Нејмар

Нејмар да Силва Сантос Млађи (; Можи дас Крузес, 5. фебруар 1992), познатији као Нејмар Жуниор или просто Нејмар, бразилски је фудбалер који тренутно наступа у бразилској Серији А за Сантос. 2026. године након што је репрезентацију Бразила избачена са Светског првенства 2026. Нејмар је одлучио да се повуче из репрезентације. Игра на позицији нападача, као централни или крилни нападач, а од стране многих означен је као један од најбољих фудбалера на свијету у својој генерацији.

Каријеру је почео у млађим категоријама Сантоса, гдје је дебитовао за први тим са 17 година и помогао је клубу до освоји двије титуле првака Паулисте, један трофеј Купа Бразила и Копа Либертадорес 2011, што је била прва титула за Сантос од 1963, а због својих игара, двапут је добио награду за Јужноамеричког фудбалера године: 2011. и 2012. Године 2013. прешао је у Барселону, гдје је био дио нападачког трија названог MSN, са Лионелом Месијем и Луисом Суарезом. Освојио је троструку круну са клубом у сезони 2014/15: Ла лигу, Куп краља и Лигу шампиона и завршио је на трећем мјесту у избору за Златну лопту 2015, након чега је у сезони 2015/16. освојио Ла лигу и Куп краља.

У августу 2017, прешао је у Пари Сен Жермен за 222 милиона евра, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена. У Француској, освојио је по три пута Лигу 1 и Куп Француске, а два пута Лига куп Француске, док је у првој сезони у клубу, освојио троструку круну у домаћим такмичењима, када је такође добио награду за фудбалера године у Француској. У сезони 2019/20, предводио је клуб до четвороструке круне у домаћим такмичењима, освојивши Лигу 1, Куп, Лига куп и Суперкуп Француске, уз прво финале Лиге шампиона у историји клуба. У сезони 2020/21. по први пут није освојио титулу са клубом, након три заредом, док је Пари Сен Жермен испао у полуфиналу Лиге шампиона од Манчестер Ситија. Године 2023. придружио се Ел Хилалу.

За репрезентацију Бразила дебитовао је 2010, са 18 година, а од тада, стигао је на друго мјесто на листи најбољих стријелаца репрезентације, иза Пелеа. Са младом репрезентацијом, освојио је Копа Америку 2011, гдје је био најбољи стријелац, након чега је предводио сениорску репрезентацију на Купу конфедерација 2013, гдје је освојио награду за најбољег играча турнира. На Свјетском првенству 2014. и Копа Америци 2015. мање је играо због повреде, након чега је предводио репрезентацију до прве златне медаље на Олимпијским играма — 2016. Двије године касније, постао је капитен репрезентације, коју је предводио на Свјетском првенству 2018, гдје је Бразил испао у четвртфиналу.

Рангира се као један од најистакнутијих спортиста; SportsPro га је именовао за маркетиншки најбољег спортисту на свијету 2012. и 2013, а ESPN га је сврстао на четврто мјесто најпознатијих спортиста на свијету 2016. Часопис Time, уврстио га је на списак 100 најутицајнијих људи на свијету 2017. Године 2018, France Football сврстао га је на треће мјесто најплаћенијих фудбалера. Forbes га је сврстао на треће мјесто најплаћенијих спортиста 2019. и на четврто мјесто 2020.

Дјетињство

Нејмар је рођен у граду Можи дас Крузес, у држави Сао Пауло, од родитеља Нејмара Сантоса сениора и Надине да Силве. Добио је име по оцу, који је био фудбалер и постао је његов савјетник како је његов таленат почео да расте. О улози свог оца, изјавио је: „мој отац је био уз мене откад сам био мали. Брине се о стварима, мојим финансијама и о мојој породици.“ Како је одрастао, играо је футсал и улични фудбал. Касније је изјавио да је футсал имао огромни утицај на њега док је одрастао, помажући му да развије технику, брзину са лоптом и способност да спроводи потезе на уском простору.

Године 2003, преселио се са породицом у Сао Висенте, гдје је почео да игра за Португезу. Касније исте године, преселили су се у Сантос, гдје се придружио млађим категоријама Сантоса. Са успјехом који је остваривао играјући за Сантос и приходом који је добијао, његова породица је купила прву некретнину, кућу близу стадиона Сантоса — Виле Белмиро. Са 15 година, зарађивао је 10,000 реала мјесечно, док је са 16 година зарађивао 125.000 реала мјесечно. Са 17 година, потписао је први професионални уговор, придруживши се првом тиму Сантоса и почео је да потписује прве спонзорске уговоре.

Клупска каријера Сантос Млађе категорије

Фудбал је почео да игра у раном добу, а примијетили су га челници Сантоса, који су му понудили уговор 2003. и почео је да игра за млади тим, у коме су поникли Клодоадо, Кутињо, Елано, Алекс и Дијего. Такође, придружио се Пелеу, Робињу и Пепеу, који су каријеру почели у Сантосу. У академији клуба, упознао је Ганса, са којим се спријатељио. Године 2004, отпутовао је у Шпанију, гдје је био на проби у академији Реал Мадрида, за који су, у том тренутку, играли Роналдо, Зинедин Зидан, Дејвид Бекам, Роберто Карлос и Робињо. Ипак, његов отац је одлучио да је боље да се развија играјући за Сантос.. The New York Times. Retrieved 22 May 2014Neymar Sr.'s own words explaining the decision, as translated in the referred source: “We’re from a humble family, and in a humble family there is always the question of cultural values,” he said. “We thought he had to grow up in Brazil. That was the first serious choice we had to make.”

2009: Дебитантска сезона

За први тим дебитовао је 7. марта 2009, са 17 година. Ушао је у игру у 60 минуту, у побједи од 2:1 против Оестеа. Недељу дана касније, постигао је први гол за клуб, против Можи Мирима. Мјесец дана касније, постигао је одлучујући гол у побједи од 2:1 против Палмеираса, у првој утакмици полуфинала шампионата Паулиста. У финалу, Сантос је изгубио 4:2 од Коринтијанса, а у својој првој сезони у клубу, Нејмар је постигао 14 голова на 48 утакмица.

2010: Успјеси у домаћим такмичењима

На дан 15. априла 2010, постигао је пет голова у побједи од 8:1 против Гуаранија, у квалификацијама за Куп Бразила. У шампионату Паулиста, постигао је 14 голова на 19 утакмица, а Сантос је освојио титулу; у финалу, побиједио је кући Санто Андре 3:2, након чега је изгубио на гостовању 3:2, али је освојио титулу јер је завршио на првом мјесту у регуларном дијелу. Нејмар је добио награду за најбољег играча такмичења, а због његових партија, поређен је са другим бразилским фудбалерима, укључујући Робиња и Пелеа.

Године 2010, Сантос је одбио понуду од 12 милиона фунти, од стране Вест Хема, након чега је одбио и понуду Челсија од око 20 милиона фунти. Sky Sports, 15 August 2010 Упркос томе што клуб није хтио да га прода и што је Нејмар изјавио да је фокусиран само на Сантос, његов агент — Вагнер Рибеиро, изјавио је: „он жели да постане најбољи фудбалер на свијету. Шансе да постигне то играјући у Бразилу су нула.“ Годину касније, изјавио је у интервјуу за Daily Telegraph, да је био срећан са понудом Челсија, јер му је сан да игра у Европи, али је додао да је, у том тренутку, била права одлука да остане у Бразилу. caughtoffside

На дан 30. новембра 2010. Сантос је продао 5% од будућег новца који ће добити од продаје Нејмара, инвестиционој групи Terceira Estrela Investimentos S.A. (TEISA), за 3.549.900 реала, односно милион и по евра. Претходне године, његова породица је продала 40% учешћа у спортским правима Нејмара компанији DIS Esporte group, која је дугогодишњи стратешки партнер Сантоса.

Иако је имао успјешне прве двије сезоне у клубу, у којима је постигао 42 гола на 60 утакмица, уочени су многи проблеми у његовој игри, посебно склоност да пада при контакту са противничким играчима, умјесто да покуша да настави акцију. Током меча са Гоијаненсеом, 15. септембра 2010, Нејмар је у једном таквом контакту изборио пенал, а тренер Сантоса — Доривал Жуниор, није му дозволио да изведе пенал, већ је дао другом играчу. Жуниор је своју одлуку правдао чињеницом да је Нејмар промашио пенал у финалу Купа Бразила, на којем је Сантос ипак побиједио. Након одлуке, Нејмар је окренуо леђа тренеру и ушао у сукоб са капитеном клуба — Едуом Драсеном и морао је да га смирује линијски судија. Жуниор је хтио да га суспендује на двије недјеље, али се борд директора сложио са Нејмаром и отпустио тренера, а Нејмар се касније извинио због инцидента. У децембру 2010, са 18 година, завршио је на трећем мјесту у избору за Јужноамеричког фудбалера године, завршивши иза Андреса д Алесандра и Хуана Карлоса Верона.. Reuters. Retrieved 22 May 2014

2011: Награда Пушкаш

right|thumb|Нејмар на утакмици против Барселоне, у финалу Свјетског клупског првенства 2011.

У Копа Либертадоресу 2011, постигао је шест голова, по чему је био трећи најбољи стријелац, а Сантос је стигао до финала такмичења. У полуфиналу, постигао је гол у побједи над Серо Портењом. У финалу, Сантос је играо против Пењарола; прва утакмица завршена је 0:0 у Монтевидеу, након чега су побиједили кући 1:0, а Нејмар је постигао једини гол и добио је награду за играча утакмице. Сантос је тако освојио Копа Либертадорес по први пут након 1963, када је Пеле играо за клуб.

У септембру 2011. предсједник Сантоса — Луис Рибеиро, запријетио је да ће пријавити Реал Мадрид код ФИФА, због тога што су наводно покушали да потпишу уговор са Нејмаром. На дан 9. новембра, продужио је уговор са Сантосом, до краја Свјетског првенства 2014, а објављено је да му је плата повећана за 50%. На дан 14. децембра 2011, постигао је гол у побједи од 3:1 против Кашиве рејсол, у полуфиналу Свјетског клупског првенства у Јапану, а у финалу, Сантос је изгубио од Барселоне 4:0. Добио је награду Пушкаш, за најбољи гол године, за гол који је постигао у Бразилској Серији А, против Фламенга, након соло продора. На дан 31. децембра 2011. добио је награду за Јужноамеричког фудбалера године, са рекордном разликом.. ESPN. Retrieved 22 May 2014

2012: Најбољи фудбалер Јужне Америке

На дан 5. фебруара 2012, након што је напунио 20 година, постигао је стоти гол у каријери, против Палмеираса, у шампионату Паулиста. На дан 25. фебруара, постигао је два гола и уписао двије асистенције, у побједи од 6:1 против Понто Прете, док је 7. марта, постигао хет трик у побједи од 3:1 против Интернасионала, у групној фази Копа Либертадореса. На дан 29. марта, постигао је два гола у побједи од 5:0 против Гваратингете, док је, у побједи од 3:1 против Сао Паула, постигао хет трик. У финалу шампионата Паулиста, постигао је два гола у првој утакмици у побједи од 3:0 на гостовању против Гуаранија, док је и у реваншу постигао два гола, у побједи од 4:2. Такмичење је завршио са 20 постигнутих голова, а изабран је за најбољег играча и за најбољег нападача, док је Сантос освојио титулу. У Копа Либертадоресу, био је најбољи стријелац, са Матијасом Алустицом, са по осам голова, а Сантос је испао у полуфиналу од Коринтијанса.

На дан 25. августа, постигао је оба гола у побједи од 2:1 на гостовању Палмеирасу, док је 3. новембра, у 34 колу Серије А, постигао хет трик и уписао асистенцију Фелипеу Андерсону, у побједи од 4:0 на гостовању против Крузеира. У последњем колу, прво је асистирао Виктору Андрадеу за изједначење, након чега је постигао два гола, у побједи од 3:1 против Палмеираса. Изгласан је за најбољег фудбалера Рекопа Судамерикане, гдје је постигао гол у финалу за побједу од 2:0 против Универсидад де Чилеа и донио Сантосу прву титулу у такмичењу. У Серији А, постигао је 14 голова, а изабран је за најбољег нападача и најбољег играча лиге., ESPN.com.br, June 29, 2017 Такође, добио је награде Армандо Ногера и Артур Фриденрајх, а био је један од тројице финалиста за Пушкаш награду, гдје је у избору завршио на трећем мјесту, иза Мирослава Стоха и Радамела Фалкаа. Изабран је за Јужноамеричког фудбалера године други пут заредом, а награду је добио испред Паола Герера.

2013: Последња сезона