мини|десно|200п|Приближни положај Подгорја, између српских приморских и загорских области, према Летопису попа Дукљанина
Подгорје ( или Submontana) је историографски назив за српску средњовековну област која се, према Летопису попа Дукљанина (Барски родослов), простирала у непосредном залеђу Дукље, Травуније и Захумља, пружајужи се од жупе Мораче на југоистоку до жупе Раме на северозападу, чиме је заузмала специфичан положај између српских приморских и области.
Главни извор за историју ове области је Летопис попа Дукљанина, књижевно-историјско дјело на латинском језику, које је настало у граду Бару (у другој половини 12. вијека или касније током 13. вијека), а први пут је објављено 1601. године, на италијанском језику.
У овом истприографском спису, који је често непоуздан по питању конкретних догађаја, али се сматра претежно веродостојним по питању историјске географије, име области Подгорја први пут се помиње у вези са догађајима из раног средњег вијека, послије византијског освајања Рашке око 971–972. године. Ово латинско име област је добила због свог географског положаја, посматраног из Приморја. По казивању из Летописа, Подгорјем су управљали: Предимир, па његов најмлађи син Свевлад, а непосредно након побуне Самулиове, облашћу је владао Хвалимир, а затим његов син Мирослав.
Жупе Подгорја Барски родослов Подгорје () дијели на двије уже области, са укупно једанаест жупа. Источне жупе (налазиле су се у предјелима данашње Црне Горе) набројане су као: Оногошт () означена за најважнију жупу у Подгорју, Морача () Комерница () Пива
Западне жупе Подгорја, по Барском родослову, биле су: Гатачко поље () Невесињско поље () Вишева Ком () Дебар () Рама
Границе области У глави XXX четврти дио Тетрархије (Барски родослов) Подгорје иде од великог Неретвиног лука и ријеке Раме, источно у правцу пружања Динарског система, до ријеке Мораче. Област је такође и зона између Трансмонтане () и Маритиме (). Према представама писца наведеног родослова, а у вези са организацијом државе (које је он изразио у одлукама тзв. Сабора на Дувањском пољу) Србија () се назива Трансмонтана („-{Surbiam autem, quae et Transmontana dicitur}-“) која се дијели на Рашку и Босну , са границом на Дрини. „-{Maritima}-“ или „-{maritima regiones}-“ представљала је регион Приморја (Хум , Травунија и Дукља).
Однос Дукље и Подгорја Успоном Дукље у раном средњем вијеку, област Подгорја са својим жупама, свакако улази у њен састав: Барски родослов наводи уједињење Подгорја и Дукље у вријеме Петрислава. Међутим, након поновног учвршћивања власти Византије на тим просторима (1018. године) ослабили су односи Подгорја и Дукље . О области Подгорја за дуго нема помена. Не помиње се ни по ослобођењу од Ромеја, након Барске битке (1042) и ширења Дукље кнеза Војислава (између осталог и на жупе које су у ранија времена навођене као подгорске). Ни послије смрти кнеза Војислава, приликом подјеле земље, не помиње се ова област, као ни у опису догађаја у држави Дукљи под краљевима Михајлом и Бодином. Тек у догађајима (опет по Барском родослову) из тридесетих година XII вијека, поново се помиње област, приликом описа освајања Оногошта „и других жупанија у области Подгорја“ од стране Драгила, сина кнеза Бранислава. Даљих вијести о Подгорју (у оквиру државе Дукље) нема и његово име нестаје. Осим наведеног, о односу Дукље и области Подгорја, има врло мало других историјских података, тако да самосталност Подгорја као старе насељене српске области на Балкану, у каснијим периодима није потврђена.
Види још Летопис попа Дукљанина Српске земље у раном средњем веку Историја Срба у раном средњем веку
Референце
Извори и литература Извори
Литература
Категорија:Историјске области Црне Горе Категорија:Средњовековне области у Црној Гори Категорија:Општина Јабланица (Босна и Херцеговина) Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Историја Никшића Категорија:Историја Колашина Категорија:Историја Жабљака Категорија:Историја Плужина Категорија:Историја Шавника Категорија:Историја Гацка Категорија:Историја Невесиња