Руско-турски рат (1568—1570) је био низ војних окршаја од 1568. год. до 1570. г. између Русије и Османског царства. Узрок рата било је заузеће града Астрахана и његовог Астраханског Каната од стране руског цара Ивана грозног, 1556. године.
Ток рата Султан Селим II је 1568. г. био покретач сукоба са својим будућим северним такмацом, одлучивши да споји реке Волгу и Дон каналом, и да на тај начин учврсти своју власт над црноморским приморјем. У лето 1569. г. велика војска под водством Касим-паше од: 18.000 јањичара, 2000 спахија, и неколико хиљада азапа, и акинџија, послана је да опколи Астрахан. Сигурност радова на каналу, требало је да чува војска од 50.000 Татара, док је османска флота опседала утврђење Азов на ушћу Дона у Азовско море.
Војни заповедник Астрахана кнез Шеребјанов је са својом посадом од 30.000 људи, изјурио из града и силовито поразио нападаче, разјурио раднике и Татаре. Око 70% преосталих противничких војника страдало је од смрзавања, или су у степама допали шака Черкезима, док је османску флоту уништила олуја.
Крај рат и мировни споразум На почетку 1570, цар Иван послао је свог изасланика у Цариград и закључио мир са султаном, чиме је Турска признала Руском царству право на Астрахан. Међутим овај мир није дуго потрајао, јер је уследио руско-кримски рат , и већ 1571. г. татарска војска је напала и спалила Москву.
Литература
Attila Weiszhár and Balázs Weiszhár: Lexicon of Wars, Atheneaum publisher, Будимпешта 2004.
Категорија:Ратови у новом веку Категорија:Ратови у Европи Категорија:Руско-турски ратови Категорија:1568. Категорија:1569. Категорија:1570.