Хронологија радничког покрета и СРПЈ(к) 1919.

десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Социјалистичку радничку партију Југославије (комуниста) (СРПЈ (к)) (касније Комунистичка партија Југославије — КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1919. године.

Напомена: Почетком 1919. године на територији читаве Краљевине Срба Хрвата и Словенаца уведен је Грегоријански календар, чиме је усаглашен календар — пошто се на територији данашње Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине користио Грегоријански, а на територији данашње Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније Јулијански календар. Нови календар уведен је 27. јануара, односно 14. јануара по старом календару.

1919. година Година 1919. је била прва година мира и прва година новостворене југословенске државе — Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ово је била година консолидације радничког и социјалистичког покрета и његовог уједињења, што је довело до стварања Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), као и година првих политичких несугласица у новој држави.

Почетак године обележио је рад на уједињењу свих радничких и социјалистичких партија и групација и стварању јединствене партије југословенског пролетаријата. Ово је крајем јануара довело до подела унутар Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, на присталице и противнике уједињења. Током фебруара у Југославију је из Русије стигла група југословенских револуционара, који су учествовали у социјалистичкој револуцији. Такође у фебруару је на подручју Хрватске и Славоније уведено обавезно осмочасовно радно време, а оно је крајем године уведено и у осталим деловима земље.

У периоду фебруар-март одржани су конгреси и конференције већине југословенски социјалдемократских странака на којима је донета одлука о њиховом уједињењу. „Конгрес уједињења“ одржан је 22. априла у Београду и тада је створена СРПЈ(к). Истог дана одржан је и „Конгрес уједињења“ југословенских синдиката.

Празник рада 1. мај ове године био је прослављен уз штрајкове и демонстрације, јер су власти забраниле његово прослављање. Највеће демонстрације биле су на територији Босне и Херцеговине, где је био избио генерални штрајк. Још један генерални штрајк „пролетерске солидарности“ избио је „21. јул“а у знак подршке совјетским републикама у Русији и Мађарској. Овај штрајк осујетио је намеру Владе да пошаље своје трупе да интервенишу против револуционарних снага у Мађарској.

Током јула и августа у жижи јавности била је „афера Дијамантштајн“ у којој су били ухапшени прваци СРПЈ(к) — Филип Филиповић, Сима Марковић, Владимир Чопић и Сима Миљуш. Они су били оптужени да су припремали „бољшевички преврат“ у Југославији. Половином августа, услед недостатка доказа били су пуштени на слободу. Током октобра у Загребу је основан Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а у Трбовљу је избио велики штрајк рудара.

Политички живот у новоствореној држави, почетком године обележила је „Божићна побуна“ у Црној Гори, коју су покренуле присталице свргнуте династије Петровић и противници уједињења. Побуна је била угушена у првим данима, а поједини видови отпора трајали су све до 1924. године. Ова побуна проузроковала је дубоку подељеност становништва у Црној Гори, која је била трајала наредних неколико деценија, на присталице и противнике уједињења. Ова побуна била је само почетак отвореног исказивања незадовољства делова југословенских народа који су били незадовљони уједињењем.

Прва политичка криза настала је крајем фебруара и почетком марта када је формирано „Привремено народно представништво“, у које су били делегирани посланици из скупштине Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, као и скупштина југословенских покрајина унутар Аустроугарске. У расподели мандата многе странке (углавно социјалдемократске оријентације) остале су ускраћене за мандате, што је довело до бојкотовања парламента од дела тих странака, као и од стране Хрватске пучке сељачке странке (ХПСС). Ова странка имала је у почетку малу подршку, али је својим отпором властима из Београда, стекла већу популарност код дела хрватског становништва које је било незадовољно уједињењем. У августу је била формирана нова Влада, на чијем се челу налазио Љуба Давидовић. Током 1919. године створено је неколико нових партија, које ће у каснијим годинама имати великог политичког утицаја - Демократска странка и Југословенска муслиманска организација.

У међународном радничком покрету 1919. годину су обележили следећи догађаји - убиство Розе Луксембург и Карла Либкнехта, у јануару, оснивање Комунситичке интернационале, у марту и основање Комунистичке омладинске интернационале у новембру.

Јануар 6. јануар У Црној Гори избила тзв „Божићна побуна“, којом су противници уједињења — Зеленаши, потпомогнути Краљевином Италијом, покушали да преузму власт у Црној Гори. Један од организатора побуне био је капетан Крсто Поповић. Побуна је угушена у првим данима, а поједини видови отпора трајали су све до 1924. године. Као резултат побуне настала је дугогодишња подела народа у Црној Гори, на присталице уједињења и противнике.

9. јануар У Загребу почео излазити лист „Пламен“, полумесечник који се бавио проблемима из културе. Уредници часописа били су Аугуст Цесарец и Мирослав Крлежа. По оријентацији часопис је био јединствен у Југославији, јер је извршио револуцију друштвене свести у складу с комунистичким ставовима и захтевао нову културну, идејну, политички и социјалну садржину друштва. Забрањен је после свега 15 издатих бројева, 8. августа исте године.

11. јануар У Славонској Пожеги покренуто „социјалистичко гласило“ „Народна воља“. Од свог 17. броја (26. маја 1919. године) постао је гласило Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) (СРПЈ(к)), а након Вуковарског конгреса гласило Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од 14. октобра 1920. године излазио је под насловом „Сељачко-радничко гласило Комунистичке партије Југославије мјесних скупина: Брода, Пожеге, Н. Градишке, Пакраца, Дарувара и Окучана“. Лист је забрањен 24. децембра 1920. године.

15. јануар У Берлину (Немачко царство), у јеку терора снага Немачке владе над члановим и руководиоцима Комунистичке партије Немачке убијени Роза Луксембург (1871—1919) и Карл Либкнехт (1871—1919), руководиоци КП Немачке.

26. јануар На Земаљској конференцији Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније (СДСХС), која је одржана од 26. до 28. јануара и имала значај конгреса, дошло је до најјачег супротстављања гледишта у погледу будућег деловања странке. Главни одбор и његове присталице су заступали потребу сарадње с грађанским странкама у циљу стабилизације новостворене јединствене државе, а опозициона група (тзв. „лева група“) изјашњавала се за уједињење југословенског пролетаријата и непомирљиву револуционарну класну борбу. Приликом избора новог Главног одбора, „лева група“ је одбила да учествује у његовом избору и формирала Акциони одбор уједињене опозицијије. Овај одбор одиграо је значајну улогу у формирању СРПЈ(к), а већина организација СДСХ је приступила новооснованој партији.

27. јануар У читавој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца ступио на снагу Грегоријански календар, чиме је усаглашен календар у читавој држави. Пошто се на територији, данашњих дражава — Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, користио Јулијански календар, одлучено је да први дан после 14. јануара буде 28. јануар. Српска православна црква (СПЦ) наставила је и даље да користи Јулијански календар.

Фебруар десно|мини|350п|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године 12. фебруар На Загребачком свеучилишту основано „Удружење академске социјалистичке омладине“, чији је председник био Симо Миљуш. Ово удружење било је наследник, Социјалистичке школе, основане марта 1918. године. Средином 1919. године Удружење се поделило на два дела — малобројне центрумаше и левичаре. Левичари, који су били у бројнији, су почетком октобра напустили Удружење и основали „Клуб студената комуниста“. Клуб је одиграо значајну улогу у оснивању Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и његовој афирмацији на Загребачком свеучилишту. Рад клуб је текао све до 30. децембра 1920. године, када је забрањен доношењем „Обзнане“. У току ноћи 12/13. фебруара, у Југославију из Совјетске Русије стигла група југословенских револуционара, предвођена Спасојем Стејићем Баћом. У току од новембра 1918. до фебруара 1919. године у Југославију је стигло око 150 револуционара, међу којима и Лазар Вукичевић и Никола Груловић.

18. фебруар На подручју Хрватске и Славоније уведено осмочасовно радно време. Ово је био резултат интензивиране радничке борбе, од друге половине 1918. и почетком 1919. године; а у организацији Општег радничког савеза, 6. фебруара је био организован двосатни генерални штрајк. Наредба о осмочасовном радном времену важила је за све врсте радника у занатству и индустрији, а крајем године је проширена на читаву Краљевину СХС (у почетку су је послодавци слабо примењивали).

21. фебруар На подручју Босне и Херцеговине изведен петочасовни протестни генерални штрајк радника Сарајева, Мостара, Тузле, Бањалуке, Травника, Зенице и Босанског Брода у којем је учествовало око 30.000 радника. Организатор штрајка била је СДС БиХ, а поводи за штрајк су били - лош положај радника и незадовољство политиком Земаљске владе за Босну и Херцеговину због одлуке да СДС БиХ добије само два мандата у Привременом народном представништву.

Март 1. март У Београду се састало „Привремено народно представништво“ — које је имало улогу народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до избора за Уставотворну скупштину. Оно је имало 296 посланика, који су били већином представници ранијих парламената појединих југословенских покрајина у оквиру Аустроугарске, као и посланици парламената Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, изабраних пре Првог светског рата. Сазивање овог парламента довео је до нових сукоба унутар радничког покрета Југославије — тада је дошло до поделе на реформистичке и револуционарне снаге. Витомир Кораћ и његови следбеници из Хрватске, Словеније, Војводине и Босне и Херцеговине, прихавтили су понуђене мандате и постали своје предстванике у парламент, где су организовали Клуб посланика социјалиста. Лево оријентисано социјалдемократи тзв „револуционарна фракција“ из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Далмације и Војводине, бојкотовали су рад парламента. ССДС је бојкотовала парламент јер је уместо 12 добила само један мандат. Поред њих у бојкоту парламента учествовала је и ХПСС Стјепана Радића, која је добила свега два мандата.

2. март десно|мини|250п|Лењин и Стаљин У Москви (Руска СФСР), од 2. до 4. марта, под руководством Владимира Илича Лењина, одржан Оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (познате под називима „Коминтерна“ и „Трећа нтернационала“). Ова организација постојала је до 1943. године, а као резултат њеног деловања створено је јединство радничких партија Европе. Илија Милкић је на Конгресу представљао Југословенску комунистичку групу при РКП(б) и био је изабран у Извршни одбор Коминтерне (после оснивања СРПЈ(к), он је добио пуномоћ да је представља у Коминтерни). На позив Месне организације Српске социјалдемократске странке и Синдикалног већа, у Београду је одржано 20 протестних зборова грађана против сталног повећања кирија од стране власника станова.

4. март У Београду обновљен рад Радничко уметничке групе „Абрашевић“, која је била основана још 1905. године. Рад групе је био прекинут током Првог светског рата. Рад групе је био обновљен са задатком да преко културно-уметничке активности делује социјалистичка пропаганда и агитација међу радницима Београда.

8. март Банкарски чиновници свих подружница загребачких и осјечких новчаних завода почели са штрајком на територији Хрватске, Славоније и Хрватског приморја тражећи боље радне и материјалне услове. Штрајк је трајао до 20. марта и завршио се победом чиновника.

9. март