Иван Петрович Аргунов (; Санкт Петербург, 1729. — Москва 1802) био је руски сликар, истакнути портретист свог времена и зачетник реалистичког портрета.
Биографија Рођен у породици кметова грофа А. М. Черкаског, а касније прелази код грофа Петра Борисович Шереметјева као „мираз“ његове супруге Варвара. Одрастао у породици ујака, С. М. Аргунова.
Од 1746. до 1949, учио је портретно сликарство код немачког сликара Георга Христофера Грота, који је у то време радио код руске императорке Јелисавете I Петровне. Његови први радови биле су иконе за цркву Јекатерининог дворца у Царском Селу (1753) и за Нови Јерусалимски манастир (1749). Поред Грота, Иван Аргунов је такође учио и од својих рођака Фјодора Леонтиевича Аргунова и Фјодора Семјеновича Аргунова, сликара који су радили у Санкт-Петербургу на украшавању царске резиденције.
И сам је постао професор уметности, а међу његовим ученицима били су Антон Лосенко, Фјодор Рокотов, Кирил Головачевски и Иван Саблуков - сва четири будући професори Царске академије уметности.
Аргунов је имао три сина. Николај и Јаков су такође били сликари, а Павле је постао архитекта.
Галерија
Литература
Опћа енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1997. том 1 стр 236.
Категорија:Рођени 1729. Категорија:Умрли 1802. Категорија:Руски сликари Категорија:Санктпетербуржани