Драгиша Пандуровић Гиле (Сење, 1. јануар 1953 — Ћуприја, 18. децембар 2020) био је српски сатиричар и текстописац.
Биографија Рођен у Сењу, одрастао у Сењском руднику, где је и завршио основну школу. Средњу занатску завршио је у Ресавици, а Вишу новинарску у Крагујевцу. Ожењен је, отац двоје деце.
Објавио је 6 књига афористичких сатира, које су објављене у периоду од 1987. до 1996. године у којима се на шаљив начин критикује политичка сцена у време ратова на просторима бивше Југославије. Текстописац је народних песама, које су отпевали познати певачи: Предраг Живковић Тозовац, Вера Нешић, Мики Гајић, Звонко Марковић, Лазар Пиља, Живорад Благојевић, Диса Миловановић, Горан Лазић и многи други.
Књижевна дела Остатак савести (1987) Дође ми да (П)ланем (1988) Корак у празно (1990) Југославија више не станује овде (1993) Тако треба (1994) Срби ни небу, ни на земљи (1996)
Песме Дозволи ми да те заборавим (Предраг Живковић - Тозовац ) Мој живот је жена та (Диса Миловановић) Растају се матуранти (Диса Миловановић) Заборави ме (Мики Гајић) Једном у животу жени отац сина (Мики Гајић) Балканска кафанска (Горан Лазић)
Поезија Писао је и кратке тематске песме: Сењски рудник
Референце
Категорија:Рођени 1953. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Књижевници из Ћуприје Категорија:Српски сатиричари Категорија:Српски текстописци