Рат у Либији је почео након што су антивладине демонстрације од 17. фебруара прерасле у грађански рат између државних и побуњеничких снага.
Након вишенедељних сукоба, Савет безбедности Организације уједињених нација је 17. марта 2011. одобрио успостављање зоне забране лета изнад Либије.РТРС: Савет безбедности подржао интервенцију у Либији Војну интервенцију у Либији су спроводиле Француска, Уједињено Краљевство, САД и Канада, док је касније НАТО преузео команду. Интервенција је била усмерена искључиво на либијске оружане снаге под командом Муамера ел Гадафија.
Од марта до средине августа, либијска влада је контролисала западни део Либије са седиштем у главном граду Триполију, а побуњеници источни део са седиштем у Бенгазију. Окршаји и борбе водиле су се како на источном, тако и на западном фронту, а градови су често наизменично заузимани. Дана 20. августа, побуњеници покрећу офанзиву, која се окончава освајањем Триполија, а они добијају међународно признање ОУН као либијска прелазна влада. У наредна два месеца, Гадафијеве снаге пружају отпор из свега неколико енклава, са седиштем у Сирту.РТС :: Сирт, последње упориште Дана 20. октобра, уследила је нова офанзива, која је довела до пада града, те хапшења и смрти вишедеценијског либијског вође, његовог сина Мутасима, као и неколико људи из његовог круга. Организација уједињених нација је званично затражила истрагу о Гадафијевој смрти,УН тражи истрагу о Гадафијевој смрти : Свет : ПОЛИТИКА јер би она могла да буде ратни злочин.Čovek koji je ubio Gadafija.RTS Дана 27. октобра 2011. године, Савет безбедности Организације уједињених нација једногласно је усвојио резолуцију којом је окончана војна мисија НАТО-а у Либији, упркос претходном захтеву либијских прелазних власти да се продужи до краја године. Резолуцијом је предвиђено да се зона забране летења оконча 31. октобра у поноћ.РТВ: Окончан мандат међународне војне мисије у Либији
Ранији догађаји мини|200п|Застава бивше Краљевине Либије, коју су користили демонстранти Између 13. и 16. јануара, узнемирење због кашњења у изградњи кућа и зграда због корупције, демонстранти у градовима Дерна, Бенгази, Бани Валид и другим градовима избили су до те мере да су протестанти упадали и окупирали стамбене јединице које је влада правила. Дана 24. јануара 2010. године Либија је блокирала приступ Јутјубу након постављања снимака демонстрација у Бенгазију које су објавиле фамилије страдалих 1996. године у масакру у затвору Абу Салим. Дана 27. јануара, влада је одговорила на протесте са инвестицијом од 24 милијарде долара чиме је омогућила даљу изградњу кућа.
Крајем јануара, Џемал ел Хаџи, писац, политички коментатор затражио је на интернету „одржавање демонстрација како би се добила подршка за повећање слободе у Либији“ инспирисан протестима у Тунису и Египту. Ухапшен је 1. фебруара и оптужен је 3. фебруара да је некога повредио колима. На почетку фебруара, Муамер ел Гадафи се срео са политичким активистима и новинарима и упозорио их је да имају одговорност уколико поремете мир или створе хаос у Либији.
Хронологија догађаја пре НАТО бомбардовања мини|200п|Грађанин Бенгазија носи слику бившег краља Идриса, 23. фебруар Дана 16. фебруара у Бенгазију, другом по величини граду у Либији, током насилних демонстрација и протеста повређено је 14 људи. Следећи дан 17. фебруар, назван је „Даном гнева“ од стране либијских демонстраната. Протести се шире по целој земљи тако да захватају и Триполи где су запаљене неке владине зграде 21. фебруара. Арапска телевизија Ал Џазира јавила је 22. фебруара да је либијско ваздухопловство ракетирало ненаоружане демонстранте у Триполију.
Либијски вођа Муамер ел Гадафи у видео обраћању 23. фебруара одбио је могућност одласка и објавио да ће се борити до краја и ако затреба „умрети као мученик“. Италијански министар спољних послова Франко Фратини је изјавио да је до 23. фебруара током сузбијања протеста погинуло око 1.000 људи и да се може очекивати егзодус избеглица „библијских размера“. Водеће светске новинске агенције су извештавале о темама којима су нашироко нападали режим — бивши министар правде Мустафа Мухамед Абдул Џелал наводно је оптужио да је Гадафи лично наредио 1988. године напад на Локерби. – citing an original interview with Expressen in Sweden: English translation (via Google Translate). Уследила је серија оставки и дезертерства блиских сарадника Гадафија, губитак Бенгазија, другог по величини града у Либији, а други градови попут Тобрука и Мисурате су прешли на страну побуњеника, са веровањем да је влада задржала контролу само у неким џеповима, што је увећавало међународну изолацију и притисак. Извештаји медија са Блиског истока су сматрали да је дошао крај режима који се распада и да је дошло до неизбежног.
Након преузимања града Завије дана 24. фебруара, либијске оружане снаге напале су град 28. фебруара, али су биле одбијене. Град Налут, на граници са Тунисом, такође је пао у руке побуњеника. Дана 2. марта, владине снаге покушале су да узму град Брегу, али су биле неуспешне и вратиле су се у Рас Лануф. Побуњеничке снаге напредовале су са истока земље и 4. марта успеле да заузму Рас Лануф, а владине снаге су покренуле велики напад на Завију. Дана 6. марта, побуњеници су напредовали уз обалу и дошли до града Ибн Џавад, али је већи број убијен од стране владиних снага. У исто време, оружане снаге су напале Мисурату и успеле да уђу у град, али су брзо биле заустављене и приморане на повлачење.Staff writer (16 March 2011). . CNN.
Дана 10. марта, градове Завија и Рас Лануф су повратиле владине снаге. До 15. марта, нафтни град Брегу су контролисале оружане снаге, а град Аџдабију који је непосредно до Бенгазија, био је опкољен. Дана 17. марта, Савет безбедности Организације уједињених нација гласао је за успостављање зоне забрањених летова и заштите цивила,Staff writer (18 March 2011). . BBC News. како би се спречило заузимање Бенгазија од стране војске. Као резултат резолуције СБ ОУН, 18. марта, либијска влада прогласила је моментални прекид ватре,BBC News - Live: Libya crisis. BBC News. али само неколико часова касније, Ал Џазира је известила да су борбе настављене.
Зона забране летења
Дана 28. фебруара, британски премијер Дејвид Камерон је предложио да се уведе зона забране летења над Либијом како би се спречило наводна употреба војних авиона и хеликоптера против цивила. Италија је саопштила да би подржала зону забране летења ако иза ње стане Организација уједињених нација, а амерички секретар одбране Роберт Гејтс је био скептичан у вези са тим, упозоравајући амерички Конгрес да би зона забране летења морала да почне нападом на либијску противваздушну одбрану. Овај предлог су Русија и Кина одбиле. Руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин је тим поводом изјавио да би то представљало озбиљно мешање у унутрашња питања друге земље, а Румунија се апсолутно противила увођењу зоне забране летења.
Дана 7. марта, стални представник САД при НАТО-у Иво Далдер је објавио да је НАТО одлучио да појача мисију надгледања на 24 часа дневно, а истог дана је један анонимни дипломата ОУН потврдио за агенцију Франс-Прес да су Француска и Британија саставиле резолуцију о зони забране летења која ће ићи пред Савет безбедности Организације уједињених нација у току седмице. Дана 12. марта, министри спољних послова Арапске лиге сложили су се да од Организације уједињених нација затраже увођење зоне забране летења изнад Либије, а побуњеници су изјавили да зона забране летења не би била довољна.
мини|200п|Лансирање Томахавка у операцији Одисејева зора Дана 17. марта, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је Резолуцију 1973 (2011), дозвољавајући зону забране летења. Резолуција 1973 је забрањивала све летове у ваздушном простору изнад Либије у „циљу заштите цивила“ и овлашћивала државе чланице да „предузму све потребне мере... ради заштите цивила и цивилно насељених подручја која су под претњом напада у Либијској Арапској Џамахирији, укључујући и Бенгази, али без окупационе силе“.
Променивши своју позицију, САД су се придружиле почетним присталицама резолуције о забрани летења, Уједињеном Краљевству, Француској и Либану, како би се заузели за јачу резолуцију, која дозвољава војну интервенцију без копнених трупа. Британски министар спољних послова Вилијам Хејг је изјавио да су испуњена сва три критеријума за предузимање акције — исказана потреба, јасан правни основ и широка регионална подршка. Дана 18. марта, председник Комитета за међународне послове руске Државне думе Константин Косачов је рекао да би ваздушни напади на Либију могли да „распламсају велики сукоб између тзв. Запада и арапског света“. Кина и Индија су такође критиковале војну интервенцију.
Хронологија догађаја за време НАТО бомбардовања мини|200п|Коалиционе снаге Март
Војну интервенцију у Либији су спроводиле Француска, Уједињено Краљевство, САД и Канада, а шифровани називи за њихово појединачно учешће били су: Операција Харматан, Операција Елами, Операција Одисејева зора и Операција Мобајл.
Дана 19. марта у 16:00 по Гриничу, Би-Би-Си је известио да су француске ваздушне снаге послале 20 борбених авиона који надлећу површину од 100 km пута 150 km изнад Бенгазија, како би спречили евентуалне нападе на овај град који су контролисали побуњеници. Би-Би-Си је у 16:59 по Гриничу известио да је у 16:45 по Гриничу француски војни авион погодио и уништио либијско војно возило, што је потврдио портпарол француског министарства одбране Лорен Тисер. У 20:31 по Гриничу, Пентагон је саопштио да су америчке и британске снаге испалиле 110-112 крстарећих ракета „томахавк“ на 20 либијских интегрисаних ваздушних и копнених система одбране. Укупно, 25 савезничких бродова, укључујући и 3 америчке подморнице, налазиле су се у том подручју.Live: Libya Crisis BBC News, 19 March 2011
Либијска државна телевизија је навела да „крсташки непријатељи“ бомбардују цивилне мете у Бенгазију, Зуари и Мисурати, а такође и да су оружане снаге обориле француски војни авион изнад Триполија. Француска војска је демантовала губљење авиона.
Дана 20. марта привремено су прекинути ваздушни напади и тиме је окончана прва фаза операције тј. само успостављање зоне забране летења. Арапска лига, Русија и Кина су затражиле прекид акције јер нису гађани само војни циљеви, чиме је прекршена Резолуција 1973. У вечерњим часовима почела је друга фаза операције на челу са САД и Француском које су нападале из ваздуха и са мора, а у току ноћи је уништен део комплекса Гадафијеве резиденције.Вечерње новости Либија: Други талас бомбардовања
У периоду од 22. марта до 24. марта, портпарол Општег народног комитета др Муса Ибрахим је саопштио да су од ваздушних напада страдале многе цивилне жртве, као и да је гађан град Сабха на југу земље, мања рибарска луку недалеко од Триполија и цивилни аеродром у Сирту. Истовремено, амерички председник Барак Обама је током посете Чилеу поновио да је политика САД да либијски вођа Муамер ел Гадафи мора да оде, док је руски премијер Владимир Путин описао Резолуцију 1973 као „неисправну и пуну пропуста“, а Кина је позвала све стране на успостављање прекида ватре. Либијска војска је наводно ухапсила три новинара западних медија.РТРС: Нове цивилне жртве у Либији Бомбардовање је настављено, а оружане снаге су покренуле офанзиву у Мисурати и Зинтану, док су побуњеници су нападали Аџдабију. Заменик саветника Беле куће за националну безбедност Бен Роудс изјавио је да су Барак Обама, Никола Саркози и Дејвид Камерон постигли сагласност да НАТО треба да преузме војну мисију, док је либијски вођа Муамер ел Гадафи поручио присталицама у Триполију да ће се борити и на крају победити побуњенике и међународне снаге.РТРС: Настављено бомбардовање Либије