Heparin (od antičkog grčkog ηπαρ (hepar), jetra), takođe poznat kao nefrakcionisani heparin, je visokosulfatisani glikozaminoglikan, koji je u širokoj upotrebi kao ubrizgavajući antikoagulant. On ima veoma visoku gustinu negativnog naelektrisanja. On se takođe koristi za formiranje unutrašnjeg antikoagulantne površine na raznim eksperimentalnim i medicinskim uređajima kao što su epruvete i mašine za renalnu dijalizu.

Mada se koristi u medicini za antikoagulaciju, njegova prava fiziološka uloga u telu nija jasna. Antikoagulacija krvi se postiže uglavnom heparan sulfatom, proteoglikanom izvedenim iz endotelnih ćelija. Heparin se obično skladišti unutar sekretornih granula mast ćelija i oslobađa se samo u vaskulaturu na mestima povrede tkiva. Pretpostavlja se da je umesto antikoagulacije, glavna svrha heparina je odbrana takvih mesta od invazije bakterija i drugih stranih materijala. U prilog ovoj pretpostavci ide činjenica, da je on je konzerviran kod brojnih i veoma različitih vrsta, među kojima su i bezkičmenjaci koji nemaju sličan krvni koagulacioni sistem.

Struktura heparina Prirodni heparin je polimer sa molekulskom masom u opsegu od 3 -{kDa}- do 30 -{kDa}-, mada je prosečna molekulska masa većine komercijalnih heparinskih preparata u opsegu od 12 -{kDa}- do 15 -{kDa}-. Heparin je član glikozaminoglikanske familije ugljenih hidrata (koja obuhvata blisko srodni molekul heparan sulfat) i sastoji se od varijabilno sulfatisane ponavljajuće disaharidne jedinice. Glavne disaharidne jedinice heparina su prikazane ispod. Najčešća disaharidna jedinica se sastoji od 2-O-sulfatisane iduronske kiseline i 6-O-sulfatisanog, -{N}--sulfatisanog glukozamina, -{IdoA(2S)-GlcNS(6S)}-. Na primer, to čini 85% heparina iz goveđih pluća i oko 75% tog iz svinjske crevne sluzokože. Ispod nisu prikazani retki disaharidi koji sadrže 3-O-sulfatisani glukozamin (-{GlcNS(3S,6S)}-) ili slobodnu amino grupu (-{GlcNH3+}-). Pod fiziološkim uslovima, estar i amid sulfatne grupe su deprotonisane i privlače pozitivno naelektrisane jone čime se formiraju heparinske soli. U toj formi se heparin obično koristi kao antikoagulans.

Jedna jedinica heparina („Hovelova jedinca“) je količina približno ekvivalentna sa 0.002 -{mg}- čistog heparina, i to je količine neophodna za održavanje 1 mL krvnog fluida tokom 24 sata na 0 °-{C}-.

Skraćenice -{GlcA = β-D}--glukuronska kiselina -{IdoA = α-L}--iduronska kiselina -{IdoA(2S)}- = 2-O-sulfo-α-L-iduronska kiselina -{GlcNAc}- = 2-deoksi-2-acetamido-α--{D}--glukopiranozil -{GlcNS}- = 2-deoksi-2-sulfamido-α--{D}--glukopiranozil -{GlcNS(6S)}- = 2-deoksi-2-sulfamido-α--{D}--glukopiranozil-6-O-sulfate

Reference

Literatura

Spoljašnje veze Istorija heparina

Категорија:Гликозаминогликани Категорија:Хепарини