Енкиду (сумерски: 𒂗𒆠𒄭, EN.KI.DU10) био је легендарна личност у древној месопотамској митологији, ратни друг и пријатељ Гилгамеша, краља Урука. Њихове пустоловине опеване су у сумерским песмама и у акадском Еп о Гилгамешу, насталом током 2. миленијума п. н. е. Енкиду представља најстарију познату књижевну представу дивљег човека, мотива који се често јавља у уметничким приказима у Месопотамији и књижевности древног Блиског истока. Приказ Енкидуа као примитивног човека могао би имати паралелу у старовавилонској верзији (1300–1000. п. н. е.), у којој је у сумерским песмама приказан као слуга-ратник.
Постоје претпоставке да би Енкиду могао бити „човек-бик“ приказиван у месопотамској уметности, са главом, рукама и телом човека, а роговима, ушима, репом и ногама бика. Његови сусрети са људима и људским начином живота постепено га приближавају цивилизацији, што достиже врхунац у рвачком двобоју са Гилгамешом, краљем Урука. Енкиду оличава дивљи, односно природни свет. Иако је по снази и стасу раван Гилгамешу, Енкиду му је на одређене начине супротстављен као дивљи и природни лик, насупрот културном и у граду одгојеном ратничком краљу.
Приче о Енкидуу сачуване су у пет сумерских песама, у којима се његова улога постепено мења, од Гилгамешовог роба до његовог „драгог пријатеља“ и „сапутника“ у последњој песми.The death of Gilgamesh on the ETCSL lines 63-81 У епу је Енкиду створен као супарник краљу Гилгамешу, који тиранише свој народ, али њих двојица постају пријатељи и заједно убијају чудовиште Хумбабу и Небеског бика. Због тога је Енкиду кажњен и умире, представљајући моћног јунака чији се живот прерано завршава. Дубок и трагичан губитак Енкидуа снажно подстиче Гилгамеша да крене у потрагу за начином да избегне смрт стицањем божанске бесмртности.
Енкиду практично не постоји изван прича повезаних са Гилгамешом. Према досадашњим сазнањима, никада није био бог коме се приносило богослужење и не појављује се на списковима божанстава древне Месопотамије. Изгледа да се помиње у једној молитвеној формули из старовавилонског периода, чија је сврха била да умири дете које плаче. У том тексту се такође помиње веровање да је Енкиду одређивао ток времена током ноћи, очигледно у вези са његовом улогом ноћног чувара стада у епу..George 2003, p. 143-144.
Етимологија Име Енкиду је сумерског порекла и у текстовима на овом језику обично се записује низом знакова en.ki.du10. Израз ki.du10 („добро место“) добро је посведочен у личним именима из Раног династичког периода, а име en.ki.du10.ga („господар доброг места“) помиње се на плочицама из Фаре. Изостављање генитива или било ког другог граматичког елемента било је уобичајено све до позног 3. миленијума п. н. е.Gilgamesh: A Reader by John Maier Међутим, предложено је и другачије тумачење имена, према којем оно значи „творевина Енкија“.
У епу се испред његовог имена налази детерминативни знак божанства dingir 𒀭, што указује на то да је овај лик сматран божанским бићем.
Сумерске песме
мини|Бронзани мач са дршком на којој су приказани Гилгамеш и Енкиду како убијају Хуваву (1200–800. п. н. е.).NW Iran, (43219722891) (cropped)
Агини гласници
Урук одбија да учествује у копању бунара у корист Киша, чије је краљевство имало хегемонију над Сумером. Његов краљ Ага опседа град. Енкиду је послат да припреми оружје и сачека Гилгамешово наређење. Након битке, Гилгамеш побеђује Агу и приморава га да се поражен и понижен врати у Киш.
Господар Живе планине
Узнемирен смрћу својих поданика и краткоћом људског живота, Гилгамеш одлучује да стекне славу. Краљ Урука и Енкиду крећу у поход у Кедрову шуму, где, уз благослов Утуа, прелазе преко седам планина. Енкиду упозорава краља да у планинском пределу живи чудовиште Хувава, заштићено са седам натприродних аура. Међутим, Гилгамеш се не плаши, а његових педесет људи сече дрвеће све док се не појави Хувава. Гилгамеш му нуди седам дарова у замену за то да се одрекне својих седам аура, али то је замка. Он га неколико пута удара, након чега Хувава моли за милост. Иако Гилгамешу омекшава срце, Енкиду ипак обезглављује чудовиште. Енлил их прекорева због његове смрти и седам аура распоређује по пољима, рекама, тршчацима, лавовима, палати, шуми и богињи Нунгал, чиме се објашњава страх и дивљење које оне изазивају код људи.
Јунак у бици
мини|Цилиндарски печат са приказом Енкидуа како савладава Небеског бика.
Инана се љути на Гилгамеша и забрањује му да врши правду у њеном храму, Еани, што изазива немир у краљевом окружењу у Уруку. На крају, Инана под претњом захтева од свог оца Ана да јој преда Небеског бика како би убио Гилгамеша. Бик је пуштен у Урук, где својом незаситом глађу уништава усеве и исушује реке. Енкиду хвата бика за реп, а Гилгамеш му разбија главу. Потом њих двојица деле месо међу сиромашнима, а рогове претварају у посуде за мирисна уља за Еану.
Гилгамеш, Енкиду и подземни свет
На обалама Еуфрата расте храст, који јужни ветар обара. Богиња Инана га проналази, сакупља и сади у свом врту како би његово дрво искористила за израду свог престола. Међутим, изненада се међу његовим корењем настањује змија, на његовом врху огромни орао, а између њих женски демон.
Инана за помоћ најпре узалуд моли свог брата Утуа, а затим се обраћа Гилгамешу. Гилгамеш обара дрво, убија змију, тера орла у планине, а демона у пустињу. Инана му поклања бубањ (ellag) и бубњарске палице (ekidma), а у неким верзијама жезло и прстен. На крају бубањ и палице падају у подземни свет.
Енкиду нуди да их врати, али најпре од Гилгамеша добија упутства како да се понаша у подземном свету и како да се не понаша као живи човек у пребивалишту мртвих. Међутим, Енкиду не поштује упутства и због тога остаје заробљен у подземном свету.
Након што Гилгамеш моли богове да ослободе његовог сапутника, Енки коначно омогућава да се дух Енкидуа подигне из подземног света и накратко поново сједини са Гилгамешом. Гилгамеш затим испитује Енкидуа, кога од тог тренутка назива својим „пријатељем“, о судбини мртвих. Енкиду одговара на свако његово питање. Текст се на овом месту прекида.
Јеси ли видео онога који је пао у бици? Видео сам га [...] његов отац и мајка нису ту да му придрже главу, а његова жена плаче.
Велики дивљи бик лежи
Гилгамеш умире. Богови суде о његовим подвизима. Након што му је откривено да ће у будућности бити судија подземног света, он боговима приноси дарове и жртве. Потом налази утеху у речима богова: после смрти поново ће се сјединити са својом породицом, свештеницима, ратницима и својим најбољим пријатељем Енкидуом. На крају умире.
Еп о Гилгамешу
Акадски Еп о Гилгамешу сачуван је у различитим верзијама, укључујући Надмашујући све друге краљеве (око 1800–1600. п. н. е.) и Онај који је видео дубине (око 1300–1100. п. н. е.), коју је Син-леки-унинни саставио на основу старијих текстова. Ови текстови су касније откривени у библиотеци Ашурбанипала 1853. године.
Стварање Енкидуа
Гилгамеш, краљ Урука, злоставља свој народ. Као одговор на жалбе грађана, врховни бог Ан налаже богињи плодности Аруру да створи Енкидуа у степи. Енкиду, обрастао густом длаком и још увек дивљи, лута са стадима, пасе траву и пије воду из река заједно са дивљим животињама. Једног дана ловац га угледа како уништава замке које је поставио за животиње. Ловац обавештава свог оца, који га шаље у Урук да затражи помоћ од Гилгамеша. Краљ шаље Шамхат, храмска блудницу, која заводи Енкидуа и подучава га људском начину живота. Након што са њом проведе две недеље, он постаје човек, разуман и способан да разуме речи, али дивље животиње беже када га угледају. Шамхат убеђује Енкидуа да се суочи са тиранином Гилгамешом у борби. У међувремену, у Уруку краљ сања два сна која најављују долазак његовог противника.
Енкиду се суочава са Гилгамешом
Енкиду учи да се понаша као човек док живи са пастирима, једе и пије са њима и ноћу их штити од вукова и лавова. Када стигне у Урук, Енкиду препречује пут Гилгамешу, који је намеравао да проведе ноћ са младом. Разјарени, њих двојица започињу жестоку борбу све док се обојица не исцрпе. На крају, међутим, препознају снагу један другог и одлучују да постану пријатељи. Енкиду је потиштен због тога што је напустио свој некадашњи дивљи живот, па му Гилгамеш предлаже поход у Кедрову шуму како би убили Хумбабу. Његов пријатељ му, међутим, објашњава да је познавао шуму док је био дивље биће и да је поход опасан. На крају Гилгамеш одлучује да крене без страха. Грађани Урука поздрављају његову одлуку, али не и старешине и саветници. Пошто Гилгамеш не поштује њихове савете, старешине задужују Енкидуа да штити њиховог краља.
мини|Неохетитски рељеф краља Капаре (око 950–875. п. н. е.). Двојица јунака савладавају брадатог противника и хватају га за рогато покривало за главу. Могуће је да је сцена повезана са Епом о Гилгамешу и да приказује Гилгамеша и Енкидуа у борби са Хумбабом.
Онај који иде напред спасава свог сапутника. Онај који познаје пут штити свог пријатеља. Нека Енкиду иде испред тебе; он познаје пут до Кедрове шуме.
У овој истој епизоди богиња Нинсун усваја Енкидуа и такође му поверава задатак да штити краља.
Кедрова шума
мини|Пета плочица Епа о Гилгамешу, откривена 2015. године. На њој је описан сусрет са Хумбабом у Кедровој шуми.Музеј Сулејманија, Ирачки Курдистан
Нинсун, Гилгамешова мајка, усваја Енкидуа као свог сина и тражи заштиту од бога Сунца Шамаша, заштитника династије Урука. Гилгамеш и Енкиду крећу у Кедрову шуму. На свакој планини коју пређу изводе обред тумачења снова. Иако снови приказују Хумбабу у облику планина које се обрушавају, птице громовнице која бљује ватру и сличних појава, Енкиду их тумачи као добре предзнаке. На улазу у шуму чују застрашујућу Хумбабину рику, која их испуњава страхом.
Хумбаба силази са планине и суочава се са оба јунака. Он оптужује Енкидуа за издају животиња и прети Гилгамешу да ће му распарати утробу и нахранити његовим месом птице. Гилгамеша обузима страх, али га Енкиду охрабрује и битка почиње. Гилгамеш најпре задаје Хумбаби толико снажан ударац да се планина Хермон расцепљује надвоје, а небо потамни и почиње да „пада смрт“. Шамаш везује Хумбабу помоћу тринаест ветрова, па он бива заробљен. Хумбаба моли за живот, нуди да постане Гилгамешов слуга и да за њега сече свето дрвеће. Гилгамеш се сажали на њега, али Енкиду тврди да ће његова смрт заувек учврстити њихову славу. Хумбаба тада проклиње оба јунака, али га они нападају и обезглављују. Потом секу кедрове и огромно дрво које Енкиду намерава да употреби за израду капије Енлиловог храма. Са дрвећем и Хумбабином главом враћају се кући низ Еуфрат.
Иштарино завођење
Богиња Иштар, очарана Гилгамешовом лепотом, нуди му да постане њен супруг у замену за богатство и славу. Међутим, Гилгамеш није заведен њеним понудама и подсећа је на све недаће које су задесиле њене некадашње љубавнике, међу којима је био и Думузи (Тамуз).
Иштар, бесна и у сузама, одлази код свог оца Ана и захтева да јој преда Небеског бика како би се осветила Гилгамешу, претећи да ће, у супротном, тако гласно вриштати да ће мртви прогутати живе. У страху, Ан јој предаје Небеског бика под условом да обезбеди храну за седам година глади које ће град претрпети због разарања које ће бик изазвати. Иштар пристаје, или се само претвара да пристаје, и пушта бика у Урук, где он убија велики број људи. Енкиду хвата бика за рогове, а Гилгамеш му задаје смртоносни убод у врат. Када чује Иштарин крик, Енкиду јој се подсмева тако што јој баца бикову ногу у лице. Град се те ноћи припрема за велико славље.
Енкидуова смрт