Илија Синдик (Тиват, 11. јул 1888 — Београд 5. јануар 1958) био је српски историчар и географ, дописни члан САН од 1950. године.
Биографија Гимназију је завршио у Котору. Од 1908. студирао је на Бечком универзитету, где је 1912. докторирао. Готово три деценије провео је као средњошколски професор, најпре у Задру, затим Дубровнику, Београду и Кикинди.
После Другог светског рата радио је у Државном архиву у Београду, а затим био научни сарадник, а од 1954. до 1958. управник Историјског института САН у Београду. Истовремено је од школске године 1950/51. хонорарно предавао архивистику и историјиску географију на Филозофском факултету у Београду. Био је главни уредник Историјског часописа.
Запажени су му радови методско-програмског карактера из историјске географије, картографије и архивистике.
Умро је у Београду 5. јануара 1958. и сахрањен у Тивту. Његов син је био познати историчар Душан Синдик.
Одабрана дела
Види још Списак преминулих чланова САНУ
Литература
Раде Михаљчић унив. асистент (данас академик) у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1958 том 7 стр. 197
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1958. Категорија:Тивћани Категорија:Бокељи Категорија:Српски географи Категорија:Српски историчари Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Доктори историје Категорија:Грбљани Категорија:Срби у Црној Гори