Радуч је насељено мјесто у Лици. Припада општини Ловинац, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија Смјештен је на сјеверној страни јужног Велебита. Радуч је удаљен од Ловинца 11 км, а од Грачаца и Госпића око 25 км.
Историја Теслин сестрић, политичар Сава Косановић је 1934. године тврдио да се око Радуча у римско време налазило племе Теслеум. Занимљиво је да породица Тесла, из које потиче велики научник, потиче баш из Радуча, где им је било старо средиште."Правда", Београд 1934. године Православни свештеник Милутин Тесла (1819–1879), отац Николин, родом је из Радуча.
Радуч је као и многа друга личка места освојен од стране Турака крајем 1527. године."Београдске општинске новине", Београд 1894. године
У манастиру Рмању је 1786. године пострижен за калуђера, Неофит Хајдуковић (1766–1840) родом из Радуча. Рукоположен је 1797. године у Пакрацу за јеромонаха, а истакао се као четовођа 1809. године."Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године Франц Ваничек је у марту 1862. писао о српском православном свештенику (јеромонаху) Неофиту Ајдуковићу, који је за време борби против Француза 1809. организовао отпор провали Османлија из Босне у Лику. Назвао га је личким Андреасом Хофером (рођен у Ст. Леонарду), имајући на уму његовог савременика и вођу оружаног устанка против Француза у Тиролу.
У месту је 1847. године пописано 1517 православних Срба. Две деценије касније 1867. године број им се значајно смањио на 1332 душе."Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
У месној комуналној основној школи од 1885. године ради привремени учитељ Димитрије Вукојевић."Школски лист", Сомбор 1885. године Његова плата је износила 350 ф. уз бесплатан стан и огрев.
За Фонд "Св. Саве" приложили су 1896. године из Радуча: православна Црквена општина, поп Исо Калинић парох (1893–1899) и капетаница Марија Вулетић."Српски сион", Карловци 1896. године Поп Исак је био хуман човек који се више пута таквим показао, помажући када је требало. До своје смрти 1899. године био је члан Матице српске у Новом Саду."Српски сион", Карловци 1899. године Године 1902. Радучка парохија I платежног разреда у Личком протопрезвирату је била упражњена. Померена је порохија из другог у први разред 1898. године."Српски сион", Карловци 1902. године
Радуч се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Госпић.
Култура У Радучу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Радуч припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке, а чине је Радуч, Липаћ, Вашица, Дреновац, Крушковац. У Радучу постоји храм Српске православне цркве Св. пророка Илије саграђен 1725. године. Црква је рушена неколико пута. Почетком Другог свјетског рата Италијани су је оштетили минобацачком гранатом. Послије рата, 1949. године, минирали су је комунисти. Године 1974. почела је прва обнова, да би 1988. године био коначно обновљен. Послије операције „Олуја”, скинут је кров и црква је дуже вријеме пропадала, касније су и звона украдена.Вести: Обнова светиње у Радучу, Приступљено 14. 4. 2013. Тренутно се ради на обнови храма.
Сеоска слава је Свети Илија, а слави се 2. августа.
Становништво Према попису из 1991. године, насеље Радуч је имало 336 становника, међу којима је било 300 Срба и 36 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Радуч је имао свега 11 становника.Попис становништва 2001. , Приступљено 14. 4. 2013. Према попису из 2011. године, Радуч је имао само 12 становника.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 300 373 512 713 Југословени 29 2 Хрвати 2 4 11 остали и непознато 36 3 5 Укупно 336 407 523 724
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Радуч је имало 336 становника, следећег националног састава:
Презимена Презимена у Радучу суЛичка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 14. 4. 2013.: Ајдуковић Бјелобаба Вучковић Гајић Глумац Грубишић Дејановић Добрић Драгичевић Драшковић Ђаковић Жегарац Зевуљ Јелача Калинић Коњевић Кораћ Купрешанин Личина Љевнаић Милекић Мишчевић Мркаило Оклобџија Пањак Пањковић Пејновић Покрајац Рутаљ Тесла Ћелић Црнобрња Чубрило Шобат
Познате личности Милутин Тесла, свештеник Српске православне цркве, отац српског научника Николе Тесле Родом из Радуча је бака по мајци Бориса Тадића, бившег предсједника Србије.
Референце
Спољашње везе
Викимапија: Радуч Тромеђа: Радуч
Категорија:Општина Ловинац Категорија:Лика Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Личко-сењској жупанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској