Залихе су средства која се држе ради продаје у редовном пословању, у процесу производње након којега се продају или у облику основног и помоћног материјала који се троши у производном процесу или приликом пружања услуга.
Подела залиха У рачуноводству се деле на: залихе материјала у складишту, залихе недовршене производње и полупроизводи, залихе готових производа, залихе робе, стална средства и средства обустављеног пословања и дати аванси
Залихе материјала
Материјал у складишту подразумева залихе сировина, основног и помоћног материјала, осталог материјала, горива и мазива, алата и инвентара који се отписује у целини (као што су ауто-гуме и амбалажа). У предузећима која се одлуче да у финансијском књиговодству обухватају стање, набавку и трошење материјала, на посебним аналитичким рачунима у оквиру овог рачуна воде се одступања од планских набавних цена, исправка вредности и ревалоризација залиха.
Залихе недовршене производње и полупроизводи
Недовршена производња обухвата почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха недовршене производње, полупроизвода и делова, као и незавршених услуга по цени коштања, односно по нето продајној цени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.
Залихе готових производа
Готови производи обухватају почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха готових производа, као и готових услуга по цијени коштања, односно по нето продајној цијени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.
Залихе робе
Роба обухвата залихе робе која се налази у складишту, стоваришту или продајним објектима. Укључује набавну вриједност робе, порезе, разлику у цијени (маржа) и остале зависне трошкове.
Дати аванси
Дати аванси обухватају авансе дате добављачу за набавку материјала и робе. Задужује се овај рачун у корист рачуна са кога је извршено плаћање.
Рачуноводствене евиденције залиха
Евидентирање промена на залихама се може вршити по количинским и вредносним показатељима, па се разликујуШкарић-Јовановић Ката, Финансијско рачуноводство, Центар за истраживачку делатност Економског факултета у Београду, 2007.: магацинска евиденција, материјална евиденција и финансијска евиденција.
Магацинска евиденција је евиденција по врсти и количини залиха коју води складиштар. Магацинска евиденција се води на магацинским картицама за сваку врсту залиха.
Материјална евиденција обухвата евиденцију по врстама, количини и вредности залиха. На овакав начин се за сваку врсту залиха обезбеђује количински и вредносни показатељи кориштењем материјалних картица.
Финансијска евиденција се води у финансијском рачуноводству. Бележи се финансијска вредност за одређене врсте залиха: материјал, недовршена производња, недовршене услуге, готови производи и роба.
Цене по којима се воде залихе
Залихе се могу води по: стварним ценама, планским ценама и продајним ценама.
Методе за утврђивање трошкова залиха
Трошкови залиха се утврђују помоћу неколико метода: метода једне идентификације, ФИФО метода, метода пондерисане просечне цене, ЛИФО метода и ХИФО метода.
За потребе финансијског извештавања морају се поштовати одредбе Међународног рачуноводственог стандарда 2 - Залихе који су дозвољене само неке од наведених метода, док се за потребе интерног извештавања могу користити све методе.
Види Још Међународни рачуноводствени стандард 2 - Залихе ФИФО метода
Референце
Категорија:Рачуноводство Категорија:Економија