мини|десно|250п|Суртсејанска ерупција. 1: облак испарене воде, 2: вулкански пепео, 3: кратер, 4: вода, 5: слојеви лаве и пепела, 6: слој, 7: довод магме, 8: магматско огњиште, 9: дајк Суртсејанска ерупција је тип вулканске ерупције која се дешава у плитким морима или језерима. Добила је назив по острву Суртсеј, јужно од обала Исланда. Ове ерупције су обично фреатомагматске ерупције. Дешавају се у облику снажних експлозија, које потичу од чињенице да базалтна и андезитска магма долази у контакт са великом количином плитке подземне воде. Магма која излази из вулканског кратера се брзо хлади и ствара туфне прстенове и пирокластичне конусе изграђене примарно од пепела.
Карактеристике
Иако овај тип ерупције има сличну природу као и остали типови фреатомагматских ерупција, ипак има и неке специфичне карактеристике: Физичке карактеристике магме: вискозна, базалтна; Карактер експлозивне активности: снажно избацивање чврстих и топлих фрагмената магме, у виду континуираних или ритмичних експлозија, док су наслаге ових ерупција у виду базних сурџева; Природа ефузивне активности: кратки лавични токови, локално у облику пилоу лава; Карактер пирокластичних продуката: смена финозрног падавинског материјала и наслага пирокластичних сурџева; Структуре око вулканског канала: туфни прстенови.
Види још Вулканска ерупција
Литература
Schmincke, H. U. 2004. Volcanism. New York: Springer. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Категорија:Типови вулканских ерупција