Месроп Маштоц (; Ацик, 361/362 — Вагаршапат, 17. фебруар 440) био је јерменски лингвиста, творац јерменског писма, просветитељ, мисионар, преводилац Библије на јерменски језик, зачетник школства и педагошке мисли међу Јерменима, теолог и светитељ Јерменске апостолске цркве и Јерменске источнокатоличке цркве.
Заједно са својим ктитором, тадашњим католикосом Јерменске апостолске цркве Исаком Партевом превео је на јерменски језик Библију и многе друге верске књиге. Захваљујући Месропу Маштоцу јерменски народ је поново обновио своју националну књижевну и образовну делатност, а сам јерменски језик је по први пут (404) проглашен као национални језик свих Јермена. Током своје мисионарске и просветитељске делатности активно је радио на ширењу и јачању хришћанске вере међу Јерменима и другим народима на Кавказу, отварао је бројне школе у свим деловима земље, и беспоштедно се борио против паганских учења и јереси.
Месроп Маштоц се са правом може сматрати оцем јерменске писмености и оцем јерменске нације. Јер писмо које је Маштоц створио постало је камен темељац јерменске апостолске цркве која је кроз векове туђинске владавине одржавала национални идентитет јерменског народа. Месроп Маштоц се сматра и првим лингвистом и творцем неког писма који је историјска личност и чија делатност се не везује за митологију и усмена предања. Многи лингвисти му дају велики значај и у стварању грузијског и агванског писма.
Јерменска апостолска црква празнује 17. фебруар као дан сећања на Месропа Маштоца. Црквена поезија коју је писао (шаракани) и данас је у основи богослужења у јерменској апостолској цркви. У његову част институт за проучавање древних списа Матенадаран из Јеревана носи његово име, а сваки град у Јерменији има по једну улицу са његовим именом. Све јерменске школе прослављају Светог Месропа Маштоца као свог заштитника.
Биографија
Младост и службовање на краљевском двору Месроп Маштоц је рођен почетком шездесетих година 4. векаИсторија јерменског народа (до почетка 18. века); издање 1975, pp. 322: Тачан датум рођења М. Маштоца је непознат. Према А. Мушегјану, Маштоц се родио између 356. и 357. године (Вестник общественных наук. — 1983. — № 7. — pp. 75). Такође се као година рођења наводе 391. или 392. (История армянского народа. — Ер.: 1984. — Т. II. — pp. 423.; В. С. Налбандян. Изобретение армянского алфавита. Становление литературы // История всемирной литературы: в 9 т.. — М.: 1983—1994. — Т. 2. — pp. 285—288., Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 10.; Армянская советская энциклопедия. — Ер.: 1981. — Т. 7. — pp. 469. (арм.); ср.: // Большая советская энциклопедия.; // Библиологический словарь.) у селу Хачик, у кући вазала Вардана,Историја јерменског народа. — Т. II. — Стр. 423.В. С. Налбандян. Жизнь и деятельность Месропа Маштоца // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 21—22. у провинцији Тарон, важном културном центру тадашње Јерменске краљевине. Школовао се почетком седамдесетих година 4. века у једној од грчких школа које су тада деловале у ЈерменијиКорјун пише да „је као дете научио грчки језик” (пог. 3); Према М. Хоренском (књига 3, пог. 47) Маштоц се школовао под патронатом католикоса Нерсеса Великог, али други извори сумњају у такве тврдње. Г. Ачарјан сматра да се највероватније школовао у манастиру Светог Карапета у Тарону (Г. Ачарян. Армянский алфавит. — 1968. — pp. 75.) Маштоц је поред јерменског познавао и грчки, арамејски и персијски језик. Међутим, његов савременик Мовсес Хоренски, писао је како је његово познавање грчког језика било доста скромно и сводило се на читање у слоговимаЛазар Парпеци; књига 1, глава 10., док је арамејски и персијски језик познавао савршено.М. Хоренски: „Када је Маштоц отишао са двора, на двору није био ни један добар писар који је познавао персијски језик” (књига 3, глава 52). Аутор такође наводи да је Маштоц уједно преводио али и тумачио Библију на својим проповедима: „Током својих проповеди блажени Месроп је наилазио на велике тешкоће јер је он уједно и тумачио Библију и преводио текстове са сиријског језика” (књига 3, pp. 47).
Након доласка у Вагаршапат (а то се десило после 385. године) неко време је служио на двору јерменског краља Хосрова -{IV}-. У почетку вероватно је био у војној служби,Корјун: „Због свога знања био је омиљен међу војницима” (глава 3); Многи историчари верују да Масроп није био тек обичан војник на двору и да је имао далеко већу одговорност. (В. С. Налбандян. Жизнь и деятельность Месропа Маштоца // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 23) а касније је служио и као дворски писар.М. Абегян. История древнеармянской литературы. — Ер., 1948. — Т. I.Henri-Jean Martin. The History and Power of Writing — University of Chicago Press, 1995. — Стр. 39. Године проведене у служби на двору су имале велики утицај на формирање његових политичких и религијских погледа.В. С. Налбандян. Жизнь и деятельность Месропа Маштоца // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 26.Хоренаци, III, 47 Боравећи на двору, Маштоц је изучавао и хришћанске списе и богослужења, те је у периоду између 392 — 393. примио хришћанску веру. Према биографији његовог ученика Корјуна, Маштоц је примио „Божју веру у четвртој години владавине краља Крмана”.
Монашки живот Након 387. године велики део јерменских земаља је дошао под власт Сасанидске Персије, грчке школе су затваране а културни живот је био подређен персијским утицајима.
Слабљење и пад јерменског краљевства као последицу је имало и оживљавање старих паганских обичаја међу Јерменима. Маштоц је спас видео једино у јачању хришћанске вере и хришћанских вредности међу свим јерменским племенима.
Између 395. и 396. године Маштоц је напустио краљевски двор, замонашио се и почео са проповедањем Јеванђеља међу многобожачким јерменским племенима.А. Г. Абрамян. Датировка создания армянского алфавита // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 108. Са групом ученика прешао је у град Ротастак у области Голтн (код данашњег Нахичевана) и тако је започела његова мисионарска делатност.Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 11., Мовсес Хоренаци, кн. III, гл.49 Масроп је у својим проповедима, људима тумачио и преводио текстове из Библије који су у то време били искључиво на грчком и арамејском језику. У то време Маштоц је водио углавном аскетски и усамљенички живот.
Међутим, велика препрека за остваривање његових циљева лежала је у чињеници да Јермени у то време нису имали властито писмо, а самим тим је и јерменски језик био у незавидном положају. Маштоц је увидео предности постојања националног писма које је требало да послужи као главно оруђе у очувању и јачању политичког, верског и културног идентитета јерменског народа. Даље ширење и учвршћивање хришћанског учења и тежње да се сваком обичном Јермену приближи Библија натерале су Месропа Маштоца да започне рад на јерменском писму помоћу којег би се Библија и молитвени списи приближили целом јерменском народу.
Након што је добио подршку од локалних јерменских кнезова у Сјунику и Голтну крајем деведесетих година 4. века, затражио је помоћ и од Католикоса (јерменског патријарха). У престоници Вагаршапату, заједно је са тадашњим католикосом Исаком Партевом (св. Исак Велики) започео рад на стварању јерменског писма и превођењу богослужбених књига на народни језик.
Вагаршапатски синод мини|лево|180п| Оци јерменске цркве: св. Маштоц и св. Исак Рачунајући на подршку црквених великодостојника Масроп је успео да издејствује одржавање посебног синода посвећеног искључиво стварању националног писма.История армянского народа. — Т. II. — pp. 424. (арм.); Армянская советская энциклопедия. — Т. 11. — pp. 251—252. (арм.); Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 11. Према Корјуну: „Синод свете браће је сазван да би се јерменском народу подарило властито писмо” Синод у Вагаршапату коме су присуствовали сви епископи јерменске апостолске цркве (одржан крајем 403. или вероватније током 404. године)История армянского народа. — Т. II. — pp. 424.Хоренаци, кн. III, гл. 52 уједно је означио и службену подршку Маштоцовим идејама од стране цркве. Иако су идеје о стварању националног писма и превођењу Библије и црквених списа на народни језик постојале и раније, Вагаршапатски сабор ипак представља историјски почетак тог процеса. Црква је у овој Маштоцовој идеји видела велику прилику да се кроз превођење Библије и других богослужбених дела напокон ослободи великог утицаја православне и сиријске цркве.Армянская советская энциклопедия. — Т. 11. — pp. 252.Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 11. У раду Синода су поред духовних лица које су предводили Католикос Исак Партев и Месроп Маштоц највероватније учествовали и тадашњи световни лидери.В. С. Налбандян. Жизнь и деятельность Месропа Маштоца // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 33. "Књаз Вагрич Хадуни је из Месопотамије донео древне „Данилове списе” написане старојерменским писмом Своје интересе у свему томе виделе су и тадашње персијске власти које су на све могуће начине желеле да смање утицај Византије на том подручју.М. Абегян. История древнеармянской письменности. — 1944. — pp. 80—83.
Питање стварања националног писма тако није имало само црквени него и политички карактер, јер су и тадашњи јерменски владари у томе видели шансу за већом самосталношћу и слободом јерменског народа.Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 10. У том периоду Јерменијом је владао краљ Врамшапух (владао до 414. године) који је такође подржавао идеју стварања националног писма.
Данилов алфабет и обнова статуса националног језика
Негде у лето 404. године краљ Врамшапух је по налогу персијског шаха са војском боравио на северу Месопотамије зарад смиривања немира насталих услед превирања у Цариграду због болести тадашњег цара Аркадија и протеривања Јована Златоустог. Током боравка у Месопотамији Врамшапух је преко неког свештеника по имену Авељ сазнао о постојању древног јерменског писма које је открио извесни епископ Данило. По повратку у Вагаршапат Врамшапух је обавестио католикоса Исака о свом открићу.
Убрзо је краљ Врамшапух, а уз благослов Католикоса као изасланика у Месопотамију послао књаза Вагрича Хадунија чији је главни задатак био да пронађе и у Јерменију пренесе списе такозваног Даниловог алфабета.В. С. Налбандян. Жизнь и деятельность Месропа Маштоца // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 34. Књаз Вагрич се у Месопотамији лично састао са јерејом Авељом који је био близак сарадник епископа Данила и који је царском изасланику предао »алфабет«.Армянская советская энциклопедия. — Т. 3. — pp. 283. (арм.), Э. Пивазян. Проблема домаштоцевской армянской письменности и литературы // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 285—324.
Према неким историјским изворима то је била најстарија верзија јерменског писма коју је открио сиријски епископ Данило за која се претпоставља да су настала у многобожачкој ери јерменске историје. Такође је познато и да су сам Маштоц и Исак Партев тај алфабет означили као древнојерменска писмена и желели су да их поново оживе.Г. Г. Севак. Месроповские письмена // Месроп Маштоц. Сборник статей. — Ер.: 1963. — pp. 201. Краљ Врамшапух је исте године по целој земљи објавио вест о оживљавању старог јерменског писма и издао наредбу да убудуће сви поданици морају да пишу на том писму.
Тим историјским актом, јерменски језик је по први пут проглашен националним језиком свих Јермена. Маштоц, који је унапређен у ранг вардапета (учитеља) је са одабраним ученицима започео писање националног писма на основу „Даниловог алфабета”. Према Корјуну рад на прилагођавању старог писма трајао је око две године.