thumb|right|Godišnja prosečna morska površina silicijumove kiselina. Podaci su uzeti iz Atlasa svetskih okeana 2005. Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, s opštom formulom -{[SiOx(OH)4-2x]n}-.-{N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.}--{R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.}- Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina identifikovane su u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (-{H2SiO3}-), ortosilicijumova kiselina (-{H4SiO4}-, -{pKa1=9.84, pKa2=13.2}- na 25 °-{C}-), disilicijumova kiselina (-{H2Si2O5}-), i pirosilicijumova kiselina (-{H6Si2O7}-); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.
Silicijumova kiselina može se formirati zakiseljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum-silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.
U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (-{H4SiO4}-), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao dijatomeje.-{Siever, R. , Cambridge MA, USA, pp. 287-295.}--{Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.}- Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).
Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima. Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Неорганска једињења силицијума Категорија:Једињења водоника Категорија:Киселине