Проблем покрштавања Хрвата, као и првобитне црквене организације, био је, како истиче Невен Будак, једна од најзаступљенијих тема хрватске медијевистике уопште, иако, како вели исти, полемике о тој проблематици нису биле ни наизглед толико жучне колико нека питања из политичке историје хрватских средњовековних земаља.
Писани извори на којима се темељи сазнање о овом догађају у тој мери су непоуздани да не само што се не може са сигурношћу одредити из ког црквеног средишта је дошло покрштавање, него и време у ком се оно збило.-{N. Klaić 1975, pp. 191-92.}- Из тог разлога постоји више мишљења како су Хрвати прихватили хришћанство, а она се углавном могу сврстати у три скупине.
Неки историчари попут Михе Бараде и Љубе Карамана су услед одсуства одговарајућих писаних извора који би поткрепили ову тему прибегли испитивању материјалних остатака црквених споменика са територије данашње Далмације.-{ВИИНЈ II, стр. 41, нап. 118.}-
Писани извори
Међу писаним изворима вреди истаћи Спис о народима Константина VII Порфирогенита (10. век) и Сплитску хронику Томе Архиђакона (13. век), а није згорег поменути ни податак из Житија св. Урса (15. век), који је, међутим, врло нејасан и прожет легендарним елементима.-{N. Klaić 1975, pp. 192-93.}-
Спис о народима
У Спису о народима наћи ће се на три места различити подаци о преласку Хрвата у хришћанство.-{F. Šišić, Geneal. pril., pp. 43.}- Но, како је утврђено после подробне анализе дела, 30. глава, која по нарацији и укупном смислу сасвим одудара од целине остатка „далматинског досијеа“, додата је накнадно.-{M. Ančić 2010, pp. 143. & 146.}-
Најпре се у 29. глави наводи да је више словенских племена, међу којима и Хрвати, на своју иницијативу примило хришћанство преко свештеникâ које је послао „христољубиви цар“ Василије I.-{ВИИНЈ II, стр. 14-17.}- Затим се у 30. глави наводи да су Хрвати примили хришћанство из Рима, такође на властиту иницијативу, и то након што су се избавили из франачког јарма, тј. за време владавине архонта (кнеза) Порина (Πόρινος).-{ВИИНЈ II, стр. 32-33.}- Најзад, у 31. глави стоји да су их покрстили за време Ираклија свештеници које је послао римски папа.-{ВИИНЈ II, стр. 40-41.}-
Сплитска хроника
У процесу обнове салонитанске цркве, али и покрштавања Хрвата, Тома Архиђакон даје извесном Јовану Равењанину најважнију улогу и посебно му посвећује 11. главу свог дела.-{Matijević-Sokol 2002, pp. 75.}-
Житије св. Урса
Легенда о животу св. Урса, житеља Виченце, датира много касније, из 15. века. Због њене очите уопштености оцењено је да се без устручавања може одбацити као извор за покрштавање Хрвата.-{N. Klaić 1975, pp. 193.}-
Материјални извори
Осим писаних извора, о покрштавању Хрвата у Далмацији сведоче и извесни археолошки налази: крстионица кнеза Вишеслава, мраморни надвратник олтарне преграде с фрагментом натписа из Каштел-Сућурца, саркофаг сплитског архиепископа Јована и Годеславов натпис из Нина.
Напомене
Види још Покрштавање Словена Покрштавање Срба Покрштавање Бугара
Референце
Извори и литература Референце
-{Toma Arhiđakon, Historia Salonitana. Povijest salonitanskih i splitskih prvosvećenika, prev. Olga Perić, Split 2003.}-
Литература
-{Mladen Ančić, Zamišljanje tradicije. „Vrijeme i okolnosti postanka 30. glave djela De administrando imperio“, }- -{Neven Budak, „Pokrštavanje Hrvata i neki problemi crkvene organizacije“, u: Starohrvatska spomenička baština. Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža, ur. Miljenko Jurković & Tugomir Lukšić, Zagreb 1996, pp. 127–136.}-
-{Radoslav Katičić, Litterarum studia. Književnost i naobrazba ranoga hrvatskog srednjovjekovlja, Zagreb 1998.}-
-{Mirjana Matijević-Sokol, Toma Arhiđakon i njegovo djelo, Jastrebarsko 2002.}- -{Antun Ivandija, „Pokrštenje Hrvata prema najnovijim znanstvenim rezultatima. Prikaz pitanja“, Bogoslovska smotra XXXVII/1967, br. 3-4, pp. 440–444.}- -{Franjo Šanjek, Kršćanstvo na hrvatskom prostoru. Pregled religiozne povijesti Hrvata (7-20. st.), Zagreb 1996.}- -{Ferdo Šišić, n.s. }- -{Ferdo Šišić, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb, 1925.}-
Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку Хрвати