Странка радног народа (СРН) је странка основана 15. маја 1938. године као резултат настојања руководства Комунистичке партије Југославије (КПЈ) после Седмог конгреса Коминтерне да се оствари акционо јединство радничког покрета, а у оквиру тадашње опште оријентације комунистичког покрета на стварање народног фронта у борби против фашизма. Председник странке био је Божидар Аџија. Престала је с радом крајем 1940. године.
Историјат Почело се са стварањем легалне Јединствене радничке партије (ЈРП), о чему је Централни комитет КПЈ донео одлуку у лето 1935. године и чији су се иницијативни одбори почели стварати већ у јесен исте године у многим крајевима Југославије, након објављивања „Прогласа Иницијативног одбора“ о њеном стварању и у време преговора представника КПЈ с представницима Социјалистичке партије Југославије.
Крајем 1936. и у току 1937. године, у вези са све већим наглашавањем националних специфичности радничког покрета, уследила је критика ЈРП као „јединствене“ оргнаизације, а касније се увидело би она била доста ограничена ако би остала само као радничка организација. Тако се дошло и до Странке радног народа, у време парламентарних избора крајем 1938. и у току 1939. године.
Странка је стварана под различитим називима као Радничка партија односно Странка радног народа (у Војводини, Србији, Босни и Херцеговини и Далмацији), Савез радног народа (), у Словенији или Радничко-сељачка странка, у Црној Гори. Значајан подстицај распрострањености иницијативних одбора ове странке и њеној активности дало је Саветовање Главног иницијативног одбора ЈРП које је, на иницијативу Јосипа Броза Тита, одржано средином маја 1938. године у Загребу. На Саветовању је донета Резолуција и „Проглас представника одбора за стварање Странке радног народа“.
Чланови Централног иницијативног одбора Странке радног народа били су — др Божидар Аџија, др Младен Ивековић, Франц Лескошек, Мирослав Пинтар, Љуба Радовановић и Веселин Маслеша.
Настојања да се Странка радног народа укључи у Блок народног споразума остала су без резултата. Поновило се оно што се 1935. десило с Јединственом радничком партијом. Вођства опозиционих странака одбила су сарадњу са СРН. Стога је КПЈ на скупштинским изборима у јесен 1938. године иступила самостално преко Странке радног народа.
У току 1940. године, након појачаних мера репресије које је почела да спроводи Влада Цветковић-Мачек против радничког покрета, а и опасности кориштења СРН у фракционашкој делатности, руководство КПЈ је одлучило да би поред једне илегалне радничке партије, КПЈ, било тешко одржавати под илегалним условима и другу радничку партију, СРН. Због тога је на Петој земаљској конференцији КПЈ, октобра 1940, одлучено да Странка радног народа престане с радом.
Литература
Пета земаљска конференција КПЈ. „Комунист“, Београд 1980. година, 465. стр. Историја Савеза комуниста Југославије. „Комунист“, „Народна књига“, „Рад“, Београд 1985. година.
Категорија:Политичке странке у Краљевини Југославији Категорија:Савез комуниста Југославије