Димитрије Миленковић (Ниш, 26. октобар 1935 — Ниш, 30. јануар 2025) био je српски књижевник. Од 1953. објављивао је поезију, приче и есеје у значајнијим часописима. Превођен је на више светских језика и заступљен у бројним антологијама многих земаља Европе.<ref>Књижевно и драмско стваралаштво, у Историја Ниша - трећа књига, Градина и Просвета Ниш, Ниш, 1986. pp. 426-428</ref>Ко је ко у Србији, 1991. pp. 287.

Живот и каријера Димитрије Миленковић рођен је 26. октобра 1935. у Нишу, у породици познатог нишког трговца Драгутина Миленковића. Основно школовање заврио је у школи „Вожд Карађорђе“‚ а средње у гимназији „Стеван Сремац“ у Нишу. На филолошком факултету у Београду дипломирао је југословенску и светску књижевност. По завршетку студија у Београду враћа се у родни Ниш где се бавио културом у широком значењу те речи. Њоме се Миленковић бавио као новинар, као критичар и есејиста, као уредник, као организатор и као функционер. Прво као новинар а од 1960. и као руководилац на дужности главног уредника „Гласа омладине“, уредника културне рубрике „Народних новина“, директора издавачке куће „Градина“ и управник Народног позоришта у Нишу.Књижевно и драмско стваралаштво, у Историја Ниша - трећа књига, Градина и Просвета Ниш, Ниш, 1986. pp. 426-428

Миленковић је све време и активни учесник у многим културним подухватима у Нишу, као председник Одбора за међународну културну, просветну и научну сарадњу Скупштине града Ниша, члан Друштва књижевника Ниша, као и Секције Удружења књижевника Србије за Нишавски и Јужноморавски регион, уметнички директор Књижевне колоније у Сићеву, дугогодишњи члан Савета и редакције часописа „Градина“.

Стални је члан жирија од оснивања Фонда „Дејан Манчић“ 2000. године. „Међутим интимна и трајна, како се сада показује, и истинска његова преокупација била је и остала поезија“.Живео је и стварао у родном Нишу. У браку са супругом Слободанком (Данком) има ћерке Тамару и Биљану.

Преминуо је у Нишу, 30. јануара 2025. године.

Књижевно дело Књижевна дела Димитрија Миленковића трају више од шест деценија, од првих објављених песама 1953. године; „Радости“ „Каскаде“ „Лепота“, „Песма“. Своју прву самосталну збирку песама, бирајући самокритички сам сваку песму, Миленковић је припремао читаву једну деценију. Била је то „Припитомљена светлост“ у издању нишког књижевног друштва „Нестор Жучни“. Од тада кроз више од тридесет објављених књига може да се прати како је стваралачка фигура овог књижевника расла смирено, доследно и естетски осмишљено, све до угледног и савременог представника српске поезије. За собом има и богату библиографију са преко хиљаду библиографских јединица, махом књижевног карактера.Мирјана Михајловић, Узбудљиви поетски свет Димитрија Миленковића, Поговор у књизи Усхит и сан Димитрија Миленковића, Зограф, 2003 pp. 107-116

Миленковић располаже изузетним и драгоценим даром за претакање поетских слика у мисао, што је био један од најзначајнијих разлога да његова поезија више од шест деценија траје не само у српском језику (на коме он ствара) већ и у једанаест светских језика у које је преточена. Његова дела су превођена и објављивана у бројним антологијама у Француској, Италији, Бугарској, Русији, Грчкој, Хрватској и многим другим земљама. У издавачким кућама у Нишу, Београду, Загребу, Барију, Скопљу објављено је и преко тридесет Миленковићевих књига. Аутор је више антологијских избора поезије, коаутор Сабраних дела Бранка Миљковића и књиге његових раних песама „Похвала свету“.Сава Пенчић, Над поезијом Димитрија Миленковића Предговор у књизи Димитрија Миленковића „Таложење смисла“, Просвета, Ниш, 1998 pp. 7-18Ђани Салустио, Поново измишљен свет, Поводом књиге „Без Ноја“ Димитрија Миленковића, „Ла Вилиса“ Бари 1991

Миленковићеву поезију понекад није лако одгонетнути као и тајну његовог сложеног певања, мишљења, вибрације стиха и сложеност стилских фигура што најбоље илуструје италијански критичар Енрико Бањато:

Сви они који више деценија прате литерарна догађања у Србији, могли су да примете да:

Миленковић и у другој деценији 21. века и даље наставља да ради и претаче у тишини родног Ниша, своје вредно поетско здање које ће нас још много година пленити префињеним ткањем мисли, осећања и многобројним визијама.

Дела Од 1964. до 2008. Миленковић је објавио следеће књиге песама; „Припитомљена светлост“ (1964) „Копна“ (1972) „Глас пријатеља“ (1974) „Сонети о Наиси“ (1977) „Осмех је најдражи гост“ (1980) „Срце спавача“ (1985) „Потоп и небеса“ (1988) „Без Ноја“ (1990) -{„Senza Noė“ Бари, Италија}- (1990) „Повратак у Наису“ (1991) „Сићевачке визије“ (1995) „Језгра“ (1995) „Таложење смисла“ (1999) „Усхит и сан“ (2003) „Из дубоког света“ (2008 Миленковић је објавио и следеће антологије; „Љубавни позив непостојећем“ (—) „Сабрана дела Бранка Миљковића” (у сарадњи), „Градина”, Ниш, 1972; „Песме са крила зоре”, „Народне новине”, Ниш, 1979, „Крилата звезда“ (1981) Чекам своју звезду, „Стеван Сремац”, Ниш, 1996, (антологија дечије поезије); „Похвала свету”, „Градина”, Ниш, 1994, (избор раних песама Бранка Миљковића), „Све што цвета”, „Просвета”, Ниш 1996, (антологија поезије за децу); „Светлост узнесења”, Фонд „Дејан Манчић”, Ниш, 2008, (антологија светске и српске духовне поезије). „Стеван Сремац и стари Ниш”, Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш 2017.Димитрије Миленковић, (2017) Стеван Сремац и стари Ниш. Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш, 2017. ,,Бранко Миљковић - Судбински глас песника", Scero Print и Народни музеј Ниш, Ниш, 2020 ,,Језик богова - Са песницима вековима", Удружење стваралаца Ниша ,,Цар Константин", Ниш, 2022

Преведене књиге „Крилата звезда,” „Братство”, Ниш, 1971; „Антологија српске дечије поезије” на бугарском језику, „Senza Noe”, Бари, „La Vallisa”, 1990, (изабране песме на италијанском језику), „Таложење на смислата”, „Менора”, Скопље, 2005

Награде и признања Миленковић је добитник бројних награда и признања од којих су најзначајнија; Награда Београдског универзитета за поезију (1958) Октобарска награда града Ниша (1973) Две награде за културни догађај године Златни знак КПЗ Србије Награда за поезију Фонда „Драгојло Дудић“ Специјалне плакета за значајно књижевно стваралаштво италијанских писаца (1989) Сребрна плакета Савеза новинара Југославије Златна медаља Европске академије уметности (2004) Стални члан жирија од оснивања Фонда „Дејан Манчић“ (2000) Јубиларна медаља „Цар Иван Страцимир” Општинског народног савета града Видина. „Сићевачка визија” за изузетан допринос Књижевној колонији Сићево (2024).

Референце

Литература

Јелена В Цветковић, Предео изједначавања јаве, Предговор у књизи Димитрије Миленковић; „Језгро“ Просвета, Београд 1995 Светомир Ђуровић, Наиса или корен смисла, Предговор у књизи Димитрије Миленковић „Повратак у Наису“, Градина 3-4, Ниш, 1992. Лексикон писаца Југославије Senza Noė, Prefazione di Enrico Bagnato, Traduzione in italiano di Dragan Mraović, Tipolito vitetum Bitteto-Bari, 1990 „Градина“, Часопис за књижевност уметност и културу, бр. 3,4,5, 1992, Издавач „Градина“ Ниш pp. 5-38 Европски одјек наше интиме. Сусрет с поводом: Димитрије Миленковић''. Политака бр.32603 од 13.августа 2004. pp. 17, Београд

Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Књижевници из Ниша Категорија:Српски песници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Сахрањени у Нишу Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Часопис Градина