Логор Челебићи био је заточенички логор који су током рата у Босни и Херцеговини у комплексу бившег војног складишта у Челебићима код Коњица држале снаге Армије Републике Босне и Херцеговине и локалне полицијске структуре, а у њему су затварани углавном Срби са подручја коњичке општине и околине. У логору су заточеници били изложени мучењу, премлаћивању, понижавању, сексуалном насиљу, нехуманим условима држања и убиствима. У пракси МКТБЈ-а предмет Делалић и други, познат и као предмет Челебићи, спада међу значајније поступке за питања командне одговорности, мучења и поступања према ратним заробљеницима и цивилима.
Оснивање и организација Комплекс „Челебићи” налази се на око 5,5 километара од Коњица. Заузимао је простор некадашњег војног складишта течних горива ЈНА, са баракама, хангарима, подземним тунелима и другим пратећим објектима. Јединице Територијалне одбране Коњиц и ХВО-а преузеле су комплекс 20. априла 1992, а први заточеници доведени су крајем истог месеца, после претреса и хапшења у српским селима на подручју коњичке општине.
Током маја 1992. снаге Армије РБиХ, ХВО и локалног МУП-а РБиХ извеле су више акција против села са већинским српским становништвом, после чега је већи број заробљених Срба довођен у Челебиће, док је мањи број заточен у спортској дворани „Мусала” у Коњицу. Логор се описује и као последица слома предратне заједнице, радикализације локалних односа и војне трансформације простора око Коњица.
Услови у логору Према утврђењима Претресног већа МКТБЈ-а, заточеници су држани у пренатрпаним и нехигијенским просторијама, са недовољно хране, воде и медицинске неге, а били су изложени свакодневном физичком и психичком злостављању. У логору су премлаћивања била честа, а поједини заточеници су мучени разним предметима, приморавани на понижавајуће радње и држани у условима који су код многих изазвали тешке трајне последице.
У званичним прегледима МКТБЈ-а и Механизма наводи се да је кроз логор прошло око 400 заточеника, док је најмање 14 њих убијено. У судским налазима документовани су и појединачни случајеви сексуалног насиља над заточеницима, као и нарочито тешки облици мучења и свирепог поступања.
Суђења и правни значај Злочини у логору Челебићи били су предмет поступка против Зејнила Делалића, Здравка Муцића, Хазима Делића и Есада Ланџе пред МКТБЈ-ом. Претресно веће је 16. новембра 1998. донело првостепену пресуду, а Жалбено веће 20. фебруара 2001. потврдило већи део кључних налаза о постојању логора, систему злостављања и индивидуалној и командној одговорности појединих оптужених.
У ширим анализама ратних злочина у Босни и Херцеговини логор Челебићи се помиње као један од најпознатијих логора за Србе на подручју под контролом снага Армије РБиХ и ХВО-а.
У култури сећања Логор Челебићи појављује се у документарним и меморијалним публикацијама посвећеним страдању српских заточеника у коњичком крају, а у извештајима организација за људска права и културу сећања издваја се као једно од кључних места страдања Срба у том делу Босне и Херцеговине 1992.
Документарни филмови У продукцији РТРС и Бриџ компаније из Канаде, уз помоћ Савеза логораша Републике Српске снимљен је документарни филм о логору Челебићи, где се могу чути аутентичне изјаве преживелих сведока.
Види још Логор Дретељ Логор Лора Хронологија распада СФРЈ Злочин у Брадини 1992.
Референце
Литература
Спољашње везе Makaron ubijao Srbe u logorima Odmotava se klupko zlocina nad Srbima iz Konjica Logori za Srbe Čelebići на youtube.com
Категорија:Злочини над Србима Челебићи Категорија:Историја Коњица Категорија:Грађевине у Коњицу Категорија:Настанци у Босни и Херцеговини 1992. Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Бошњачки ратни злочини у рату у Босни и Херцеговини