мини|Униформа маршала Југославије Јосипа Броза Тита (1892-1980), врховног команданта НОВ и ПОЈ, изложена у Војном музеју у Београду Музеји посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године су били углавном војни музеји који су се бавили прикупљањем и излагањем предмета и документа из Народноослободилачког рата, са циљем неговања борбених традиција југословенских народа. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постојало је око 150 музеја који су бавили излагањем експоната из НОБ-а - од овог броја било је 24 самостална музеја, 93 одељења при другим музејима, 17 меморијалних музеја и др. Поред Народноослободилачког рата ови музеји су обухватали и период деловања револуционарног радничког покрета, од 1920. до 1941. године, па су често називани - Музеји народноослободилачког рата и револуције или само Музеји револуције. Музеји са најобимнијом збирком предмета из НОБ-а били су Војни музеј ЈНА и Музеј револуције народа и народности Југославије из Београда. У годинама распада СФРЈ, многи музеји са тематиком НОБ-а су опљачкани, порушени или делимично оштећени, а данас углавном делују под другим називом или као део других музеја.

Историјат мини|Зграда Војног музеја на Калемегдану мини|Дом ликовних уметности у Загребу, у ком се налазило Музеј револуције народа Хрватске

Одмах по завршетку Народноослободилачког рата, 1945. године, отпочело се са сакупљањем предмета - углавном оружја и војне опреме, униформи, застава, докумената, фотографија, ликовних докумената (слика, гравура, скулптура) и других предмета - јединица Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ), као и окупационих и квислиншких снага. Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита од 13. децембра 1944. године било је формирано Војно-историјско одељење при Врховном штабу НОВ и ПОЈ са задатком да прикупља предмете и обнови рад Војног музеја.

Списак музеја Војни музеј ЈНА на Калемегдану у Београду је основан 1878. године, а његов рад је после Другог светског рата обновљен 1. децембра 1945. године. Године 1961. је усељен у адаптирану зграду Војногеодетског института и од тада има две сталне поставке - „Ратна прошлост народа Југославије до 1918.“ и „Ратна прошлост од 1918.“ Испред зграде музеја налази се поставка на отвореном у којој се налази тешко наоружање - топови, тенкови и др. Војни музеј поседује најобимнију збирку експоната из Народноослободилачког рата која обухвата - оружје, заставе, униформе, одликовања и др. јединица НОВ и ПОЈ, али и окупаторских и квислиншких јединица. Музеј револуције Словеније () у Љубљани је основан 1948. под називом Музеј народног ослобођења (), а 1958. је преименован у Музеј народне револуције Словеније (). Са задатком да сакупља архивски материјал, документа, фотографије, предмете и др. из периода Народноослободилачког рата, деловао је до 1959. године, када је прикључен тада основаном Институту за историју радничког покрета. Поново је обновљен 1962. године, под називом Музеј револуције Словеније и деловао је до 1994. године када је преименован у Музеј савремене историје Словеније (). Музеј револуције народа и народности Југославије у Београду је основан 19. априла 1959. године, одлуком ЦК СКЈ поводом 40-годишњице оснивања СРПЈ(к). Отпочео је са радом 1960. године и налазио се у згради на тргу Маркса и Енгелса (данас трг Николе Пашића; ову зграду раније је користио ЦК КПЈ). Задатак овог музеја је био да презентује - борбу радничке класе Југославије, хронологију рада КПЈ/СКЈ и ослободилачку борбу народа Југославије. Изградња зграде музеја отпочела је крајем седамдесетих година, на Новом Београду између Палате Федерације и зграде ЦК СКЈ, али је никада није довршена. Музеј је 1996. године спојен са Меморијалним центром „Јосип Броз Тито“ у Музеј историје Југославије. Музеј револуције народа Хрватске у Загребу је основан 1949. године под називом Музеј народне револуције Хрватске (1962. му је промењен назив у Музеј револуције). Овај музеј бавио се прикупљањем и излагањем предмета, фотографија и докумената из периода Народноослободилачког рата, као и из периода револуционарног радничког покрета и КПЈ и периода послератне социјалистичке изградње на подручју Хрватске. У оквиру овог музеја деловало је неколико спомен-музеја, који су се налазили на територији СР Хрватске, од којих се истичу: меморијални музеј „Иван Горан Ковачић“ у Луковдолу и меморијални музеј маршала Тита у Кумровцу (једно време у саставу музеја). Музеј се до 1990. године налазио у Дому ликовних уметности (зграда изграђена 1933. у којој се 1941-45 налазила џамија), а 1991. се интегрисао са Повјесним музејом Хрватске и тада је створен Хрватски повјесни музеј. Музеј револуције Босне и Херцеговине у Сарајеву је основан 13. новембра 1945. године, одлуком Председништва Народне скупштине Босне и Херцеговине, као део Земаљског музеја Босне и Херцеговине, а 1947. године, је издвојен у самосталну установу под називом Музеј народне револуције Босне и Херцеговине (1967. му је промењен назив у Музеј револуције). Овај музеј бавио се прикупљањем и излагањем предмета, фотографија и докумената из историје Босне и Херцеговине, са посебним акцентом на револуционарна збивања и историју КПЈ, као и на Народноослободилачки рат и послератну изградњу у БиХ. Збирка музеја поседовала је и велики број уметничких дела - слике, бисте, скулптуре, таписерије и др. познатих босанскохерцеговачких и југословенских уметника, од којих се истичу - мозаик „Босна“ Младена Србиновића, витраж „Смрт фашизму - слобода народу“ и таписерија „Братство и јединство“ Воје Димитријевића и др. У оквиру овог музеја деловало је неколико спомен-музеја, који су се налазили на територији СР Босне и Херцеговине, од којих се истичу: Музеј ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду, Музеј Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу, Музеј Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, Музеј Битке за рањенике на Неретви у Јабланици, Музеј 25. мај 1944. у Дрвару и др. Од оснивања до 1963. године музеј је био смештен у згради Градске већнице, а тада је пресељен у новоизграђену зграду у улици Војводе Радомира Путника (данас Змаја од Босне), на Марин Двору. Године 1993. музеј је преименован у Хисторијски музеј Босне и Херцеговине.

Списак спомен-музеја Списак познатијих спомен-музеја који су постојали или још увек постоје на територији Република бивше Југославије:

Босна и Херцеговина мини|Унутрашњост музеја Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу Музеј 25. мај 1944. у Дрвару — основан је 1957. године и посвећен је неуспелом немачком ваздушном десанту, на тада ослобођени Дрвар, 25. маја 1944. године. Поред овога, садржи и експонате посвећене дрварском крају у Народноослободилачкој борби. У оквиру музеја се налази и Титова пећина, у којој је боравио Јосип Броз Тито. Музеј се налази у згради, поред десне обале реке Унац, где је током рата био смештен Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Током грађанског рата у БиХ, музеј је опљачкан, а обновљен је 2006. године. Музеј „Битке за рањенике на Неретви“ у Јабланици — основан је 1978. године и посвећен је бици на Неретви (познатој и као Четврта непријатељска офанзива), вођеној у периоду фебруар-март 1943. године и отворен је поводом 35-годишњице ове битке. Налази се на обали реке Неретве у близини срушеног моста. Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом — посвећен је Првој пролетерској ударној бригади, која је 21. децембра 1941. године основана у овом месту. Меморијални-музеј Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић Граду — основан је 1953. године и посвећен је Првом заседању ЗАВНОБиХ-а одржаном 25. новембра 1943. године. Музеј се налази у кући у којој је одржано заседање. Спомен-кућа „Битке на Сутјесци“ у спомен-комплексу Долина хероја код Тјентишта – основана је 1975. године, а аутор је архитекта Ранко Радовић. У кући се налази списак више од 7000 имена погинулих бораца у бици на Сутјесци, уписан у зидове као „Прозивка на Тјентишту“, циклус од 13 фресака, инспирисаних догађајима на Сутјесци, сликара Крсте Хегедушића, те разна аутентична документа и предмети из битке. Унутар музеја налази се и списак више од 7000 имена погинулих бораца у бици, уз поруку песника – „Ту нико није умро, ко је умро“. У саставу музеја се налази и мала кно-сала за пројекције документарних филмова.Гојко Јокић. Национални парк Сутјеска: Тјентиште. „НИШРО Туристичка штампа“, Београд 1983. година, 18-19. стр. Спомен-кућа била је оштећена током рата и касније запуштена, али је 2011. године извршена њена обнова, а ускоро ће да започне и рестаурација Хегедушићевих фрески. Музеј је, као пример јединственог архитектонског остварења 21. децембра 2011. године уврштен на листу светске баштине под заштитом УНЕСКО-а. Спомен-музеј Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу — основан је 1952. године, а налази се у згради у којој је било одржано Прво заседање АВНОЈ-а. Спомен-музеј Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу — основан је 1953. године као централна југословенска музејска институција меморијалног типа, а налази се у згради у којој је било одржано Друго заседање АВНОЈ-а. За време рата у БиХ, зграда је била девастирана, а већина музејске грађе отуђена. Септембра 2002. године, Комисија за очување националних споменика прогласила је Дом АВНОЈ-а националним спомеником БиХ. Приступљено 2. 11. 2013. Обновљени музеј званично је отворен 29. новембра 2008. године.

Македонија |мини|Меморијални центар АСНОМ-а у Македонији Меморијални музеј „11. октобар“ () у Прилепу — основан је 1952. године и посвећен је Дану устанка народа Македоније, 11. октобру 1941. године, када је Прилепски партизански одред извршио оружану акцију у Прилепу. Овај спомен-музеј смештен је у згради која је током окупације била средиште бугарске окупационе полиције, а најпре је био Музеј НОБ-а у Прилепу, а 1961. године је поводом двадесетогодишњице устанка преименован у Музеј „11. октобра 1941.“. Музеј и посавка су још неколико пута мењани и допуњавани - 1971, 1983. и 2011, а музеј је 2003. године проглашен за споменик културе. Меморијални центар Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ) у селу Пелинце, у општини Старо Нагоричане — основан је 2004. године и посвећен је Првом заседању АСНОМ-а, одржаном 2. августа 1944. године у манастиру Прохор Пчињски. Пошто се овај манастир налази на територији Републике Србије, Влада Републике Македоније одлучила је да оснује овај спомен-музеј на својој територији. У музеју се налази оригинална спомен-плоча посвећена Првом заседању АСНОМ-а, која се налазила на манастиру све до 1998. године, када је уклоњена. Такође у оквиру музеја се налази и спомен соба - копија оне из манастира у којој је одржано заседање. На фасади музеја се налази монументални мозаик (од 140 квадрата) под називом „Македонија“, дело сликара Рубенса Корубина. Меморијални музеј „Благоја Јанков Мучето“ у Струмици – основан је 1964. у родној кући народног хероја Благоја Јанкова и посвећен његовом животу и делу. Музејски постав уређен је у две собе, а друге две су уређене у аутентичном изгледу из доба Благојиног детињства.Нова Македонија Реновирана спомен-куќата на Благој Мучето (приступљено 5. јула 2012) Меморијални музеј „Коста Рацин“ у Велесу – основан је 1962. године у родној кући македонског песника Косте Рацина. Рацин се 1941. прикључио Народноослободилачком покрету, а погинуо је 1943. несрећним случајем. У кући се налазе његови оригинални рукописи и велик број осталих експоната везаних уз његов живот и дело. Меморијални музеј „Кузман Јосифовски Питу“ у Прилепу – основан у родној кући народног хероја и једног од организатора оружаног устанка и борбе у Македонији, Кузмана Јосифовског. Кућа је после Другог светског рата рестаурисана и уређена у музеј. Стална историјско-етнолошка поставка представља живот и револуционарно деловање Кузмана Јосифовског.