мини|десно|200п|Тоник

Тоник је газирано пиће обогаћено кинином који му даје препознатљив горак укус.

Пиће је добило име по својим медицинским, тоничним ефектима кинина који је додаван у пиће у циљу спречавања појаве маларије. Медицински тоник се првобитно састојао само од газиране воде и великих количина кинина и са намером се правио за коришћење у ендемским маларичним подручјима јужне Азије и Африке. На подручју британске Индије, војници су мешали тоник са џином добијајући џин-тоник који је био укуснији од самог тоника.

Данас, већина тоника садржи медицински безначајне количине кинина који се само користи ради специфичног укуса. Данашњи тоник је мање горак, некад и заслађен. Тоник се често користи за прављење коктела и то најчешће коктела на бази џина.

Историја

Још у 17. веку Шпанци су користили кинин из коре -{Cinchona}- дрвета за лечење маларије након што су им указали на лек домородачки народи Перуа, Боливије и Еквадора.

Почетком 19. века у Индији и другим тропским земљама Британске империје, медицински кинин је препоручен британским званичницима и војницима да би спречили маларију, при чему је мешан са содом и шећером да би се прикрио његов горак укус, чиме је формирана тоник вода.

Прва комерцијална тоник вода произведена је 1858. године када ју је патентирао власник предузећа Пит & Ко, Еразмус Бонд. Мешано пиће џин тоник такође потиче из Британске колонијалне Индије, када су Британци помешали свој лековити кинин тоник са џином и другим састојцима да би горки лек учинили укуснијим.Tonic water: sweet, bitter medicine. Retrieved 30 December 2009. Војници у Индији су већ добијали оброк џина, тако да је слатка мешавина била лака за припрему. Године 1868, први познати запис о Џин & Тонику био је у „Ориентал спортском магазину” и описан је као освежавајући коктел за гледаоце коњских трка, а не као лек.

Садржај кинина

Лековита тоник вода првобитно је садржавала само газирану воду и велику количину кинина. Већина модерних тоник вода садржи релативно мање кинина и често је појачана аромама цитруса. Као резултат мањег садржаја кинина, тонична вода је мање горка. Такође се обично заслађује, често уз додатак високофруктозног кукурузног сирупа или шећера. Неки произвођачи такође производе дијетну (или „слимлајн”) тоничну воду, која може да садржи вештачке заслађиваче као што је аспартам. Тонична вода у традиционалном стилу са великим количинама кинина и газиране воде је мање уобичајена, али је можда преферирају они који желе горак укус.

У Сједињеним Државама, Америчка агенција за храну и лекове (FDA) ограничава садржај кинина у тоник води на ppm (83mg по литру), док је дневна терапеутска доза кинина у распону од 500–1000 mg, и 10 mg/kg сваких осам сати за ефикасну превенцију маларије (2100 mg дневно за одраслу особу од . Често се препоручује као олакшање за грчеве у ногама, али медицинска истраживања сугеришу да је потребна пажња у праћењу доза. Због ризика од кинина, FDA упозорава потрошаче да не користе незваничне кининске лекове за лечење грчева у ногама.

Употреба thumb|250px|Џин и тоник са Хендриковим џином и Фентиманс тоник водом

Тоник вода се често користи као миксер за пиће за коктеле, посебно за џин и тоник. Такође је популарна вотка тоник. Тонична вода са додатком сока од лимуна или лимете често је позната као горки лимун или битер лемун. Популаран је због свог препознатљивог горког, али слатког укуса. Друга употреба тоник воде је у кафи. Еспресо & тоник је креиран у Хелсингборгу у Шведској у Копи Ростерсу након забаве особља на којој су помешали тоник воду, сируп и еспресо. Од 2007. године пиће је постало популарно у Скандинавији, Европи и Сједињеним Државама.

Негативни ефекти

Познато је да тонична вода изазива фиксне ерупције, што је врста реакције коже на лекове, због садржаја кинина. Различити научни часописи су објавили да поновљени унос тоник воде може да изазове фиксиране ерупције различите тежине, при чему један извор извештава о почетку Стевенс-Џонсоновог синдрома. Случајеви фиксираних ерупција примећени су након што су пацијенти пили тоничну воду, саму или помешану са џином. Неки симптоми фиксираних ерупција укључују пигментиране макуле, високу температуру, еритематозне плакове и булозе. Већа је шанса за реакцију ако неко има абнормални срчани ритам или низак ниво шећера у крви, ако је особа трудна или има болести бубрега или јетре.

Флуоресценција

Кинин у тоничној води ће флуоресцирати под ултраљубичастим светлом. Заправо, кинин ће видљиво флуоресцирати на директној сунчевој светлости на тамној позадини. Молекули кинина ослобађају енергију као светлост уместо топлоте, што је чешће. Стање није стабилно и молекули ће се на крају вратити у основно стање и више неће светлети.

Референце

Литература

Спољашње везе

"Beverage group: Pull soda from primary schools", USA Today, August 17, 2005 "After soda ban nutritionists say more can be done", The Boston Globe, May 4, 2006 "Critics Say Soda Policy for Schools Lacks Teeth The New York Times, August 22, 2006 Tonic water: sweet, bitter medicine

Категорија:Безалкохолна пића