десно|150п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) (касније Федеративна Народна Република Југославија — ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1945. године.

Напомена: Преглед догађаја се бави само политичким догађајима, док су војна и ратна дешавања, која су се одвијала до 15. маја, представљена у чланку — Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.

Јануар

1. јануар Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита формиране су у оквиру Народноослободилачке војске Југославије Прва, Друга и Трећа армија.

2. јануар У Новом Саду, од 2. до 5. јануара одржана Прва покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине, којој је присуствовало 650 делегата. На крају рада Конференције изабран је Покрајински одбор АФЖ-а и постављени су задаци за будући рад.

11. јануар Краљ Петар II Карађорђевић одржао састанак са представницима политичких странака у емиграцији на коме је испитивана могућност стварања нове Владе, након чега је издат Проглас о одбацивању Београдског споразума од 2. новембра 1944. године. Одбијање прихватања споразума, од стране комунистичких влати у земљи је било окарактерисано као „дворски пуч”, након чега су широм земље биле организоване демонстрације против краљеве одлуке.

23. јануар У Београду, од 23. до 25. јануара, одржана Прва земаљска конференција Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). На Конференцији је изабран Главни одбор организације — председник Ђуро Салај и секретар Радоје Дакић.

28. јануар У Београду, од 28. до 29. јануара, одржан скуп активисткиња Антифашистичког фронта жена Србије на ком је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланова. Председништво Главног одбора АФЖ Србије сачињавале су — Ружа Прибићевић, председница; Спасенија Цана Бабовић, прва потпредседница; Мара Миљковић, друга потпредседница; Разуменка Петровић и Јелена Поповић, секретари.

29. јануар У Лондону краљ Петар II Карађорђевић донео Указ којим је сву краљевску власт пренео на Регентски савет (намесништво) до решења Уставотворне скупштине о коначном уређењу Југославије, чиме је формално признат Београдски споразум, постигнут између Тита и Шубашића. Након дугог оклевања, краљ је тек 2. марта потписао Указ о формирању Намесништва, након чега је 7. марта формирана Привремена влада ДФЈ.

Фебруар

3. фебруар Председништво АВНОЈ-а донело одлуку о неважности свих правних прописа донетих од стране окупатора и њихових помагача за време окупације Југославије, о неважности одлука које су за то време донете, о укидању правних прописа који су били на снази за време непријатељске окупације, као и одлуку о установљењу надлежности јавног тужиоце ДФЈ и одлуку о оснивању Врховног суда ДФЈ.

8. фебруар Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ уведена је Војна управа на Косову и Метохији, како би се сломио отпор албанских побуњеника, што је и учињено током марта и априла. Војна управа укинута је у јулу исте године, а на њеном челу налазили су се — Саво Дрљевић, командант и Ђуро Меденица, политички комесар.

16. фебруар У Београд из Лондона допутовали председник Избегличке владе др Иван Шубашић и чланови Владе — Сава Косановић, Јурај Шутеј и Драго Марушич.

21. фебруар У Београд допутовао Врховни командант савезничких снага на Средоземљу фелдмаршал Харолд Александер, који је до 24. фебруара водио разговоре са Врховним командантом НОВ и ПОЈ маршалом Јосипом Брозом Титом о усаглашавању савезничких операција са операцијама НОВЈ.

Март

1. март Указом маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) реорганизовани у Југословенску армију (ЈА), а Морнарица НОВЈ у Југословенску морнарицу. Истим указом Врховни штаб НОВ и НОЈ је реорганизован и преименован у Генералштаб ЈА, као непосредни орган Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ).

2. март Краљ Петар II Карађорђевић, под притиском Влада Велике Британије и САД, именовао је три члана Регентског савета (намесништво), на који је 20. јануара пренео своју власт — Срђан Будисављевић, Анте Мандић и Душан Сернец.

5. март У Београду Јосип Броз Тито поднео Председништву АВНОЈ-а оставку на место председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престао да постоји НКОЈ, а његови чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта. У Београду др Иван Шубашић поднео Регентском савету оставку на место председника Владе Краљевине Југославије у егзилу. Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престала да постоји Влада у егзилу, а њени чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта. Регентски савет поверио мандат за стварање нове владе маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу.

7. март У Београду формирана Привремена влада Демократске Федеративне Југославије у коју су укључени чланови НКОЈ-а и Владе у егзилу. Ова Влада постојала је до 1. децембра када је, после избора за Уставотворну скупштину формирана нова Влада.

9. март Привремена влада ДФЈ донела „Декларацију“ којом се обавезала да ће настави борбу против окупатора, да ће поштовати одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, да ће по ослобођењу земље спровести изборе за Уставотворну скупштину и др. Исто вече ову Декларацију је на Радио Београду прочитао председник Владе Јосип Броз Тито.Регентски савет поверио мандат за стварање нове владе маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу.

13. март У Приштини албански националиста Хаки Таха извршио атентат у коме је убијен Миладин Поповић (1910—1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.

24. март У Београду потписан споразум између Привремене владе ДФЈ и делегације Уједињених народа за помоћ и обнову (). Споразум је предвиђао снабдевање Југославије храном, лековима, обућом, одећом, као и добрима и стручњацима за помоћ у обнови пољопривреде, индустрије и саобраћаја.

25. март У Новом Пазару, 25. и 26. марта одржана седница Антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (АВНОС) на којој је одлучено да се прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички срез припоје Федералној Држави Србији, а да се пљеваљски и бјелопољски срез припоје Федералној Држави Црној Гори. На истој седници одлучено је да се АВНО Санџака распусти, а да се његови већници, из срезова који су припали Србији, образују скупштину и изаберу Извршни одбор.

27. март У Београду на Позоришном тргу, поводом четврте годишњице догађаја од 27. марта, одржан митинг на ком је учествовало око 250.000 људи. Са балкона зграде Народног позоришта окупљенима се обратио и маршал Југославије Јосип Броз Тито.

Април

5. април Председник Привремене владе ДФЈ Јосип Броз Тито отпутовао у прву званичну посету Совјетском Савезу, у којој је боравио до 17. априла. Заједно са Титом у Совјетском Савезу боравила је југословенска делегација у саставу — Иван Шубашић, Милован Ђилас, Никола Петровић, Бане Андрејев и Рудолф Приморац.

6. април У Новом Саду на седници Главног народноослободилачког одбора Војводине расправљано о положају Војводине у новој Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ). Том приликом чланови Главног НОО Војводине су се једногласно изјаснили за улазак Војводине као аутономне покрајине у састав Федералне Дражве Србије. На истој седници изабрани су делегати за Антифашистичку скупштину народног ослобођења Србије.

7. април У Београду, од 7. до 9. априла одржано заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) на коме је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. За председника Председништва Народне скупштине изабран је Синиша Станковић, дотадашњи председник АСНОС-а. Такође, на овом заседању је и донета Резолуција којом је прихваћена одлука народа Санџака, Војводине, Косова и Метохије о припајању Федералној Држави Србији.

9. април У Београду на седници Народне скупштине Србије оформирана Народна влада Федералне Државе Србије, за чијег председника је изабран др Благоје Нешковић.

11. април У Москви маршал Јосип Броз Тито и маршал Јосиф Стаљин потписали „Уговор о пријатељству и послератној сарадњи Југославије и Совјетског Савеза“, који је совјетска влада једнострано раскинула 28. септембра 1949. године.

14. април У Сплиту на седници Председништва ЗАВНОХ-а формирана Народна влада Федералне Државе Хрватске, за чијег председника је изабран др Владимир Бакарић. У Скопљу, од 14. до 16. априла одржано Треће заседање Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније () на ком је АСНОМ преименован у Народно собрање Македоније (). За председника Председништва Народног собрања изабран је Методије Андонов Ченто, дотадашњи председник АСНОМ-а.

15. април На Цетињу, од 15. до 17. априла одржано Четврто заседање Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења (ЦАСНО) на ком је ЦАСНО преименован у Народну скупштину Црне Горе. На заседању је донета одлука о укључивању пљеваљског и бијелопољског среза у састав Црне Горе. За председника Председништва Народне скупштине изабран је др Нико Миљанић, дотадашњи председник ЦАСНО.

16. април У Скопљу Председништво Народног собрања Македоније именовало Народну владу Демократске Федералне Македоније, за чијег председника је изабран Лазар Колишевски.

19. април У Цетињу на седници Народне скупштине Црне Горе донета одлука о формирању Народне владе Федералне Дражве Црне Горе, за чијег председника је именован Блажо Јовановић.

26. април У Сарајеву од 26. до 28. априла одржано Треће заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) на ком је ЗАВНОБиХ преименован у Народну скупштину Босне и Херцеговине. За председника Председништва Народне скупштине изабран је др Војислав Кецмановић Ђедо, дотадашњи председник ЗАВНОБиХ.

28. април У Сарајеву на седници Народне скупштине Босне и Херцеговине донета одлука о формирању Народне владе Федералне Државе Босне и Херцеговине, за чијег председника је именован Родољуб Чолаковић. Привремена влада ДФЈ донела одлуку о признању независних држава Сирије, Либана, Бугарске и Албаније и успоствљања дипломатских односа са њима.

Мај

1. мај У Београду на Теразијама, поводом прославе Празника рада одржана прва војна парада припадника Југословенске армије (ЈА), на којој је учествовало око 1.500 војника. Истог дана одржане су и војне параде у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Сплиту, Скопљу и Сарајеву.

5. мај У Ајдовшчини одржана седница Председништва Словеначког народноослободилачког већа на коме је именована Народна влада Федералне Државе Словеније, за чијег председника је именован Борис Кидрич. Поред припадника КП Словеније у ову владу су ушли и представници Словенске људске странке (СЛС) и Хришћанских социјалиста Словеније (КСС).

8. мај Јединице Унске оперативне групе дивизија ЈА после тродневних борби против немачких и усташко-домобранских снага ослободиле Загреб. У Берлину немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписивао акта о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага. Овим чином завршен је Други светски рат у Европи, али су немачке трупе у Југославији, потпомогнуте домаћим издајницима, наставиле да пружају отпор Југословенској армији све до 15. маја. У Београду, од 8. до 12. маја, одржана Шеста покрајинска конференција КПЈ за Србију, која је одлуком ЦК КП Југославије претворена у Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Србије (КПС). На крају Конгреса изабран је Централни комитет од 43 члана, а на његовој првој седници одржаној 12. маја, изабран је Политбиро на чијем челу су се налазили — Благоје Нешковић, политички и Јован Веселинов, организациони секретар.

9. мај Јединице Петнаесте и Осамнаеста словеначка и 29. херцеговачке дивизије у јутарњим часовима ушле у Љубљану.