Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950) је српски публициста и теоретичар завере.
Детињство и младост Дејан Лучић завршио је журналистику на Факултету политичких наука, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.
Лучић о свом пореклу Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића. Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка. Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.
Књижевни рад Тематика Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава, Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.
Промоције Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка. На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.
Промоције у дијаспори Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.
Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.
Политички рад Дејан Лучић је деведесетих година био један од оснивача Српског покрета обнове и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије. Вук Драшковић, председник странке, у својој књизи Мета, окарактерисао га је као члана Службе државне безбедности. Децембра 1995. године се учланио у Социјалистичку партију Србије.
Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.
Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.
Дела
Исламска Република Немачка, 1. део, Екопрес. Исламска Република Немачка, 2. део, Екопрес. Варварство у име Христово, 1. део, Екопрес. Варварство у име Христово, 2. део, Екопрес. Павелићев тестамент, 1. део, Екопрес, Павелићев тестамент, 2. део, Екопрес, Краљевство Хазара, 1. део, Екопрес, Краљевство Хазара, 2. део, Екопрес. . Тајне албанске мафије, Екопрес. Тајне лоповског заната, Екопрес. Владари из сенке, Екопрес, Теорија завере, Екопрес. Кинеска освета, 2011, Лагуна
Референце
Спољашње везе КУРИР: Лучић на суђењу Станишићу и Симатовићу
Категорија:Рођени 1950.
Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски публицисти Категорија:Српски теоретичари завере Категорија:Студенти Факултета политичких наука Универзитета у Београду