Стеван Несторовић (Ужице, 17. март 1935 — Београд, 1. септембар 1995) је био српски песник и новинар.
Биографија
Рођен је 17. марта 1935. године у Ужицу. У родном граду завршио је основну и средњу школу. Поезију почиње да пише у гимназији. У то време у Ужицу се окупљају књижевно даровити средњошколци, међу којима су били и Љубомир Симовић, Петар Тешић, Љубивоје Ршумовић, Владан Митровић, Миљко Митровић, Секула Бановић... Посебно се издваја тзв. Ужички квартет — Љубомир Симовић, Стеван Несторовић, Живорад Жика Миновић и Врбислава Кика Старовић. Прве песме објављује у листовима и часописима. Студирао је југословенску и светску књижевност на тадашњем Филозофском факултету у Београду.
Песме, прозу и есеје објављивао је од 1951. године у преко 80 листова, часописа и на радију. Један је од првих новинара листа Радио ТВ ревија. Новинарским и уредничким послом бавио се и касније — у часопису Наша реч, затим у Већу Савеза синдиката Југославије (као новинар-уредник), потом у Привредном прегледу (као графички уредник) и Друштву уметника Стари град (као лектор и уредник).
Објављене су му две збирке поезије — Време сна (1985) у издању пожешког књижевног друштва Развигор и Сањам живот (1996) у издању београдског Друштва уметника Стари град. Његова поезија, најпре многе песме антологијске вредности, обезбедиле су му место у Лексикону писаца Југославије, који га сврстава у водеће младе српске песнике средином педесетих година XX века.
Поводом 90 година од рођења и 30 година од смрти песника, Народно дело из Београда објавило је ново издање књиге Сањам живот, 2025. године.
Стеван Несторовић умро је 1. септембра 1995. од последица саобраћајног удеса.
Литература
Историја Ужица II, Институт за савремену историју, Београд, 1992. Милован Витезовић, О песнику који разговара с епохом, чланак у НИН-у, 08.1.2009.
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Српски песници Категорија:Српски новинари Категорија:Књижевници из Ужица Категорија:Новинари из Ужица