Арапски свет ( , званично: ), познат као и Арапска нација ( ), се састоји из земаља у којима се говори арапски језик и њихових становника на Блиском истоку. Стандардна дефиниција арапског света обухвата 22 земље и територије Арапске лиге простирући се од Атлантског океана на западу до Арабијског мора на истоку, и од Средоземног мора на северу до Рога Африке и Индијског океана на југоистоку. Чини га укупно 422 милиона становника, с тим што више од половине чине људи млађи од 25 година. мини|320п|Мапа Арапског света. Ово се заснива на стандардној дефиницији територије Арапског света, који се састоји од земаља Арапске лиге, са додатком Западне Сахаре. Комори нису приказани. Осећај арапског национализма се појавио у другој половини 19. века, заједно са другим националистичким покретима у оквиру Османског царства. Арапска лига је основана 1945. године да би представљала интересе Арапа, као и да би спровела политичко уједињење арапских земаља, пројекат познат по имену Панарабизам. Арапско пролеће крајем 2010. и почетком 2011. године је усмерено против влада и политичке корупције, заједно са захтевима за веће економске шансе и прилике за развоје.
Термин Арапски свет не прихватају становници ове области који се не сматрају Арапима, то јест, припадници несемитских народа као што су Бербери и Курди, јер он подразумева да је цео регион по идентитету, популацији и пореклу арапски, иако је оригинална домовина Арапа Арапско полуострво. Овај термин такође одбијају да користе и неке семитске мањине као што су Маронити, Мизрахими, Асирци итд. с обзиром да су они претходили Арапима у земљама као што су Ирак, Палестина и Сирија.
Дефиниција Језичка и политичка ознака својствена термину Арапи је генерално доминантнија од генеалошких разматрања. Тако, појединци са слабим или чак и без директног порекла са Арабијског полуострва се могу сматрати Арапима, делом због свог матерњег језика. Међутим, такав идентитет је дискутабилан за многе људе. На пример, Египћани себе често неће идентификовати као Арапе.
У Мароку, Алжиру и Тунису арапски језик се користи само у државној управи, док народ говори , кога локално зову дариџа (). Дијалект садржи већину речи стандардног арапског, али такође садржи и велики број позајмљеница из берберског језика,Tilmatine Mohand, Substrat et convergences: Le berbére et l'arabe nord-africain (1999), in Estudios de dialectologia norteaafricana y andalusi 4. као и позајмљенице из француског, кастиљанског шпанског, па чак и из италијанског језика (првенствено у Либији) – који су језици историјских колонијалних окупатора Магреба. Дариџа се говори и разумљив је у земљама Магреба, посебно у Мароку, Алжиру и Тунису, али је неразумљив говорницима других дијалеката, углавном онима из Египта и Блиског истока.
Стандардна територијална дефиниција
Иако не постоји глобално прихваћена дефиниција арапског света, све земље чланице Арапске лиге се сматрају делом арапског света., (GRIN Verlag: ). .
Арапска лига је регионална организација која има за циљ (између осталога) разматрање послова и интереса арапских земаља, и она поставља следећу дефиницију Арапа:
Ова стандардна територијална дефиниција се понекад сматра неприкладном или проблематичном, и може бити замењена одређеним додатним елементима.
Земље чланице Арапске лиге ( ) ( ) ( ) (Коморски и француски језик су други званични језици) ( ) ([Француски је други званични језик) ( ) ( ) (Курдски је други званични језик (језик националне мањине)) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (Берберски је други званични језик) ( ) ( ) (Пуноправни члан Арапске лиге, прихваћена од стране већине земаља у свету) ( ) ( ) ( ) (Сомалски је други званични језик) ( ) (Енглески је други званични језик) ( ) ( ) ( ) ( )
Помоћна језичка дефиниција Као алтернатива, или у комбинацији са главном дефиницијом,Frishkopf: 61: „Не постоји универзално прихваћена дефиниција арапског света, али се генерално сматра да се састоји из 22 земље које припадају Арапској лиги и које заједно чине око 280 милиона становника (Seib 2005, 604). У сврху овог увода, ова територијална дефиниција се комбинује са лингвистичком дефиницијом (коришћење арапског језика, или његово прихватање, што је важно за идентитет), те се тако шири на велики број дијаспора, посебно онима у Америкама, Европи, Југоисточној Азији, западној Африци и Аустралији." стандардна територијална дефиниција каже да се арапски свет може дефинисати као свет који се састоји од држава и људи који су бар на неки начин уједињени арапским језиком, културом и географским граничењем,Sullivan & Ismael: ix или од оних држава у којима већинско становништво говори арапски језик, у шта могу спадати и становници арапских дијаспора.
Када се помоћна лингвистичка дефиниција користи у комбинацији са стандардном територијалном дефиницијом, многи параметри се могу користити за одређивање тога која се држава или територија треба урачунати у ову алтернативну дефиницију арапског света. Ови параметри се могу користити у земљама и територијама Арапске лиге (које по стандардној дефиницији и чине арапски свет) као и у другим земљама и територијама. Типични параметри који се могу користити су: да ли је арапски језик широко распрострањен као говорни језик; да ли је арапски језик један од званичних или националних језика; или да ли се много говори језиком који је сродан арапском језику. Доле пописане земље долазе у обзир.
Арапски дијалекти се говоре свуда, а књижевни арапски језик је званични језик у већини земаља чланица Арапске лиге. Неколико земаља су прогласиле арапски језик својим националним језиком, иако се у тим земљама арапски језик не говори у већини. Међутим, као чланице Арапске лиге, те земље се сматрају делом арапског света по стандардној територијалној дефиницији.
Сомалија има два званична језика, арапски и сомалски језик, и оба језика припадају афро-азијској језичкој породици. Иако је арапски језик широко распрострањен на северу, Сомалски језик се доста користи и садржи велики број арапских позајмљеница., (Center for Applied Linguistics: ). .
Такође, Џибути има два званична језика, арапски и француски језик. Такође има неколико званично признатих националних језика; поред сомалског, многи људи говоре афарски језик, који је такође афро-азијски језик. Већински део популације говори сомалски и афарски језик, иако се арапски језик такође широко користи у трговини и другим активностима., , (Africana Pub. Co.: 1985), p.B-116.
Комори има три званична језика: арапски, коморски и француски. Коморски је најраспрострањенији језик, арапски има религијску важност, а француски је важан због едукативног система.
Чад, Еритреја и Израел признају арапски као свој званични језик, мада нису земље чланице Арапске лиге. Иако Еритреја има статус посматрача у Арапској лиги, и има велики број говорника арапског језика, ни Чад ни Еритреја се углавном не сматрају делом арапског света.
Израел је јеврејска држава и стога не може бити део арапског света. Међутим, по неким дефиницијама,Rinnawi: xvi популација арапских становника Израела се може сматрати делом арапског света.
Иран има око 2 милиона говорника арапског језика. Ирански Арапи се углавном налазе у Ахвазу, југозападном делу покрајине Хузестан; други насељавају Бушехр и Ормузган провинције као и град Ком.? Мали и Сенегал признају хасанију, арапски дијалекат морске етничке мањине као свој национални језик. Кипар је такође признао кипарски маронитски арапски по Регионалној повељи о регионалним и мањинским језицима, а званични језик Малте је сродан арапском магрепском језику, иако Малта није део арапског света.
Популација Положај Земља Популација Ранг (у свету) 1 83.425.854 16 2 37.100.000 34 3 34.848.000 35 4 33.425.000 39 5 32.666.179 40 6 28.660.000 45 7 25.502.000 49 8 21.740.340 55 9 10.673.800 77 10 9.656.000 85 11 8.089.000 93 12 6.449.000 103 13 6.345.023 106 14 4.293.313 125 15 4.268.000 126 16 3.378.254 134 17 2.889.000 138 18 2.883.000 139 19 1.921.000 149 20 1.341.000 155 21 923.000 158 22 767.000 163
Област Ранг Земља Област (км)Извор. ако није другачије одређен:
Информације у табели дају одређене бројеве који се не подударају са информацијама које пружа овај извор написане су у заградама у делу одређеном за белешке. а разлог коришћених бројева је такође објашњен у белешкама.. Област (миље) укупно % Белешке 1 2.381.741919.595 18,1% Највећа земља у Африци и Арапској лиги </tr> 2 2.149.690830.000 16,3% Највећа земља на Блиском истоку </tr> 3 1.886.068728.215 14,3% </tr> 4 1.759.540679.360 13,3% </tr> 5 1.030.700398.000 7,8% </tr> 6 1.022.600394.800 7,8% Без Халаиб троугла (20.580 km²/7.950 sq mi) </tr> 7 637.657246.201 4,8% </tr> 8 527.968 203.850 4,0% </tr> 9 446.550172.410 7,8% Без Западне Сахаре (266.000 km²/103.000 sq mi) </tr> 10 435.244168.049 3,3% </tr> 11 309.500119.500 2,3% </tr> 12 185.180 71.500 1,4% Заједно са Голанском висоравни (1.200 km²) која је тренутно под администрацијом Израела </tr> 13 163.61063.170 1,2% </tr> 14 89.342 34.495 0,7% </tr> 15 83.600 32.300 0,6% </tr> 16 23.200 9.000 0,18% </tr> 17 17.818 6.880 0,14% </tr> 18 11.586 4.473 0,09% </tr> 19 10.452 4.036 0,08% </tr> 20 6.020 2.320 0,05% Окупирана Газа и Западна Обала. Заједно са Источним Јерусалимом</tr> 21 2.235 863 0,017% </tr> 22 758 293 0,006% </tr>
Густина насељености
Ранг Земља Популација Густина 1 83.550.000 92 2 37.100.000 16 3 32.064.173 76 4 31.234.000 71 5 30.894.000 16 6 28.146.658 12 7 23.580.000 45 8 21.906.000 118 9 10.673.800 65 10 9.133.000 14 11 8.264.070 99 12 6.733.620 3,8 13 6.316.000 71 14 4.224.000 404 15 4.136.540 687 16 3.566.437 200 17 3.291.000 3,2 18 2.845.000 9,2 19 1.699.435 154 20 1.234.596 1.646 21 864.000 37 22 691.000 309 Укупно 313.147.329 30,4
Демографија Арапски језик је уједињујућа одлика арапског света. Иако различите области користе различите облике арапског језика, све оне користе стандардни модерни арапски језик, који је настао из књижевног арапског језика. То се сукоби са ситуацијом у ширем исламском свету, где Иран, Авганистан и Пакистан користе персијско писмо, слично арапском, и задржава свој културолошки престиж као језик религије и теологије тамо где се арапски не користи као колоквијални језик.
Већина становника арапског света су муслимани, а религија има званични статус у већини земаља арапског света. Шеријат постоји делимично у правном систему неких земаља, посебно на Арабијском полуострву, док су друге земље секуларне. Већина арапских земаља припадају сунитском исламу. Ирак и Бахреин, међутим, припадају шиитском исламу, док Либан, Јемен, и Кувајт имају велики број шиитских мањина. У Саудијској Арабији источна провинција Ал-Хаса региона има велики број шиитских мањина, а северна провинција у граду Наџран има велики број исмаилитских шиита. Ибадитски ислам се практикује у Оману, где Ибадити чине 75% становништва.
Постоји велики број Хришћана који живе углавном у Египту, Сирији, Либану, Ираку, Јордану, Израелу и Палестини. Пре тога, постојала је одређена мањина Јевреја у арапском свету. Међутим, поделом Палестине и успостављањем израелске државе дошло је до емиграције и истеривања Јевреја у року од неколико деценија. Данас постоје мале јеврејске заједнице, које се крећу од око десетак у Бахреину, до више од 1.000 у Тунису и 7.000 у Мароку. Укупно, Арапи чине око једне четвртине муслимана у свету, којих има око 1,5 милијарди, и припадају заједници која се назива исламски свет.