Битка код Кастијона је вођена 17. јула 1453. године код Кастијон ла Батаја у југозападној Француској. Исход битке је била велика француска победа и сматра се догађајем чиме је ефективно окончан Стогодишњи рат. Као последица пораза, Енглеска је изгубила све поседе у Француској, осим Калеа и Каналских острва.
Позадина
Примирје у Туру Након преласка Бургундије на страну Француске (миром у Арасу 20. септембра 1435), однос снага у стогодишњем рату преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се Париз предао Шарлу VII без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у Нормандији и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у Туру (28. маја 1444).Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164
Француске реформе Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: најамничке банде стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 ордонанс-компанија од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су слободни стрелци, позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју артиљерије посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.
Наставак рата Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.
Француско ослобођење Нормандије До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код Формињија у Нормандији. Држећи се енглеске тактике из битака код Кресија, Поатјеа и Азенкура, иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, а међу заробљеницима био је и Томас Кирил.
Енглези су битком код Формињија избачени из Нормандије. Енглески гарнизон у Кану био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.
Пад енглеских поседа у Гијени Бордо, кључни град Гијене, предао се 12. јуна 1451. Шарлу VII. Освајањем Бајона, 20. августа, Гијена је ослобођена енглеске доминације. Међутим, грађани Бордоа, забринути да ће прекид с Енглеском неповољно утицати на њихову трговину, тајно су понудили помоћ Енглезима у случају њиховог поновног искрцавања. Хенри VI покушао је да искористи ту последњу могућност очувања својих поседа у Француској.
Битка У октобру 1452. искрцала се код Медока енглеска војска јачине око 3.000 људи под командом Џона Шрузберија. Бордо јој је отворио своје капије. У марту 1453. придружио јој се нови контингент из Енглеске јачине 600 коњаника и 2.100 стрелаца. Француске снаге (око 6.000 људи) опселе су 15. јула 1453. Енглезе у Кастијону и 17. јула уништиле их при покушају пробоја.
Традиционална енглеска тактика заузимања одбрамбеног положаја са стрелцима заштићеним кочевима пободеним у земљу, која је зауставила француску коњицу код Кресија, Поатјеа и Азенкура, показала се беспомоћном против француских топова, које је предводио Жан Биро. У бици је поражен и убијен најспособнији енглески војсковођа тог времена, Џон Талбот, гроф од Шрузберија.Вил Дјурант, Реформација, Народна књига, Београд (2000), стр. 94
Последице Овом француском победом покопане су последње наде Енглеза да поново загосподаре Гијеном. Три месеца касније савладан је отпор Бордоа, који је поново и дефинитивно припојен Француској. У суштини, тим догађајем завршен је Стогодишњи рат (1337-1453). Енглеска је убрзо запала у дубоку кризу изазвану Ратом ружа (1455-1485), што је омело било какве даље покушаје за повраћај поседа на француској територији.
Референце
Спољашње везе
Битка код Кастијона
Категорија:Битке Стогодишњег рата