Хејдар Алирза оглу Алијев (; Нахчиван, 10. мај 1923 — Кливленд, 12. децембар 2003) је био трећи председник Азербејџана, од 24. јуна 1993. до 31. октобра 2003. године. Као национални председник имао је уставна овлашћења, али његов утицај на азербејџанску политику започео је годинама раније. Као младић придружио се Азербејџанском народном комесаријату за државну безбедност (НКГБ) и брзо се успео на чин генерал-мајора.

Режим који је успоставио Хејдар Алијев у Азербејџану описиван је као диктаторски,The Two Faces of Azerbaijan’s Mr. Aliyev // The New York Times, JAN. 11, 2015Elisabeth Precht. Azerbaijan In the Shadow of a Dictatorship //Jarl Hjalmarson Foundation, 2012В турецком учебнике Гейдар Алиев представлен как диктатор // Сontact.az. 2013 Февраль 09 «В изданной в Турции учебнике „Конституционное права“ для студентов университетов бывший президент Азербайджана Гейдар Алиев назван „диктатором“» (copy) ауторитаран,Rise of Leader's Son Sharpens Azerbaijan's Identity Crisis // Washington Post. August 9, 2003David J. Kramer and Richard Kauzlarich. It’s time for the United States to act on Azerbaijan // Washington Post, September 8, 2016Svante E. Cornell Democratization Falters in Azerbaijan // Journal of Democracy 12.2 (2001) 118—131Борисов Николай Александрович. Институционализация института президентства и перспективы консолидации политических режимов на постсоветском пространстве // «Полития».-2011.-№ 4(63).-С.93-103. «И хотя эта гипотеза ещё нуждается в дополнительной проверке, уместно предположить, что в этих государствах состоялась авторитарная консолидация, причем важнейшим её фактором был институт президентства и сами личности президентов (Сапармурат Ниязов, Эмомали Рахмон, Нурсултан Назарбаев, Гейдар Алиев)» и репресиван.Encyclopædia Britannica. Heydar Aliyev. Azerbaijani politician who, was one of the most powerful men in Azerbaijan for more than 30 years, as deputy chairman (1964-67) and chairman (1967-69) of the regional KGB, as secretary (1969-87) of the Communist Party of Azerbaijan, and from 1993 as the repressive and autocratic president of independent Azerbaijan. Политички коментатори истичу да је Алијев водио опресивну полицијску државу, да је намештао изборе и загушивао штампу, "There is stability, because Mr Aliev is an acute tactician who runs a heavy-handed police state. Opposition leaders who decline to be co-opted are in jail, in exile or bullied. Elections are rigged, the media muzzled." док други истичу да је његова уравнотежена политика Азербејџану донела стабилност.

Биографија Рођен је у граду Нахчивану. Након што је завршио Нахчиванску педагошку школу, од 1939. до 1941. је студирао архитектуру на Азербејџанском индустријском институту (данас Азербејџанска државна нафтна академија).

Придружио се НКГБ-у (претеча КГБ-а) 1944. године. Брзо се успео до чина генерал-мајора и већ 1964. постао заменик шефа, а 1967. шеф Азербејџанског КГБ-а.

Леонид Брежњев је 1969. Алијеву доделио функцију Првог секретара Централног комитета Комунистичке партије Азербејџана. Током свог мандата успешно се борио против корупције. Јуриј Андропов га је 1982. именовао за првог заменика председника Већа министара Совјетског Савеза. Алијев је на овој функцији био Азер који се највише успео у политичкој хијерархији Совјетског Савеза.

Године 1987. био је присиљен да поднесе оставку и оде у пензију због оптужби за корумпираност које је изнео Михаил Горбачов.

До 1990. је живео у Москви, а у току распада Совјетског Савеза вратио се у Азербејџан. До 1993. је био гувернер Нахчивана, а након што је дотадашњи председник Абулфаз Елчибеј сишао с власти након референдума, Алијев је изабран за новог председника у октобру 1993. године.

Марта 1995. против Алијева је покушан државни удар, који је завршио убиством вође пуча, пуковника Ровшана Џавадова.

Здравље је почело да му се погоршава 1999, а лечио се у САД. С функције председника сишао је у октобру 2003, умро је у Кливленду (САД) 12. децембра исте године.

Младост

Хејдар Алијев је рођен је у Нахичевану у кући која се налазила у Пушкиновој улици, познатој као Пушкински поток.Речь Президента Азербайджана Гейдара Алиева на церемонии открытия памятника гениальному русскому поэту А.С.Пушкину (na ruskom). Хејдар Алијев irsi, 9. travnja 2000. Pristupljeno 2. svibnja 2014. Рођен је у породици жељезничког радника као четврто од осморо деце. Породица Алијев је у Нахичеван дошла из азерског села Џомартли у некадашњем Зангезурском ујезду (данашње село Танат код Гориса у јерменији).De Wall, 2004, Мајка његовог оца била је из села Уруд (данас село Воротан у Јерменији). Међу његовим претцима има и оних који су носили почасни наслов -{kerbalai}- који се давао оним шијитским муслиманима који су ходочастили у Карбалу у Ираку. У једном интервјуу Алијев је рекао: "Ја по својим коренима припадам муслиманској религији. По националности сам Азер и поносан сам с тим". У његовој је породици било још четверо браће: Хасəн (1907 - 1993), Хусеин (1911 - 1991), Акил (1926 - 2006) и Калал (р. 1928) те три сестре: Сура, Шафика и Рəфика (р. 1932).

Након завршеног образовања на Педагошкој високој школи 1939. Алијев је отишао да студира архитектуру на Азербејџанском индустријском институту. Међутим, почетак Другог светског рата је прекинуо његово образовање. Hajdar Alirza oglu Alijev - Nacionalni vođa azerbejdžanskog naroda. Хејдар Алијев irsi. Pristupljeno 2. 5. 2014.

Комунистичко раздобље

Делатност у служби сигурности мини|лево|250п|Хејдар Алијев као пуковник КГБ-а

Од лета 1941. године Алијев је радио као начелник одјела у Народном комесаријату унутрашњих послова Нахичеванске АССР и у Већу народних посланика Нахичеванске АССР. У лето 1944. године премештен је у службу државне сигурности. Био је припадник СМЕРША, војне противобавјештајне службе, на Украјинском бојишту. У Комунистичку партију СССР-а учланио се 1945. године, а исте године завршио је курс оспособљења у Школи обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а. Након тога се вратио у Нахичеван где је радио у служби сигурности с чином поручника.Алиев, Гейдар (na ruskom). Lenta. Pristupljeno 8. 5. 2014.

На 30. годишњицу совјетске војске и морнарице, 1948. године, Алијев је одликован јубиларном медаљом, а у то време промовисан је у чин натпоручника. Од те је године водио 5. одељење МУП-а у Азербејџанској ССР.Алиев Гейдар Алиевич (Алиев Гейдар Алирза-оглу) (na ruskom). Kommersant, 15. 12. 2003. Pristupljeno 8. 5. 2014. Између 1949. и 1950. године похађао је Школу обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а ради преквалификовања у Лењинграду коју је завршио с одличним успехом.Heads of special services of Azerbaijan: Aliyev Heydar Alirza ogly: June, 1967 – July, 1969 (na engleskom). Ministarstvo nacionalne sigurnosti Republike Azerbejdžan. Pristupljeno 8. 5. 2014. Након тога вратио се у Баку и убрзо је унапређен у чин капетана. Од 1953. године радио је у Источном одељењу КГБ-а, те је путовао у Пакистан, Иран, Авганистан и Турску.

За заменика шефа КГБ-а у Бакуу именован је 1956. године. Под његовим руководством и непосредним суделовањем спроведене су операције деловања "Двобој", "Алагез", "Природословац" и друге. Упоредно је похађао вечерње одељење Факултета историје Азербејџанског државног универзитета, на којему је дипломирао 1957. године. Због узорне службе КГБ га је одликовао више пута. Од 1960. године био је на челу противбавештајног одела Већа министара Азербејџанска ССР.Гейдар Алиев – архитектор современного Азербайджана ("Твой выходной") (na ruskom). Golos Rossii, 12. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2014. Замеником председавајућег КГБ-а Азербејџанска ССР именован је 1964. године. На челу азербејџанског КГБ-а био је генерал Семјон Цвигун, помоћник и зет главног секретара КП СССР-а Леонида Брежњева, који је Алијева препоручио на положај првог замјеника.Mihail Makejev: "Филипп Борков или диверсионный характер "холодной войны"", КТО есть КТО (na ruskom), br. 6 (15). Ruski biografski institut, Moskva, 1999. Pristupljeno 8. 5. 2014. Две године касније завршио је обуку руководитељског састава с одличним успехом на Вишој школи КГБ-а названу по Феликсу Дзержинском.

Цвигун је, након што га је Брежњев именовао замеником шефа КГБ-а, помогао Алијеву да га замени на челу Азербејџанског КГБ-а. Тако је Алијев одлуком Президијума Врховног совјета Азербејџанска ССР именован на дужност шефа азербејџанског КГБ-а 21. јуна 1967. године. Он је био је први Азер на тој дужности након Мира Джафара Багирова. На тој дужности остао је до 14. 7. 1969. године. Као шеф азербејџанског КГБ-а, дао је велик допринос национализацији и обуци обавјештајних стручњака. Унапређен је у чин генерала мајора. Због заслуга у служби, шеф КГБ-а у СССР-у Јуриј Андропов послао му је писмо захвале и вредан поклон.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Међународна електронска библиотека „Наслеђе Хејдара Алијева“ Званични веб-сајт Званични веб-сајт фондације Хејдара Алијева

Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Председници Азербејџана Категорија:Хероји социјалистичког рада Категорија:Совјетски политичари Категорија:Совјетски комунисти Категорија:Азербејџански комунисти Категорија:Азербејџански националисти Категорија:Сахрањени у Бакуу