мини|Број саобраћајних незгода у Републици Српској (2000—2009). Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго. Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској.

Жељезнички саобраћај

Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km. Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1.000.000 путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова.

Пружни правци Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044. Добој — Костајница — Бања Лука — Омарска — Приједор — Нови Град Блатна — Нови Град — Добрљин Добој — Модрича-Шамац Брчко МП — Брчко Добој — Зворник Бијељина — Сремска Рача Јабланица — Штрбци (дио возне линије Београд — Бар)

Друмски саобраћај Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 km јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева. О путевима у Српској се брине јавно предузеће Путеви Републике Српске, које се између осталог бави одржавањем, заштитом, реконструкцијом и изградњом магистралних и регионалних путева, објеката на путевима, те проходношћу и безбједношћу саобраћаја на путевима.Путеви Републике Српске: Основна улога

Саобраћајни знаци су исписани двојним писмом, прво ћирилицом а онда латиницом.Радио телевизија Републике Српске: ФБиХ — Ћирилица не може да опстане, 4. август 2011. Контролу друмског саобраћаја врши Полиција Републике Српске.

Ауто-путеви Влада Републике Српске, односно Министарство саобраћаја и веза Републике Српске је планирало изградњу 430 km ауто-пута. Процијењена вриједност ових радова је 2,937 милијарди евра. Ауто-путевима у Републици Српској управља ЈП Аутопутеви Републике Српске.

Изграђени: Ауто-пут Градишка — Бања Лука:Мрежа ауто-путева РС Чатрња — Берек — Крнете — Маховљани — Лакташи — Клашнице — Гламочани Ауто-пут Бања Лука — Добој: Маховљани — Прњавор — Јоховац.

Планирани: Ауто-пут Добој — Јакеш, Паневропски коридор 5ц Ауто-пут Бања Лука — Млиништа Ауто-пут Вукосавље — Брчко — Бијељина Аутопут Бања Лука – Нови Град

Магистрални путеви

Магистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су: 25п Европски пут Е73 (М17): (Хрватска) Славонски Шамац/Шамац — Модрича — Руданка — Добој — Каруше — (Федерација БиХ) 25п Европски пут Е661 (М16): (Хрватска) Стара Градишка/Градишка — Лакташи — Бања Лука — Карановац — Угар — (Федерација БиХ) 25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Велечево — Чађавица — Рогољи — Мркоњић Град — Језеро — (Федерација БиХ) 25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Подроманија — Рогатица — Ново Горажде — Вишеград — Вардиште/Котроман (Србија) 25п Европски пут Е762 (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Трново — Фоча — Хум/Шћепан Поље (Црна Гора)

Регионални путеви

Саобраћајне несреће Према подацима из 2011, највећи број саобраћајних несрећа се десио на магистралном путу Клашнице-Прњавор, и Нова Топола-Клашнице.

Ваздушни саобраћај У области ваздушног саобраћаја у Српској, раније је постојало предузеће Ер Српска, а сада постоји авио-превозник Скај Српска које је основала Влада Републике Српске у фебруару 2007.Етелборо: За субвенцију летова планирано 900.000, 15. јул 2010. Главни и највећи аеродром у Српској је Аеродром Бања Лука којим управља јавно предузеће Аеродроми Републике Српске. Поред овог аеродрома, Влада Српске је планирала и изградњу Аеродрома Требиње.Влада Републике Српске: Влада одобрила 1,6 милиона КМ за „Аеродром” Требиње 5. новембар 2009. У Српској дјелује и Дирекција за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске као и Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске.

Водни саобраћај У Српској постоји 204 km ријечних пловних путева, а највећа пристаништа су ријечна лука Шамац, Капетанија пристаништа у Брчком, пристаниште Градишка, те пристаниште за течне терете у Рафинерији Брод. Пловне ријеке у Српској су Сава, која је оспособљена за међународни пловни саобраћај, те Уна, Дрина и Босна, које су дјелимично оспособљене за пловидбу. Скелски прелази са попречном пловидбом се налазе у Српцу и Црњелову код Бијељине.

Поштански саобраћај мини|десно|200п|Мрежа поштанског саобраћаја у Републици СрпскојПоште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске

Види још Спортски ауто мото савез Републике Српске

Референце

Спољашње везе Министарство саобраћаја и веза Републике Српске Путеви Републике Српске Жељезнице Републике Српске Поште Српске Аеродром Бања Лука Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске Путеви Републике Српске: Путна мрежа Републике Српске