Велика Слатина () је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија Село је на Слатинском потоку, на југоисточној падини Црног врха, око пола километра северно од пута Приштина - Пећ.
Историја Село је постало као колонија Черкеза 1864. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла 1924.
Порекло становништва по родовима Подаци о пореклу становништва из 1933. године.
Мухаџирски родови досељени 1878. из топличких села Мрљак (7 к.) и Којшић (9 к.), од фиса Шаље, из Мрљака и Којшића. Тмава (3 к.) и Ивања (1 к.), од фиса Краснића, из Тмаве и Ивање. Жини Поток (1 к.), од фиса Тсача, из Житног Потока. Колубра (3 к.), Рудар (3 к.) и Бериљ (1 к.), од фиса Гаша из Калудре, Рудара и Бериља. Коњуша (2 к.) и Новосел (7 к.), од фиса Климената, из Коњуше и Новог Села.
Аутоколонисти Бабићи ( 2 к.) 1914. из истоименог рода у суседном селу Лепини. Стевановићи (2 к.) и Ђоровићи (1 к.) 1914, прва из Кутлова а друга из Раче (Топлица). Пековић (1 к.) 1914. из Жупе Никшићке.
Колонисти Бендераћи или Павићевићи (5 к.), Живковићи (2 к.) 1921. и Вучетићи (1 к.) из Грахова код Никшића. Мићуновић (4 к.) 1924, Муштеровић (1 к.) 1921. и Шупић (1 к.) 1925. из Рудине код Никшића. Бјеловић (1 к.) 1924. из Бањана код Никшића. Шарановић (2 к.) 1924. из Слатине код Даниловграда. Радунић (1 к.) 1926. из манастира Мораче. Вукићевић (1 к.) 1920, Бојанић (1 к.) 1920. и Кујачић (2 к.) 1923. из Кривошија (Бока). Поповићи (4 к.) 1924. из Маровца у Јабланици, иначе старином из Голије код Никшића.
Демографија
+Еволуција становништва Референце
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места на Косово Пољу Категорија:Насељена места на Косову и Метохији