Хомосексуалност у Византији била је осуђивана и називана „грехом содомије“, у складу са осудом на коју је наилазила у Старом завету („С мушкарцем не лези као са женом; гадно је“ Лев.:18:22). Она је била уобичајена још за време позног Римског царства, када је обиље младих робова и евнуха створило идеалне услове за тако нешто. Више црквених отаца, међу којима се истицао Јован Златоусти, негодовало је против оваког начина сексуалног упражњавања.ODB (Homosexuality), ii. стр. 945-46.
Пошто је наишло на осуду црквеног клера, забрањено је и Јустинијановим новелама (77 и 141), које су, у ствари, понављале одредбу из Теодосијевог законика, према којој се за тако нешто изриче смртна казна која се састојала у одрубљивању главе иступнику. Исту казну изричу -{Ecloga}- и -{Ecloga aucta}-.
У овој првој се предвиђа опроштај за малолетног (испод дванаест година) партнера, који се показао пасивним у односу, са образложењем да „године показују да није био свестан тога шта му се дешева“.Papaconstantinou-Talbot, Becoming Byzantine. стр. 27. Ова друга ослобађа партнера од смртне пресуде уколико има мање од петнаест година; уместо тога, или га бичују, или га пошаљу у манастир, с тим да је тамо стављен под строги надзор.
У Епитимијном номоканону Јован IV Испосника, који се састоји од осам поглавља, обухваћено је следећих седам телесних грехова: μαλακία /-{malakia}-/ (мастурбација), πορνεία /-{porneia}-/ (блудничење), μοιχεία /-{moicheia}-/ (прељуба), αρσενοκοιτία /-{arsenokoitia}-/ (хомосексуалност, у три вида), -{paidophtoria}- (сексуално злостављање малолетника), κτηνοβασία /-{ktenovasia}-/ (зоофилија) и αιμομιξία /-{haimomixia}-/ (инцест). Богородичина апокалипса, састављена између деветог и једанаестог века, наводи четири греха у вези са скрнављењем тела — блудничење, прељубу, хомосексуалност (и то два од укупно дванаест тумачења колико их је било) и инцест, а Анастасијина на све оно што стоји у претходно наведеној додаје још само мастурбацију. Ни у једној ни у другој апокалипси злостављање малолетника и зоофилија нису сврстане међу грехе.
Референце
Литература
-{J. Herrin, „Homosexuality“, in: The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. 2, New York & Oxford (1991). стр. 945-46.}- -{A. Papaconstantinou, A-M. Talbot eds., Becoming Byzantine. Children and childhood in Byzantium, Washington 2009.}-
Византија Хомосексуалност