Ојачани Осми далматински корпус НОВЈ извео је од 6. до 17. фебруара 1945. операцију против делова немачког 21. брдског корпуса утврђене у одбрани у области Мостара. У том периоду снаге ЈА сломиле су осовинску одбрану у Широком Бријегу, Невесињу, и током 13. и 14. фебруара, ослободиле су Мостар. Посада Мостара након тешких губитака извукла се према северу уз помоћ прихвата снага које су интервенисале из Сарајева. Операција је настављена потискивањем осовинских снага према Сарајеву, а покушаји одсецања и опкољавања нису успели. 4. марта 1945. снаге ЈА избиле су пред Иван седло, где је 21. корпус успоставио нову линију одбране уз помоћ остатка снага из мостарске области и 7. СС дивизије.
Осовинске снаге претрпеле су у операцији тешке губитке. Погинуло је, рањено или заробљено више хиљада официра, подофицира и војника, међу којима и командант 369. пука, сви команданти батаљона из 370. пука, командант 116. извиђачког батаљона. Након ове операције, 369. дивизија и 9. горска усташко-домобранска дивизија избрисане су из регистра Вермахта, тако да се од тада у документима говори само о „борбеној групи 369” ().http://www.axishistory.com/index.php?id=3940 369. (Kroatische) Infanterie-Division Према прикупљеним подацима, јединице ЈА имале су губитке од 515 мртвих, око 1.600 рањених и 336 несталих.ХРОНОЛОГИЈА НОР-а . стр. 1067.
Оперативни оквир Мостарска утврђена област била је кључно утврђење на немачкој Зеленој линији. Зелена линија била је озбиљно нарушена на више места. Гацко је било слободно од 1. септембра 1944, Девета дивизија 10. октобра ослободила је Ливно, а до највећег нарушавања дошло је Книнском операцијом и ослобађањем Книна и Грачаца почетком децембра. Упркос томе, Немци нису одустајали од одбране по дубини на овој линији, ослањајући се на утврђене зоне одбране Карлобага, Госпића, Коренице, Бихаћа, Бањалуке, Травника, Мостара и Вишеграда, док се немачка 22. дивизија управо у том периоду у околини Зворника борила да поново успостави нарушену линију одбране на Дрини.
Упорна одбрана зелене линије била је од виталног значаја за немачке планове на јужном крилу Источног фронта. Наиме, након Батинске битке и продора преко Дунава, Црвена армија напредовала је уз Дунав и Драву, одсекавши Будимпешту и продревши до језера Балатон, угрожавајући Аустрију. Немачка Врховна команда настојала је по сваку цену да деблокира Будимпешту, и изведе противнапад великог стила у јужној Мађарској, да би одбацила Црвену армију назад преко Дунава. И поред губитка Будимпеште 13. фебруара, Немци нису одустали од велике противофанзиве (Операција Фрилингсервахен), која је требало да почне 6. марта 1945. Снаге Југоистока (Група армија Ф, која се у тој фази свела на Групу армија Е) имале су задатак да чврстом одбраном обезбеде зону операција, и да одвоје снаге да садејствују са југа, нападом преко Драве.
У складу са овим плановима, снаге Групе армија Е непосредно пред Мостарску операцију биле су ангажоване у две веће офанзивне акције: у Операцији Вукодлак (ликвидацији Вировитичког мостобрана) и у покушају поновног овладавања реком Дрином. С друге стране, њихова линија одбране била је под ударом у области Травника, који је Пети корпус заузео 19. фебруара.
Ангажоване снаге мини|десно|270п|Мапа Мостарске операције 1945. Осовинске снаге: 369. легионарска дивизија 649. обалски артиљеријски пук 909. тврђавски батаљон 116. извиђачки батаљон 359. пук 181. дивизије Легија Сан Марко 9. горска усташко-домобранска дивизија
Укупна јачина: око 20 батаљона, два артиљериска пука и неколико тенкова, са укупно око 15.000 војника, не рачунајући ојачања која су за време операције приспела из Сарајева.ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1944—45 . стр. 461. Команда: штаб 21. корпуса у Сарајеву.
Снаге ЈА: Осми далматински корпус НОВЈ 9. далматинска дивизија 19. далматинска дивизија 26. далматинска дивизија Артиљеријска бригада Осмог корпуса НОВЈ 29. херцеговачка дивизија Прва тенковска бригада НОВЈ
Укупна јачина снага ЈА износила је 32.800 људи, формираних у 58 стрељачких и 3 тенковска батаљона.ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1944—45 . стр. 462. Штаб Осмог корпуса налазио се у Имотском.
Претходне околности У септембру и октобру 1944. јединице НОВЈ нанеле с тешке поразе 369. легионарској дивизији и ослободиле јужну Далмацију, Требиње, Столац и Ливно. Немачка команда искористила је померање фокуса дејстава НОВЈ на север (Книнска операција) и њихово прегруписање за попуну и сређивање ове јединице, која је представљала стожер немачке одбране на јужном крилу. Након стабилизације, немачке снаге заједно са деловима усташког Деветог здруга извеле су у другој половини јануара 1945. два испада у доњем току Неретве (подухвати Бура () и Шлагетер ()), заузевши на кратко Чапљину и Метковић. Генералштаб ЈА донео је одлуку о провођењу Мостарске операције, и снаге Осмог корпуса, 29. дивизије и Прве тенковске бригаде првих дана фебруара концентрисане су за напад на утврђену област Мостара.
Распоред снага
Осовински распоред Западно крило немачке одбране Мостара представљали су положаји у Широком Бријегу, околним селима Кочерину и Лисама и истакнутим географским тачкама. Ове положаје на почетку операције држала су два батаљона немачког 370. пука ојачана дивизијским артиљеријским деловима, једном бојном Деветог усташког здруга и Другим горским здругом НДХ.
На југозападу, кључни истакнути немачки положај представљао је Љубушки са околином. Те положаје бранили су делови Деветог усташког здруга, подржани 1. батаљоном 369. пука и ојачањима.
На истоку, главни немачки положај представљало је Невесиње. Основицу његове одбране представљали су 2. и 3. батаљон 369. пешадијског пука и дивизон 369. артиљеријског пука.
Као посада у Мостару и непосредној околини, бли су размештени извиђачки, допунски и пионирски батаљон 369. дивизије, 649. пук обалске артиљерије, италијанска фашистичка легија Сан Марко, вод тенкова и други мањи дивизијски делови. Ове снаге представљале су покретну резерву којом је немачка команда намеравала подржавати одбрану и интервенисати противакцијама.
Снаге ЈА У Херцеговини су се у јануару 1945. налазиле Девета далматинска (јужно и југозападно од Мостара) и 29. херцеговачка дивизија (североисточно, источно и југоисточно од Мостара). Након заповести о предузимању Мостарске операције 31. јануара 1945, мото-маршем су из средње и северне Далмације транспортоване 19. и 26. далматинска дивизија, те Артиљеријска и Тенковска бригада. 26. дивизија распоредила је своје снаге према немачким утврђеним позицијама око Широког Бријега, док је 19. ојачала Девету дивизију на положајима јужно и југозападно од Мостара.
Ток борби Према плану штаба Осмог корпуса, у првој фази требало је да 26. дивизија ојачана батаљоном Тенковске бригаде наступи са запада на положаје око Широког Бријега. Девета и Деветнаеста дивизија требало је да савладају одбрану код Љубушког, те да делом снага, заједно са 12. херцеговачком бригадом, обухвате Мостар са југа, а другим делом избију на пут Мостар — Широки Бријег, компромитујући немачку одбрану тог места.
Напад је требало да почну све јединице једновремено, 6. фебруара у 7 ујутро.
Борбе за Широки Бријег Напад 26. дивизије отпочео је према плану 6. фебруара ујутро. После артиљериске припреме, уследило је наступање пешадијских делова и тенкова. Савладана је спољашња одбрана, али је напад заустављен на јужној и западној ивици места. Борба је описана у сећањима бораца 369. легионарске дивизије:
Током 6. фебруара само на немачке положаје код села Лисе пало је 3.000 граната.
На сектору Љубушког бригадама Девете и Деветнаесте дивизије пружен је слаб отпор, и оне су ослободиле Љубушки и успешно напредовале. Трећа и Тринаеста далматинска бригада током следеће ноћи избиле су са југа пред немачке положаје на комуникацији Мостар — Широки Бријег. Развиле су се оштре борбе са немачком одбраном и ојачањима из Мостара.
7. фебруара у 5 ујутро почео је обухватан напад Девете и 26. дивитије на Широки Бријег и повезане положаје. Снаге ЈА напредовале су систематски, уништавајући једну по једну отпорну тачку. У 15:30 Немци су изгубили самостан у Широком Бријегу, кључни утврђени положај. Од 9. чете 370. пука остало је само 9 војника. У покушају противнапада са једином преосталом резервом, деловима 369. пионирског батаљона, погинуо је капетан Болман (), командант 3. батаљона 370. пука. Немачки положаји нису издржали, и њихова групација се током дана пробила према Мостару, крајњим напорима и уз „губитке пет официра и великог дела пука”, спречивши покушаје одсецања.
Борбе за Невесиње Невесиње су бранили 2. и 3. батаљон 369. пешадијског пука, један артиљериски дивизион 369. артиљеријског пука и 500 усташа. У рејону Буне и Благаја налазио се 4. батаљон 9. усташког здруга са две батерије топова, а у области Бишине (између Невесиња и Благаја) налазио се немачки алармни батаљон под командом мајора Зегера (). У Коњицу је био 2. батаљон 2. брдске пуковније и 3. батаљон 9. усташког здруга.
Пошто је 12. херцеговачка бригада стављена под команду 19. дивизије и учествовала у нападу на мостар са јужног правца, 29. херцеговачка дивизија је на овај осовински распоред нападала са четири бригаде. Једанаеста херцеговачка вршила је притисак на Коњиц, Тринаеста је нападала посаде на комуникацији Невесиње — Мостар, а Четрнаеста снаге североисточно од Мостара. На Невесиње је непосредно нападала ојачана Десета херцеговачка бригада. Општи напад почео је, према заповести штаба Осмог корпуса, 13. фебруара у 15 часова. Напад није резултовао већим успесима.
Међутим, услед тешке ситуације на западном крилу и у самом Мостару, командант 369. дивизије наредио је снагама из Невесиња и околине да се пробију у Мостар. У зору 14. фебруара Тринаеста херцеговачка обновила је напад на немачки батаљон у подручју Бишине, овладавши кључним географским тачкама. Тиме је пресечен пут немачким батаљонима који су се из Невесиња пробијали према Мостару, и омогућено Десетој бригади која их је гонила, да их сустигне и енергично нападне. На том подручју ова немачка групација је разбијена и нанети су јој тешки губици. Њени остаци пробили су се у групама према Мостару или на север, преко Бијелог Поља према Јабланици. Делови Тринаесте и Четрнаесте бригаде гониле су и уништавале ове немачке групе у бекству. Према извештају штаба Тринаесте херцеговачке, на њеном сектору непријатељ је имао 250 мртвих (од чега 2 виша и 13 нижих официра) и 80 зароблјених. Бригада је запленила 4 полјске хаубице, 2 брдска топа, 2 противтенковска топа, 5 минобацача 81 мм, 3 митраљеза Бреда, 16 пушкомитраљеза, 224 пушке и аутоматаДанило Комненовић, Мухарем Кресо: 29. ХЕРЦЕГОВАЧКА ДИВИЗИЈА, Ослобођење Мостара , Приступљено 9. април 2013.. Према извештају штаба Четрнаесте херцеговачке, њени батаљони су за то време у Бијелом пољу убили 120 непријатељских војника и запленили 2 топа 75 мм, 5 пушкомитраљеза, 130 пушака, 5 аутомата, 15 конја, 4 камиона, 8 мотоцикла и 5 вагона артиљеријске муниције. Према немачким подацима, командант 369. пука, пуковник Вецел (), нашавши се у безизлазној ситуацији, извршио је самоубиство, а исто је урадио и поручник Веман (), командир 11. чете пука. Мајор Лант (), који је преузео команду, био је тешко рањен, али је остао у борби. Он је наредио људству да се свако сналази како може.
Бригаде 29. дивизије очистиле су подручје источно од Мостара током 14. и 15. фебруара, и преузеле гоњење непријатељских остатака према Јабланици.
Борбе за Мостар Након губитка Широког Бријега, немачка линија редукована је на непосредну одбрану града Мостара са запада и југа. 370. пешадијски пук са деловима 369. оклопног ловачког батаљона () заузео је положаје на превоју западно од града, а артиљеријски положај успостављен је на брду Варда пет колометара јужно од града. Међупростори су попуњени деловима Девете горске дивизије НДХ. На тим положајима током пет дана вођене су променљиве борбе са великим бројем ограничених продора и контранапада.