Брумалија () је празник светкован у част старогрчког бога Диониса, а трајао је од 24. новембра до зимске краткодневнице. Овим празником се обележавао завршни циклус производње вина, када је сок добивен гњечењем гроздова за време септембарске бербе ферментирао и био спреман да се сипа у посуде ради потрошње. Празник је пропраћен лумповањем и весељем, уз призивање Диониса.-{ODB, I, pp. 327—28.}-
У свом делу О месецима, Јован Лид сведочи о опстанку култа у 6. веку. Виноградари би принели Дионису на жртву козу, зато што се та животиња храни лишћем винове лозе и тиме је уништава.-{Liber de mensibus}-, pp. 174.11—31
Према 62. канону Трулског сабора из 692. г. поводом Брумалија и других паганских празника одлучено је следеће:
{| align="center" | -{Kalendas quæ dicuntur, & vota, & bru-}- -{malia quæ vocantur; & qui in primo Mar-}- -{tii mensis die fit conventum, ex fidelium}- -{universitate omnino tolli volumus; sed &}- -{publicas mulierum saltationes, multam no-}- -{xam exitiumque afferentes: quin etiam eas,}- -{quæ nomine eorum, qui falso apud Gentiles}- -{dii nominati sunt, vel nomine virorum ac}- -{mulierum fiunt saltationes ac mysteria mo-}- -{re antiquo et à vita Christianorum alieno,}- -{amandamus et expellimus; statuentes ut}- -{nullus deinceps muliebri veste induatur,}- -{vel mulier veste viro conveniente. Sed ne-}- -{que comicas, vel satyricas, vel tragicas per-}- -{sonas induant, neque execrandi Bacchi no-}- -{men, uvam in torcularibus exprimentes, in-}- -{vocent; neque vinum in doliis effundentes,}- -{risum moveant, ignorantia vel vanitate ea}- -{quae à daemonis impostura procedunt exer-}- -{centes. Eos ergo qui deinceps aliquid eo-}- -{rum, quæ scripta sunt, aggredientur, ubi}- -{ad horum cognitionem pervenerint, si sint}- -{quidem clerici, deponi jubemus; si verò lai-}- -{ci, segregari.}-|Такорећи Календе, и Воте, и такозване Бру-малије, и оно што се првог дана месеца мартасазива, захтева се, да се то сасвим искоренииз поштеног света;Према томе, они који би се потом од оногашто је описано нечега латили,...
Међутим, и поред тога, празник Брумалија је слављен чак и на самом царском двору.
Стефан, ђакон Аја Софије и аутор хагиографског списа Житије Стефана Новог, осудио је цара Константина V због узимања учешћа у овом празнику, назвавши га притом „пријатељем демона“ ().-{PG, 100, pp. 1172.}-
Напомене
Референце
Одабрани извори -{I. L. Lydus, Liber de Mensibus, ed. R. Wuensch, Lipsae 1898, pp. 174.11—31.}- -{Patrologia Graeca, 100, ed. J.-P. Migne, Paris 1866, pp. 1069—1186.}- -{Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collectio, xi, ed. J. D. Mansi, Florentiae 1765, pp. 929. sq.}-
Одабрана литература -{F. R. Trombley, »Brumalia«, in: The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. 1, ed. A. P. Kazhdan, New York & Oxford 1991, pp. 327—28.}- -{Д. Антонијевић, „Византијске брумалије и савремене маскиране поворке балканских народа“, Balcanica'' 10 (1979), 104 сл.}-
Категорија:Пагански празници