250px|мини|десно|Будванска ривијера 250px|мини|десно|Чувена будванска "Балерина", са Старим градом у позадини мини|250x250пиксел|Будва плажа "Балерина" снимак из 1977. године 250px|мини|десно|Залазак сунца над "Ричардовом главом", будванском градском плажом 250px|мини|десно|Будванска плажа Могрен у првом плану, Словенска плажа и луксузни хотелски комплекс Дуклеј гарденс (-{Dukley gardens}-), бечићка увала и Рафаиловићи сасвим у позадини Будванска ривијера простире се у дужини од 25 км и заузима средишњи део Црногорског приморја. Одликује се типичном медитеранском климом са благим, али кишовитим зимама и дугим топлим летима. Дуж ривијере нанизано је 17 мањих и већих пешчаних плажа, почев од Јаза на северу до Буљарица на југу, а неке од њих сматрају се најлепшим, али и најдужим плажама јужног Јадрана. Мноштво увала, плажа, острва, као и планински масив Ловћена привлаче велики број туриста. Уз све ово, последњих деценија изграђени су бројни хотели и приватни апартмани који задовољавају највише стандарде у области хотелијерства, а богати забавни, музички и излетнички програми су позиционирали Будву на веома високо место пожељних туристичких дестинација.
Седиште ривијере је Будва, једно од најстаријих насеља на Јадрану. Будвански Стари град се помиње у писаним изворима још у 5. веку пре нове ере. Поред Будве ривијеру чини четрдесетак насеља међу којима су најпознатији Бечићи, острво Свети Стефан, Буљарице, Петровац, Милочер, Пржно, острво Свети Никола и друга.
Географски положај 250px|мини|десно|Будванска ривијера Будванска ривијера заузима средишњи дeо Црногорског приморја. На дужини од 27 км смештено је 17 мањих и већих пешчаних плажа, почев од Јаза на северу, до Буљарица на југу. На северозападу се граничи которском, на североистоку и истоку цетињском а са југоистока барском општином. У залеђу ривијере, целом дужином територије протеже се планински венац Ловћена.
Будва је само 30 км удаљена од старе црногорске престонице Цетиња, од главног града Подгорице око 60 км, а од ски-центара у северном делу Црне Горе око 180 км или 3 сата вожње аутомобилом. Током целе године веома добро је повезана ваздушним, друмским, железничким и бродским саобраћајем са свим деловима света. У близини Будве налазе се два савремена аеродрома. Аеродром Тиват удаљен је од Будве 22 км, а Аеродром Подгорица 65 км. Пругом Београд-Бар током туристичке сезоне саобраћају и специјални туристички возови коли превозе туристе на ово подручје. Од Бара је Будва удаљена око 40 км Најјужније насеље Будванске ривијере, Буљарице, удаљено је од железничке станице у Сутомору свега око 10 км. Преко пристаништа у Будви и Петровцу ово подручје је повезано са свим важнијим лукама Црногорског приморја. Због повољног географског положаја Будва је све интересантнија поклоницима јахтинг туризма. Савремено опремљена марина може да прими преко 1000 бродова и да пружи све услуге савременим мототуристима.
Клима Будванска ривијера се одликује медитеранском климом, са благим кишовитим зимама и дугим топлим и сувим летима, која захватају и добар део пролећа и јесени. У приобаљу заклоњеном високим горским залеђем, клима је још блажа. Топло море и дуге пешчане плаже окружени су боровом шумом и маслињацима.
Највише температуре јављају се током јула месеца, око 30 °C, најниже током јануара када могу бити и испод нуле. Просечна годишња температура је око 15,8 °C. Подручје Општине Будва има око 2.300 сунчаних сати годишње.
Температура мора најнижа је у фебруару, око 11,7 °C, док је највиша у августу, око 24,7 °C. Од маја до октобра море је у просеку топлије од 18 °C. Туристичка сезона на Будванској ривијери траје од марта до новембра месеца. Сезона купања почиње око 10. маја и траје до 8. новембра, што износи око 182 дана.
Годишња количина падавина износи 1.626 мм/м². Највише падавина јавља се у новембру, 232 мм/м², док је најмање током јула, 35 мм/м².
Ветрови Ветрови најчешће дувају из северног квадранта руже ветрова, а најучесталији су од октобра до марта: Бура или Север дува са копна. По правили обично дува у новембру и децембру и достиже брзину од 12-15 м/сек. Доноси ведро и лепо време, али је олујна бура најопаснији ветар на Јадрану. У Будви се ретко дешава. Југо или Широко доноси облачно и кишовито време, а дува с мора према копну. Најчешћи је зими. Маестрал дува са северозапада и прати правац обале. Дува лети, пријатан је и освежава. Јавља се око 10 сати ујутру а престаје око 5 сати поподне. Према старим млетачким изворима, ово је главни ветар за једрење по Јадрану.
Ветрови који се ређе јављају су: Поненте или Пуленат, који долази са запада. Трамонтана, који настаје на северу Италије где северни ветрови долазе преко Алпа. Лаванте или Левант, који долази са истока, је влажни ветар. Обично се јавља у зимским месецима. То је пролазни ветар. Дува једнолично и скоро увек уз облачно вријеме, а често и уз кишу. Лебић (-{Libecchio}-) долази из Сицилије, где се назива Либици јер дува из правца Либије.
Флора и фауна 250px|мини|десно|Макија на приобалним литицама 250px|мини|десно|Раскошне украсне врсте у вртовима дуж ривијере 250px|мини|десно|Олеандар (-{Nerium oleander}-) Будванско подручје је дeо Црногорског приморја које је специфично по свом биолошком, географском и пејсажном диверзитету. Од укупног броја заштићених - ретких, проријеђених, ендемичних и угрожених биљних и животињских врста на територији Црне Горе), један значајан део, око 1/4 укупног броја, налази се и на територији општине Будва.
Биљни и животињски свет овог подручја условљен је, пре свега, климом. Веома је богат и разноврстан, али нема специфичности које би га издвајале од суседних приморских крајева. У погледу вегетације будванско приморје припада провинцији медитеранских шума и макије (ниски приобални појас, средње побрђе и јужне стране приморског масива) и провинцији медитеранских полупустиња (делови високих, стеновитих терена). Заштита и уређење предела врши се кроз утврђивање зона са одговарајућим режимом заштите, где се штите основне природне вредности, а тиме и пејзаж, биљне и животињске врсте, као и сви остали природни ресурси.
Биљни свет Посебну амбијенталну вредност атрактивног вегетационог декора Будванске ривијере чине засади маслина, од искона аутохтоне воћарске културе. Будванска ривијера је позната и по засадима винове лозе и смоквама. Поред чемпреса, који доминирају пејзажом, дуж обале се често срећу стабла мандарина, лимуна, поморанџи и жбунови, нара. У парковима и око кућа чести су олеандри, палме, мимозе и многе друге егзотичне врсте.
Животињски свет Фауна будванског подручја припада медитеранској суб-зони. Од разноврсне дивљачи најчешће се среће дивља свиња, зец, лисица, куница, шакал, јазавац и ласица, док се вукови ретко појављују. Птичји свет је такође веома разноврстан, представљен углавном јаребицама, голубовима, препелицама, паткама, шљукама, грлицама, вугама, славујима, шевама, ластавицама и другим селицама. Орлова и других птица грабљивица је све мање. Ову разноликост декоративно употпуњује шаролики свет лептира и водоземаца.
Раније је будванско приморје било познато по својим ловним теренима, релативно богатим разном дивљачи. Међутим, у посљедњих неколико деценија, миграцијом домицилног сеоског становништва у град, као и непланским уништавањем племените дивљачи, фауна је прилично осиромашена.
Морска флора и фауна Живи свет приобалног мора будванског приморја је такође разноврстан, што доприноси развоју спортско-риболовног туризма. Будва је према пучини мора отворена у његовом најјужнијем, најтоплијем и најдубљем делу. У црногорском делу Јадранског мора живи преко 300 врста и подврста риба. Сеновито дно богато је биљним и животињским светом. Обрасло је зеленим, мрким и црвеним алгама, у чијем сплету живи доста врста риба које ту трагају за храном - ципол, ушата, пирка, шпар, сапа и друге. Уз каменито дно се држе зубатац, бранцин, шкарпина, орада, итд. По површини, у јатима пливају иглице, локарде и гоф. Честе су и хоботнице, сипе, лигње и јастози. Од шкољки су најчешће дагње, каменице и прстаци.
Будва 250px|мини|десно|Будва и острво Свети Никола 250px|мини|десно|Спруд Туња - за време осеке водостај се спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити Будва је седиште Будванске ривијере и административни центар Општине Будва. Са Бечићима квалитативно и квантитативно представља најзначајнији туристички центар на Црногорском приморју.
Осим чувених плажа Могрен и Ричардова глава, једна од главних атракција је будвански Стари град, који се помиње у писаним изворима још у 5. веку пре нове ере. Стари Град је градско утврђење, првобитно подигнута на острву недалеко од обале, а касније је превлаком спојен са копном тако да је данас то обалско утврђење, иако је првобитно било острвско. Град је очуван и дан данас. Његове се куће користе за живот. Тешко је страдао у великом земљотресу 1979. године, али су зидине и куће успешно саниране. Зидине Старог града биле су и остале атракција за туристе из свих крајева света. У приземљима старих градских кућа данас су галерије, продавнице, кафеи и бутици. У Старом граду смештена је и градска тврђава Цитадела или Каштел, из 5-6. века п. н. е, један од ретких примера историјски слојевитог објекта на Црногорском приморју. Цитадела је повезана са зидинама у јужном, најузвишенијем делу града. Унутар Цитаделе су остаци темеља цркве Санта Марија де Кастело, за коју се верује да потиче из доба Немањића и Балшића, а по којој се цјела тврђава називала Каштел Свете Марије. Први пут тврђава се у писаним изворима помиње 1425. године. У оквиру Цитаделе данас се, у току летњих месеци, одвија богат културни живот у виду програма који чине театарска, музичка и балетска извођења. Најпознатија манифестација је позоришни фестивал Град театар, који се од Будви организује од 1978. године.
Један од најпрепознатљивијих мотива Будве свакако је острво Свети Никола. Налази се на мање од једног километра удаљености од Будве и представља највеће острво на јужном делу Јадрана. Име је добило по истоименој црквици која се налази на њему. Острво има бројне увале, а покривено је медитеранском вегетацијом. Некада је представљао и природни резерват. На острву има јелена, муфлона, шумских зечева и више врста птица. Има три пешчане плаже, укупне дужине 840 m. Острво је повезано са Будвом подморским спрудом Туња, на којем се за време осеке водостај спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити. Острво Свети Никола је једна од најпрепознатљивијих слика Будве. Једно је од омиљених купалишта Будвана и један од локалитета на који су највише поносни.
Свети Стефан 250px|мини|десно|Свети Стефан Свети Стефан је ексклузивни град-хотел саграђен је на хриди која је са обалом спојена природном пешчаном превлаком. Овакав феномен, познат као томболо, ретка је природна појава у свету. Свети Стефан је највећи драгуљ Црногорског приморја и једна од најатрактивнијих туристичких дестинација на Медитерану. На брдовитој каменитој подлози сазидане су камене куће, које су данас претворене у модерне туристичке апартмане. Цело место опасано је зидовима, окруженим мирним плажама и чистим, бистрим морем. Цео амбијент, уз изузетне природне лепоте околине чини Свети Стефан најлуксузнијим и најпривлачнијим туристичким местом на Црногорском приморју. Са леве и десне стране томбола простиру се две песковите плаже црвенкасте боје песка, дужине 1.170 м. На обали преко пута, у парку уређеном у медитеранском стилу, налази се хотел, ресторани, кафеи, ронилачки клуб и паркинг. Ексклузивитет Светог Стефана је одавно познат у свету. Овде се радо одмарају познате личности.
Милочер 250px|мини|десно|Вила Милочер, Краљева плажа и милочерски парк 250px|мини|десно|Некадашња летња резиденција краља Николе у залеђу Краљичине плаже