Астарот Карнајимски ( /-{ăsh'tēroth kärnā'im}-/, „дворога Астарта“) је био древни библијски град, који се, по неким претпоставкама, налазио неких тридесетак километара југозападно од Адре и Абиле. Претпоставља се да је назван по Астарти, чувеној богињи Асираца и Феничана, а да придев „Карнајимски“ указује на рогове у облику полумесеца који су се налазили на глави споменутог божанства.-{A gazetteer of the Old and New Testaments I (Ashtaroth-Carnaim), pp. 98.}-
Према Књизи постања (14:5), у овом граду су својевремено живели Рафаји.
Могуће да је идентичан са Карнајином из Прве (5:26,43,44) односно са Карнионом из Друге књиге о Макабејцима (12:21,26), премда о том питању има неслагања.
Стефан Византинац такође спомиње некакву Астарту (Ἀστάρτη), која се раније звала Амана, а од времена Птолемеја II Филаделфа Филаделфија.-{Steph. Byz. s. Φιλαδέλφεια}-
Такође, очигледно је да раније постојала двојба око тога да ли су Астарот краља Ога и Астарот Кирнајимски у ствари једно те исто место, или се ради о два засебна места. Тим проблемом се позабавило неколико научника, међу којима вреди истаћи следеће. У свом раду -{De Melecheth des Hemels}- на стр. 37, Абрахам Кунен () сматра да се ради о два засебна места и да у складу с тим треба читати „Астарот и Карнајим“ (Ἀσταρὼθ καὶ Καρναΐν). Међутим, како тврди Вилијам Робертсон Смит (), истоветност доцнијег Карнајина односно Карниона са Астаротом (или Вестером, /-{beh·<u>esh·ter·ä'<u>}-/, у преводу „Астартин дом“) (ИНав.:21:27) потврђује сведочанство о τέμενος’у односно храму из Прве књиге о Макабејцима (5:43.).-{Smith, Relig. of Sem, pp. 310.}- Међутим, Џорџ Гроув () сматра да чињенице које би могле ићи у прилог таквој тврдњи противрече истој из следећих разлога: Као прво, придев „Карнајимски“ засигурно указује на некакву разлику, а чини се да је за време Макабејаца управо тај назив преовладао. Као друго, чињеница је да су Еузебије и Хијероним, истина не сасвим јасно на први поглед, али свакако, истакли разлику између Астарота и Астарота-Кирнајимског овим речима: оκώμη μεγιστη της Ἀραβίας, односно -{vicus grandis in angulo Batanaeae}-. У овом случају од извесног значаја је и тумачење самарићанског облика (-{Aphinith Karnaiah}-), као и арапског заступљеног код Садије Гаона. У случају Астарота, и самарићански и арапски облик слажу се са оригиналним, али зато Астарот Карнајимски звучи у потпуности другачије. Самарићански облик, Афинит, на први поглед, не чини се однекуд познатим. Међутим, облик који користи Садија, ел Санамејн (у преводу „два идола“), а који је чак и данас у употреби, тешко да се може односити на било које друго место осим на оно што се налази на путу за хаџилук, неких 25 километара од Дамаска.
Референце
Одабрани извори и литература
Одабрани извори -{Stephanus Byzantinus. De urbibus, ed. T. de Pinedo, Amsterdam 1678.}-
Одабрана литература
Категорија:Библијске локације