Модел равне Земље

мини|десно|220п|Слика Земље током мисије Аполо 17. из 1972. мини|десно|220п|Фламарионов дрворез (1888) приказује путника који долази на ивицу равне Земље и гура главу кроз небосвод. Модел равне Земље је модел по коме Земља има облик равни или диска са сводом у облику куполе. Многе древне културе су развиле концепције о равној Земљи, укључујући и Грчку до класичног периода, блискоисточне цивилизације бронзаног и гвозденог доба до хеленистичког периода, у Индији до периода Гупта царства и у Кини све до 17. века.

Парадигма сферне Земље је развијена у грчкој астрономији, почевши од Питагоре (6. век п. н. е.), иако је већина пресократоваца и даље веровала да је Земља равна. Аристотел је прихватио сферични облик Земље на емпиријским основама око 330. п. н. е., а знање о сферном облику Земље се од тада постепено ширило изван хеленистичког света.Continuation of Greek concept into Roman and medieval Christian thought: Reinhard Krüger: Materialien und Dokumente zur mittelalterlichen Erdkugeltheorie von der Spätantike bis zur Kolumbusfahrt (1492)Direct adoption of the Greek concept by Islam: Ragep, F. Jamil: "Astronomy", in: Krämer, Gudrun (ed.) et al.: Encyclopaedia of Islam, THREE, Brill 2010, without page numbersDirect adoption by India: Adoption by China via European science: Jean-Claude Martzloff, (1993—94): (69) Заблуда да су образовани Европљани у време Колумба веровали да је земља равна, и да су његова путовања побила та уверења, се назива „Мит о равној Земљи”. Удружење историчара Британије је 1945. ту заблуду ставило на друго место међу 20 најчешћих заблуда у историји.. The Historical Association published a second list of 17 other common errors in 1947.

Историја мини|Вавилонска мапа света. Најстарија мапа света, 6. век пре нове ере мини|Могућа сликовна представа Анаксимандрове мапе света Веровање у равну Земљу

Западна Азија

У египатској и месопотамској митологији, Земља је приказана као диск који плута у океану. Пронађен је сличан модел у хомеровском извору из 8. века пре нове ере у којем „океанос, персонификовано тело воде које окружује кружну површину земље, представља порекло свега и свих богова”.

Израелци су такође замишљали да је Земља диск који плута на води. Закривљени свод који раздваја земљу од неба. Као већина цивилизација из антике, и Јевреји су веровали да је небо чврста купола са Сунцем, Месецом, планетама и звездама уграђеним у њега.Текстови пирамида древног Египта показује сличну космографију, океан окружен сувом земљом или острвима.

Песници

Хомер. 606. и ХесиодThe Shield of Heracles, 314–16, transl. Hugh G. Evelyn-White, 1914 су обојица описали дискову космографију на штиту од Ахила.The shield of Achilles and the poetics of ekphrasis, Andrew Sprague Becker, Rowman & Littlefield, (1995). pp. 148.Professor of Classics (Emeritus) Mark W. Edwards in his The Iliad. A commentary ((1991). pp. 231.) has noted of Homer's usage of the flat earth disc in the Iliad: "Okeanos...surrounds the pictures on the shield and he surrounds the disc of the earth on which men and women work out their lives". Quoted in The shield of Achilles and the poetics of ekphrasis, Andrew Sprague Becker, Rowman & Littlefield, (1995). pp. 148. Ова поетска традиција се такође појављује у Стасинусу од Кипра,Stasinus of Cyprus wrote in his Cypria (lost, only preserved in fragment) that Oceanus surrounded the entire earth: deep eddying Oceanus and that the earth was flat with furthest bounds', these quotes are found preserved in Athenaeus, Deipnosophistae, VIII. 334B Мимнермуса,Mimnermus of Colophon (630BC) details a flat earth model, with the sun (Helios) bathing at the edges of Oceanus that surround the earth (Mimnermus, frg. 11) Есхила и Аполонија РођанинаApollonius Rhodius, in his Argonautica (3rd century BC) included numerous flat earth references (IV. 590 ff): "Now that river, rising from the ends of the earth, where are the portals and mansions of Nyx (Night), on one side bursts forth upon the beach of Okeanos."

Хомеров опис космографије диска на штиту од Ахила са окружујућим океаном је понављан далеко касније у 4. веку.Posthomerica (V. 14). "Here [on the shield of Achilles] Tethys' all-embracing arms were wrought, and Okeanos fathomless flow. The outrushing flood of Rivers crying to the echoing hills all round, to right, to left, rolled o'er the land." Translation by Way, A.S. 1913

Филозофи

Неколико пресократоваца је веровало да је земља равна. Талес, Леукип и Демокрит, према Аристотелу. Приступљено August 3, 2007.Aristotle, De Caelo, 294b13–21

Филозоф Талес је мислио да земља плута на води као штап.Aristotle, De Caelo, II. 13. 3; 294a 28: "Many others say the earth rests upon water. This... is the oldest theory that has been preserved, and is attributed to Thales of Miletus" Међутим, тврдило се како је Талес веровао у округлу земљу.Pseudo-Plutarch. Placita Philosophorum. Perseus Digital Library. V.3, Ch.10. December 24, 2014. Анаксимандар је веровао да је земља кратки цилиндар са глатким кружним врхом који је остао стабилан јер је био на истој удаљености од свега.Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 6Anaximander; Fairbanks (editor and translator), Arthur. "Fragments and Commentary". The Hanover Historical Texts Project. (Plut., Strom. 2 ; Dox. 579) Анаксимен из Милета је веровао да је Земља равна и да се вози у ваздуху, на исти начин као сунце, месец и остала небеска тела која су била сва ватрена, лете у ваздуху због своје равности.Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 7; Cf. Aristotle, De Caelo, 294b13–21 Ксенофан из Колофана је мислио да је земља равна и да својом горњом страном додирује ваздух а доња страна се простире без границе.Xenophanes DK 21B28, quoted in Achilles, Introduction to Aratus 4

Веровање у равну земљу се наставило и у 5. веку после нове ере. Филозоф Анаксагора се сложио да је земља равна,Diogenes Laertius, ii. 8 а његов ученик Архелај је веровао да је равна Земља у средини притиснута попут тањира, јер сунце не излази и залази у исто време за свакога.Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 9

Историчари

Хекатеј Милећанин је веровао да је земља равна и окружена водом.FGrH F 18a Херодот у свом делу „Историје” исмејао је веровање да вода окружује земљуHerodotus knew of the conventional view, according to which the river Ocean runs around a circular flat earth (4.8), and of the division of the world into three - Jacoby, RE Suppl. 2.352 ff yet rejected this personal belief (Histories, 2. 21; 4. 8; 4. 36), иако се већина класичара сложила да је он ипак веровао да је земља равна због његовог описа дословних крајева или ивица земље.The history of Herodotus, George Rawlinson, Appleton and company, (1889). pp. 409.

Европа

Древни нордијски и германски народи су веровали у космографију равне земље окружене океаном са аксис мунди () дрветом као центром света у средини.The Sacred Tree in Religion and Myth, Mrs. J. H. Philpot, Courier Dover Publications, (2004). pp. 113. (Norse mythology: a guide to the Gods, heroes, rituals, and beliefs, ) . pp. 253. У свету окруженом океаном седела је змија Јормунганд.One of the earliest literary references to the world encircling water snake comes from Bragi Boddason who lived in the 9th century, in his Ragnarsdrápa (XIV) Нордијски извештај о стварању сачуван у Гилфагинингу (VIII) каже да је током стварања Земље око ње било непроходно море."Gylfaginning". Sacred-texts.com. Приступљено February 9, 2013.Јафнхар рече: „од крви која се излевала из његових рана направили су море, када су формирали и направили земљу положили су море у средину да буде тешко да мушкарци прођу кроз њу”Стари нордијски Конунгс Скигсја, са друге стране, објашњава Земљин облик као сферу:Ако узмеш упаљену свећу и ставиш је у средину собе, можеш да очекујеш да осветлиш целу унутрашњост осим ако нешто не омета свећу иако би соба била велика. Али ако би узео јабуку и окачио је близу пламена толико да се загреје, јабука би замрачила и затамнила скоро половину собе, или чак и више. Међутим, ако окачиш јабуку близу зида не би се угрејала, свећа би обасјала целу просторију, а сенка на зиду где јабука виси била би једва пола велика од величине јабуке. Из овога се може закључити да је земљани круг округао као лопта и не једнако близу сунца у свакој тачки, али где закривљена површина лежи ближе сунцу тамо ће бити највећа топлота. Неке површине које леже испод непрекидних зрака не могу бити ни насељене."The King's Mirror". mediumaevum.com. Приступљено November 6, 2013.

Источна Азија

У древној Кини преовладавало је веровање да је земља равна и коцкаста, док су небеса округла,Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd. pp. 498. претпоставка која је била практично неупитна све до увођења европске астрономије у 17. веку.Martzloff, Jean-Claude (1993–94). Енглески синолог Кулен наглашава став да у древној кинеској астрономији није постојао концепт округле Земље:Кинеска мисао о облику земље остала је скоро непромењена од раног времена све до првог контакта са модерном науком посредством језуитских мисионара у 17 веку. Док се небо описивало различито попут кишобрана који покрива земљу, или као околина сфере, или као без садржаја док небеска тела плутају слободно, Земља је све време била равна са мало испупчења.Модел јајета често су користили кинески астрономи као што је Џанг Хенг да би описао небо као сферично.Небо је као кокошије јаје и заобљено као метак, земља је као жуманце јајета и лежи у средини.Ова аналогија о закривљеном јајету оставила је неке савремене историчаре нарочито Џозефа Нидама да претпостави да су кинески астрономи били свесни о сферичности земље. Референца о јајету, међутим, била је намењена да појасни релативни положај равне земље наспрам неба:У Џанг Хенговој космогонији која није преведена од стране Нидама, Џанг је рекао: „Небо узима свој облик од Јанга па је округло и покретно, земља узима свој облик од Јина па је равно и мирно. Поента аналогије о јајету једноставно наглашава да је земља потпуно затворена небом а не само покривена одозго као сто је Каи Тиан описао. Кинески астрономи, многи успешни по свим стандардима, наставили су да размишљају у контексту равне Земље све до 17 века. Ова изненађујућа чињеница може бити почетна тачка за поновно испитивање идеје о сферичној земљи.Даљи примери наведени од стране Нидама требало би да демонстрирају неслагање древног кинеског консензуса који заправо указује да је земља квадратна а не равна. Према исказу научника из 13. века Ли Је који је тврдио да ће кретање округлог неба ометати квадратна Земља, није подржавао то да је Земља сферична, већ да њену ивицу треба заокружити тако да буде кружна. Међутим, Нидам се не слаже, потврђујући да је Ли Је веровао да је Земља сферна, сличног облика као небеса, али много мања. Ово је била ранија предрасуда научника Ју Кси који је веровао у бескрајност свемира који окружује Земљу и да би Земља могла бити и квадратна и округла према облику неба око ње. Када су кинески географи 17. века, који су били под утицајем европских картографа и астронома, показали Земљу као сферу која може да се опкружи пловидбом око света, учинили су то помоћу формуле која је претходно коришћена од стране Џанг Хенга који је описао сферични облик сунца и месеца.

Према наводима из књиге Хуаинанзи из 2. века пре нове ере, астрономи су изумели Ератостеново калкулисање укривљености Земље да би израчунали висину сунца изнад Земље. Претпостављајући да је Земља равна израчунали су дистанцу од 200 хиљада километара. Жоуби Суанџинг такође расправља о томе како одредити удаљеност Сунца мерењем дужине подневних сенки на различитим географским ширинама, метод сличан Ератостеновом мерењу обима Земље, али Жоуби Суанџинг је претпостављао да је Земља равна.

Алтернативне и комбиноване теорије Грчка: Сферична земља