Клотјевац је насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 308 становника.

Географија Налази се на 300–400 метара надморске висине, површине 4 км2, удаљено око 30 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Радошевићи. Разбијеног је типа и има заселак Бабајићи. Смјештено је у подножју планине Сушице и на лијевој обали Перућачког језера, које је настало 1966. преграђивањем ријеке Дрине. Кроз атар протичу Градски и Црвени поток. Значајнији извор је Велика вода. На стрмој стијени изнад Дрине сачувани су остаци средњовјековног града. Видљиви су остаци двију кула, зида који их повезује и објекта који мјештани називају „коњушница“. У ареалу града сачувано је десетак стећака. Код зграде некадашње школе налази се средњовјековна некропола са 52 стећка, од којих је пет украшено мотивима полумјесеца, витица и фигуралним сценама. На овој некрополи постоје два римска сполијума из III вијека, који су употребљени као споменици. У Бабајићима је постојала некропола са 35 стећака, која је потопљена када је формирано Перућачко језеро. На муслиманском гробљу сачувана су два стећка.

Становништво Село је 1879. имало 22 домаћинства и 171 становника (муслимана); 1910. – 232 становника; 1921. – 218; 1948. – 322; 1961. – 362; 1991. – 308 (299 Муслимана и девет Срба); 2013. – 12 домаћинстава и 36 становника. У Клотјевцу су 2021. живјеле бошњачке породице Бечић, Ибрић, Измирлић, Југовић, Мешановић, Селимовић, Сулејмановић, Халиловић, Хусејинагић, Џанић. До рата 1992–1995. у селу су живјеле и српске породице Бојић (крсна слава Аранђеловдан) и Стевановић (Ђурђевдан), те бошњачке породице Идризовић, Мухаремовић и Салиховић. Добровољци у ратовима 1912–1918. били су Марко и Јефто Михаиловић. У Другом свјетском рату погинуло је седам цивила. Војним и цивилним жртвама рата 1992–1995. подигнута је спомен-чесма у селу. Становништво се углавном бави пољопривредом. Основна шестогодишња школа радила је 1956–1992, а 2021. најближа школа била је у селу Осатица. На мјесту старе дрвене џамије, седамдесетих година XX вијека подигнута је нова џамија, која је обнављана 2018–2021. године. У атару постоји муслиманско гробље. Село је добило електричну енергију 1975. године. Мјештани се снабдијевају водом из локалног водовода. Дио сеоских путева асфалтиран је 2014. године.

Референце

Види још

Општина Сребреница Тврђава Клотијевац

Категорија:Насељена места општине Сребреница Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини