Летеће шпагети чудовиште (; скр. ЛШЧ или FSM) јесте божанство Цркве Летећег шпагети чудовишта () или пастафаријанизма (), пародијског новог религиозног покрета који промовише шаљив поглед на религију. Пародија је настала као противљење учењу интелигентног дизајна у јавним школама у Сједињеним Америчким Државама. Према присталицама, пастафаријанизам (сложеница од паста и растафаријанизам) јесте „права, легитимна религија, као и свака друга”. Као таква, добила је ограничено признање.

Летеће шпагети чудовиште први пут је описано у сатиричном отвореном писму које је Боби Хендерсон написао 2005. године у знак протеста против одлуке Одбора за образовање Државе Канзас да дозволи учење интелигентног дизајна као алтернативе еволуцији у државним школама. У писму, Хендерсон је захтевао једнако време у настави природних наука за „монстеријанизам Летећег шпагети чудовишта”, поред интелигентног дизајна и еволуције. Након што је Хендерсон објавио писмо на свом веб-сајту, Летеће шпагети чудовиште је брзо постало интернет феномен и симбол противљења учењу интелигентног дизајна у државним школама.

Пастафаријанска учења (углавном сатире креационизма) представљена су на Хендерсоновом веб-сајту Цркве Летећег шпагети чудовишта (где је он описан као „пророк”), а такође су објашњена и у Јеванђеље по Летећем шпагети чудовишту, коју је Хендерсон написао 2006. године, и у The Loose Canon, the Holy Book of the Church of the Flying Spaghetti Monster. Централни мит о стварању јесте да је невидљиво и недетектибилно Летеће шпагети чудовиште створило универзум након што је много пило. Гусари су поштовани као првобитни пастафаријанци. FSM заједница окупља се на Хендерсоновом веб-сајту како би делила идеје и виђења Летећег шпагети чудовишта, те приказивала рукотворине које представљају његове слике.

Због своје популарности и изложености, Летеће шпагети чудовиште се често користи као модернија верзија Раселовог чајника — аргумент да филозофски терет доказивања лежи на онима који износе неоповргљиве тврдње, а не на онима који их одбацују. Пастафаријанци су се упуштали у спорове са креационистима, укључујући и у округу Полк на Флориди, где су одиграли улогу у одвраћању локалног школског одбора од усвајања нових правила о учењу еволуције. Пастафаријанизам је добио похвале од научне заједнице и критике од заговорника интелигентног дизајна.

Историја

У јануару 2005, Боби Хендерсон, 24-годишњи дипломац физике на Државном универзитету Орегона, послао је отворено писмо о Летећем шпагети чудовишту Одбору за образовање Државе Канзас. У том писму, Хендерсон је сатиризовао креационизам изражавајући своје уверење да кад год научник врши датирање угљеником-14, натприродни творац који веома подсећа на шпагете и ћуфте мења резултате „својим резанкастим пипком”. Хендерсон је тврдио да су његова уверења једнако валидна као интелигентни дизајн и позвао на једнако време у настави природних наука поред интелигентног дизајна и еволуције. Писмо је послато пре саслушања о еволуцији у Канзасу као аргумент против учења интелигентног дизајна на часовима биологије. Хендерсон, описујући себе као „забринутог грађанина” који представља више од десет милиона других, тврдио је да су интелигентни дизајн и његово уверење да је „универзум створило Летеће шпагети чудовиште” једнако валидни. У свом писму је навео:

Према Хендерсону, пошто покрет за интелигентни дизајн користи двосмислене референце на „дизајнера”, било које замисливо биће може испунити ту улогу, укључујући и Летеће шпагети чудовиште. Хендерсон је објаснио: „Немам проблем са религијом. Оно са чим имам проблем јесте религија која се представља као наука. Ако постоји бог и он је интелигентан, онда претпостављам да има смисла за хумор.”

У мају 2005, пошто није добио одговор од Одбора за образовање Државе Канзас, Хендерсон је објавио писмо на свом веб-сајту, што је изазвало значајно интересовање јавности. Убрзо након тога, пастафаријанизам је постао интернет феномен, а почели су да се појављују и сајтови обожавалаца. Хендерсон је објавио одговоре које је потом добио од чланова одбора. Три члана одбора, сви противници измена курикулума, одговорили су позитивно; четврти члан одбора одговорио је коментаром: „Озбиљан је преступ ругати се Богу.” Хендерсон је такође објавио значајну количину поште мржње, укључујући и претње смрћу, коју је примио. У року од годину дана од слања отвореног писма, Хендерсон је примио хиљаде имејлова о Летећем шпагети чудовишту, што је на крају достигло преко 60.000, од којих је, како је рекао, „око 95% било подржавајуће, док је осталих 5% рекло да ћу ићи у пакао.” За то време, његов сајт је прикупио десетине милиона посета.

Интернет феномен мини|FSM верзија амблема „Исус риба” постала је прихваћени симбол Цркве Летећег шпагети чудовишта. Симбол су првобитно креирали читаоци веб-сајта Boing Boing 2005. године. |алт=Цртеж Летећег шпагети чудовишта; грубо нацртан дебелим линијама. Слика приказује једноставан овал за тело, шест резанаца за руке и две очне дршке. Како се вест о Хендерсоновом изазову одбору ширила, његов веб-сајт и циљ добили су више пажње и подршке. Сатирична природа Хендерсоновог аргумента учинила је Летеће шпагети чудовиште популарним међу блогерима, као и на веб-сајтовима посвећеним хумору и интернет култури. Летеће шпагети чудовиште је представљено на веб-сајтовима као што су Boing Boing, Something Awful, Uncyclopedia и Fark. Штавише, појавило се Међународно друштво за свест о Летећем шпагети чудовишту и други сајтови обожавалаца. Како је јавност постајала свеснија, мејнстрим медији су преузели овај феномен. Летеће шпагети чудовиште је постало симбол борбе против интелигентног дизајна у јавном образовању. Отворено писмо је штампано у неколико великих новина, укључујући The New York Times, The Washington Post и Chicago Sun-Times, и добило је пажњу светске штампе. Сам Хендерсон је био изненађен успехом, наводећи да је „написао писмо из сопствене забаве колико и из било чега другог”.

У августу 2005, као одговор на изазов једног читаоца, Boing Boing је објавио награду од 250.000 долара — касније подигнуту на 1.000.000 долара — у „интелигентно дизајнираној валути” која би била исплаћена било којој особи која би могла да пружи емпиријске доказе који доказују да Исус није син Летећег шпагети чудовишта. Ово је направљено као пародија на сличан изазов који је поставио креациониста младе Земље Кент Ховинд.

Према Хендерсону, новински чланци о Летећем шпагети чудовишту привукли су пажњу издавача књига; рекао је да је у једном тренутку шест издавача било заинтересовано за Летеће шпагети чудовиште. У новембру 2005, Хендерсон је добио аванс од издавачке куће Villard да напише Јеванђеље по Летећем шпагети чудовишту.

У новембру 2005, Одбор за образовање Државе Канзас гласао је да се дозволе критике еволуције, укључујући и формулације о интелигентном дизајну, као део стандарда за тестирање. Дана 13. фебруара 2007, одбор је гласао са 6–4 да се одбаце измењени научни стандарди усвојени 2005. године. Ово је био пети пут у осам година да је одбор мењао стандарде о еволуцији.

Учења

Иако је Хендерсон изјавио да је „једина догма дозвољена у Цркви Летећег шпагети чудовишта одбацивање догме”, нека општа уверења постоје међу пастафаријанцима. Хендерсон је предложио многа пастафаријанска учења као реакцију на уобичајене аргументе заговорника интелигентног дизајна. Ова „канонска веровања” Хендерсон је представио у свом писму Одбору за образовање Канзаса, у Јеванђељу по Летећем шпагети чудовишту, и на свом веб-сајту, где је описан као „пророк”. Она теже да сатиризују креационизам.

Стварање

Централни мит о стварању је да је невидљиво и недетектибилно Летеће шпагети чудовиште створило универзум „након што је много пило”. Према овим веровањима, пијанство Чудовишта је узрок несавршене Земље. Штавише, према пастафаријанизму, све доказе за еволуцију подметнуло је Летеће шпагети чудовиште у покушају да тестира веру пастафаријанаца — пародирајући одређене библијске литералисте. Када се врше научна мерења попут радиокарбонског датирања, Летеће шпагети чудовиште је „ту и мења резултате својим резанкастим пипком”.

Загробни живот Пастафаријанска концепција раја укључује вулкан пива и фабрику стриптизета (или понекад проститутки или скидача боје). Пастафаријански пакао је сличан, с тим што је пиво бајато, а стриптизете имају полно преносиве болести.

Гусари и глобално загревање мини|лево|Обмањујући графикон за који се тврди да повезује број гусара са глобалном температуром|алт=графикон који показује да је 1820. било 25.000 гусара, а просечна глобална температура је била 14,2 °C, док је 2000. било 17 гусара, а просечна глобална температура 15,9 °C. Према пастафаријанским веровањима, гусари су „апсолутна божанска бића” и првобитни пастафаријанци. Штавише, пастафаријанци верују да је концепт гусара као „лопова и одметника” дезинформација коју су ширили хришћански теолози у средњем веку. Уместо тога, пастафаријанци верују да су они били „мирољубиви истраживачи и ширитељи добре воље” који су делили слаткише малој деци, додајући да модерни гусари ни на који начин нису слични „забавним гусарима из историје”. Поред тога, пастафаријанци верују да су гусари духови одговорни за све мистериозно изгубљене бродове и авионе у Бермудском троуглу. Пастафаријанци су међу онима који прослављају Међународни дан говора попут гусара 19. септембра.

Укључивање гусара у пастафаријанизам било је део Хендерсоновог оригиналног писма Одбору за образовање Канзаса, у покушају да илуструје да корелација не имплицира каузацију. Хендерсон је изнео аргумент да су „глобално загревање, земљотреси, урагани и друге природне катастрофе директна последица смањења броја гусара од 1800-их”. Намерно обмањујући графикон који прати писмо (са бројевима хумористично поремећеним на x-оси) показује да како се број гусара смањивао, глобалне температуре су расле. Ово пародира сугестију неких верских група да је велики број катастрофа, глади и ратова у свету последица недостатка поштовања и обожавања њиховог божанства. Године 2008, Хендерсон је растуће гусарске активности у Аденском заливу протумачио као додатну подршку, истичући да Сомалија има „највећи број гусара и најниже емисије угљеника од свих земаља”.

Празници мини|усправно|Алтернативни врх за јелку за пастафаријанце, ручно направљен од чистача цеви и пом-помова Пастафаријанска веровања проширују се и на лагане верске церемоније. Пастафаријанци славе сваки петак као свети дан. Молитве се завршавају завршном изјавом потврде, „Рамен” или „рАмен”; термин је пародијска сложеница од термина „Амин” и „Рамен”, што се односи на јапанско јело са резанцима и на „резанкасте пипке” њиховог божанства. Прослава „Пастовера” захтева конзумирање великих количина тестенине, а током „Рамендана” конзумирају се само Рамен резанци; Међународни дан говора попут гусара се обележава као празник.

Празник Отприлике у време Божића, Хануке и Кванзе, пастафаријанци славе нејасно дефинисан „Празник” (). Празник се не одржава на „одређени датум, већ је то сама Божићна и празнична сезона”. Према Хендерсону, пошто пастафаријанци „одбацују догму и формализам”, не постоје специфични захтеви за Празник. Пастафаријанци славе Празник на било који начин који желе. Пастафаријанци тумаче све већу употребу израза као што је „срећна празнична сезона”, уместо традиционалнијих честитки (као што је „Срећан Божић”), као подршку пастафаријанизму. У децембру 2005, божићне честитке Беле куће Џорџа В. Буша желеле су људима срећну „празничну сезону”, што је навело Хендерсона да напише председнику захвалницу, укључујући прилагођени амблем „рибе” који приказује Летеће шпагети чудовиште за његову лимузину или авион. Хендерсон је такође захвалио Волмарту на употреби те фразе.

Књиге

Јеванђеље по Летећем шпагети чудовишту