслимани 338 Југословени 144 Хрвати 88 остали и непознато 48 Укупно 2.488
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 900 848 710 Муслимани 117 120 55 Хрвати 96 122 157 Југословени 124 16 16 Албанци 33 1 7 Црногорци 8 10 18 Роми 8 Словенци 3 Мађари 2 1 1 Македонци 1 остали и непознато 16 7 6 Укупно'''''' 1.305 1.125 973
Националност 1953. 1948. Срби 2.580 1.473 Југословени неопредијељени 420 Хрвати 356 16 Словенци 6 Црногорци 2 Македонци 11 Чеси 1 Руси 1 Русини и Украјинци 6 остали Словени 4 остали несловени 11 неопредијељени 1 Укупно 3.398 1.495
Види још Општина Илиџа
Напомене
Референце
Литература
. аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево. .
Референце Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године. Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Духовни геноцид
Спољашње везе РТРС: Дан одбране Илиџе, 14.05.2011.
Категорија:Општина Илиџа Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Српска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине