десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1920. године.

1920. година Година 1920. је остала обележена значајним догађајима везаним за револуционарни раднички покрет и Комунистичку партију Југославије. У току ове године одржан је Вуковарски конгрес, јавиле су се идеје о стварању Балканске комунистичке федерације, одржани су парламентарни избори, као и низ радничких штрајкова, што је на крају године резултовало доношењем Обзнане, којом је забрањен рад КПЈ.

Почетак године обележили су политички пробелеми који су се јавили услед увођења јединственог монетарног система који је почивао на динару. Проблем је изазвао курс којом је вршена замена, јер су грађани западног дела државе сматрали да је неправедан. Ови проблеми резултовали су падом владе и формирањем нове у фебруару. Такође почетак године је обележило и скуп балканских комуниста на ком се јавила идеја стварања Балканске комунистичке федерације.

У марту су били одржани локални избори на територији данашњих држава Хрватске и Црне Горе, на којима су комунисти постигли веома добар резултат и освојили место градоначленика Загреба, али су власти спречиле његово руковођење градом. Током марта и априла дошло је до дефинитивног распада Југословенске социјалдемократске странке на неколико фракције, од којих је највећа одлучила да се прикључи КПЈ. Крајем априла избио је велики штрајк железничара у ком је учествовало преко 50.000 железничара. Власт је била уплашена јачином штрајка и на њега је одговорила најпре силом, у којој је било и мртвих, а касније масовним отпуштањима.

Празник рада 1. маја је и ове године био обележен масовним штрајковима и протестима, јер су власти и ове године забраниле његову прославу. Политички проблеми су настављени и средином године, па је у мају формирана нова влада. У јуну су одржани конгреси Савеза комунистичке омладине и Социјалистичке радничке партије Југославије. На партијском конгресу одржаном у Вуковару дошло је до сукоба две фракције које су се створиле у руководству партије - револуционарне и реформистичке. Револуционарна фракција је однела победу и Партија је тада реогранизована добивши нови револуционарни програм и ново руководство предвођено Симом Марковићем и Филипом Филиповићем. Партија је на конгресу добила и ново име - Комунистичка партија Југославије, које ће носити све до 1952. године. На рад партије утицале су и одлуке донете на Другом конгресу Коминтерне. На овом конгресу је представљен и усвојен Лењинов 21 услов за комунистичке партије које су желе чланство у Коминтерни.

У току августа формиран је војни савез „Мала Антанта“, којом су југословенска и чехословачка власт желеле да се осигурају од покушаја успоставе срушене Хабзбуршке монархије и утицаја Совјетске Русије и комунизма. Такође током августа су на територији данашњих држава Србије и Македоније одржани парламентарни избори, а на којима је КПЈ постигла добар резултат и освојила власт у Београду. Као и у Загребу, у марту, тако ни у Београду власт није дозволила да власт преузму комунисти.

У септембру политичка ситуација је поново уздрмана, овог пута сељачком побуном у околини Бјеловара, која се брзо проширила у захватила и вараждинску и загребачку жупанију. Власт је и овог пута, као и приликом штрајка железничара, у априлу, одговорила силом у којој је било и мртвих. У току октобра КПЈ су напустиле вође фракције која је била поражена на Вуковарском конгресу. Новембар су обележили први парламентарни избору у новој држави - избори за Уставотворну скупштину, на којима је КПЈ постигла треће место и освојила 58 посланичких места.

Последњи месец 1920. године обележилу су догађаји који су битно утицали на даљу судбину КПЈ. Почетком децембра је у Ђаковици од полиције убијен Зеф Љуш Марку, активиста Обласног комитета КПЈ за Скопље и постао прва жртва „белог терора“ у Југославији. Средином септембра је избио масовни штрајк рудара у Словенији, а у брзо потом и масовни рударски штрајк у Босни и Херцеговини. Власт је најпре започела преговоре са босанскохерцеговачким рударима, а онда рекла да они за њу нису обавезујући. Такође за време преговора, власт је донела одлуку о милитаризацији рудника што је изазвало сукобе између рудара и жандармерије. Током овог штрајка, власт је као и приликом штрајка железничара и побуне сељака одговорила силом, у којој је било мртвих. Најжешћи окршаји познати као „Хусинска буна“, догодили су се у околини Тузле.

На самом крају 1920. године — 29. децембра власт је уплашена масовношћу и јачином револуционарог радничког покрета, који су били испољени низом штрајкова током године, одлучила да донесе „Обзнану“ којом је забрањена свака врста комунистичке организације и пропаганде. Аутор Обзнане био је Милорад Драшковић, министар унутрашњих послова и њоме је почео организовани прогон комуниста и њихових симпатизера, који је настављен и идуће 1921. године када је институционализован доношењем Закона о заштити државе.

Календар Јануар ’20 Фебруар ’20 Март ’20 Април ’20 Мај ’20 Јун ’20 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 1 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 1 2 3 4 5 6 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 29 30 31 26 27 28 29 30 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 31 Јул ’20 Август ’20 Септембар ’20 Октобар ’20 Новембар ’20 Децембар ’20 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 1 1 2 3 4 5 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 6 7 8 9 10 11 12 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 13 14 15 16 17 18 19 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 20 21 22 23 24 25 26 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 25 26 27 28 29 30 31 29 30 27 28 29 30 31 30 31

Догађаји 1920.

Јануар 5. јануар У Нишу отпочео штрајк 1.200 железничких радника, због неисплаћених зарада. После три дана, штрајк је окончан потпуним успехом. У Новом Саду, 5. и 6. јануара, одржан Покрајински партијско-синдикални конгрес, ком је присуствовало 98 делегата —27 партијских делегата и 71 синдикални делегат из свих места Војводине, као и делегат Извршног одбора Централног партијског већа СРПЈ(к). На конгрсеу је анализиран дотадашњи партијско-синдикални рад у Војовидини и изабран је Покрајински извршни одбор. У време одржавања Конгреса у Војводини је било око 15.000 чланова СРПЈ(к) и преко 20.000 чланова синдиката.

7. јануар 250п|мини|десно|Пројекат комунистичке Балканске федерације У Скопљу, 7. и 8. јануара, одржана Прва покрајинска конференција СРПЈ(к) за Македонију и Стару Србију, на којој је присуствовало 34 делегата из 12 партијских и 9 синдикалних организација. На Конференцији је био изабран Покрајински партијски секретаријат, чије је средиште било у Скопљу, и донесена Резолуција о политичкој ситуацији у земљи, о раду и задацима партијске организације. Ова Конференција је одиграла велику улогу у даљем организовањем јачању партијске организације у Македонији и Старој Србији.

11. јануар У Пули (Краљевина Италија) отпочео генерални штрајк у знак протеста због прогона двојице радничких бораца из Пуле. Штрајк је трајао пуних 12 дана, до 23. јануара и током њега је дошло до сукоба с војском, при којем је погинуо радник Божо Гумбац. Његова сахрана се такође претворила у комунистичку манифестацију, којој је присуствовало око 5.000 особа. Због притиска грађанства, власти су биле приморана да повуку одлуку о прогону двојице радничких функционера — Јосипа Подује и Алфреда Стеле.

15. јануар У Софији (Краљевина Бугарска) одржана Трећа конференција Балканске радничке социјалдемократске федерације, којој су присуствовали делегати комунистичких партија из Југославије, Бугарске, Грчке и Румуније. На Конференцији је створена „Балканска комунистичка федерација“ (БКФ), која је сматрана за секцију Коминтерне за Балкан. У мају 1920. године Коминтерна је издала Манифест за стварање балканско-подунавског фронта.

17. јануар У Сарајеву, у организацији Месног одбора СРПЈ(к), одржано меморијално вече поводом годишњице смрти Карла Либкнехта (1871—1919) и Розе Луксембург (1871—1919). О њиховим личностима говорио је Владо Остојић из Београда. У Сарајеву локалној организацији Удружења комунистичке омладине приступила Организација младих социјалсита, а потом је Удружење које је бројало око 300 чланова приступило Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

25. јануар У Земуну одржан велики раднички збор ком је присуствовало око 2.500 радника. На збору су говорили — Милош Требињац, Милица Ђурић-Топаловић и др.

Фебруар 1. фебруар У Скопљу, одлуком Обласне конференције СРПЈ(к) за Стару Србију и Македонију, обновљено излажење партијског листа „Социјалистичка зора“, који је почео излазити још 1909. године на српском и турском језику. Лист је обновљен као орган СРПЈ(к) за Македонију и Стару Србију. Престао је излазити у новембру исте године, а укупно је изашло 130 бројева. У Сарајеву, од 1. до 4. фебруара, одржан Конгрес уједињења типографских радника Јгославије. На Конгресу су присуствовали делегати типографских удружења из Србије, Босне и Херцеговине, Војводине, Далмације и Хрватске. Уједињење је извршено на централистичкој основи, а за средиште новог Савеза типографских радника изабран је Београд. Изабрани су и чланови Централне управе, која је имала осам чланова.

3. фебруар У Сарајеву одржана протестна скупштина железничара, којој је присуствовало око 2.500 радника. Скупштина је одржана јер је Министарство саобраћаја кршило одредбе „Протокола споразума“. На протестној скупштини су између осталих говорили и Богољуб Ћурић, Иван Крндељ, Амброз Глиха и Мирко Обрадовић.

5. фебруар У Београду одржан једнодневни генерални штрајк у знак протеста против прогона железничара на прузи Зајечар-Параћин. На протестном збору пред Народним социјалистичким домом било је око 10.000 учесника, а говорили су: Лука Павићевић, Живота Милојковић и Живко Топаловић.

8. фебруар У Загребу одржана заједничка седница Централног партијског већа СРПЈ(к) и Централног радничког синдикалног већа Југославије, на којој је одлучено да се сазову партијски и синдикални Конгрес и покрене предконгресна дискусија.

19. фебруар 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу био Стојан Протић, један од вођа Народне радикалне странка (ова Влада постојала је до 17. маја када је заменила Влада Миленка Веснића).

Март 1. март У Београду почео да излази лист „Једнакост“, који је био орган Жена социјалиста (комуниста) Југославије. Излазио је два пута месечно на ћирилици и латиници, а после Другог конгреса КПЈ, носио је поднаслов „орган жена комуниста Југославије“. Лист је престао да излази 1. децембра, после свега 11 бројева. Његово даље излажење онемогућено је доношењем Обзнане.

2. март У Љубљани на састанку месне партијске организације Југословенске социјалдемократске странке () у којој су преовлађивали левичари и једногласно осудила руководство ЈСДС и њену политику. На састанку је донета одлука да месна организација иступи из ЈСДС и прогласи се за Радничку социјалистичку странку за Словенију (). Ово је била прва комунистичка организација у Словенији.

14. март