Раденко Мишевић (Рогатица, 14. јули 1920 — Београд, 15. фебруар 1995) био је српски сликар.
Живот Сликарство је завршио у Београду у класи професора Мила Милуновића. Специјализовао се код Ивана Табаковића, Марка Челебоновића и Недељка Гвозденовића. Школовао се и у атељеу Андре Лота у Паризу. Једно вријеме је изучавао фреске и мозаик у Италији. Био је професор Академије ликовних уметности у Београду (1964-1985) и Академије ликовних уметности у Сарајеву (1972-1985). У два мандата је био декан београдске Ликовне академије. Оснивач је Школе за дизајн у Београду. Поред сликарства се бавио новинарством и позоришном и филмском сценографијом. Режирао је краткометражни филм „Ова кућа богата“ за који је добио међународно признање. Током живота је приредио око 40 самосталних и преко 150 заједничких изложби.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробњу у Београду. По њему је названа ликовна галерија у његовој родној Рогатици.
Занимљивости
Зулфикар Џумхур, о Раденко Мишевић :
"...На велику срећу наше уметности и наше културе уопште Мишевић није једини који се у заглушној буци не артикулисаних гласова у европском хору пуном певача без очију и без слуха, издваја лепотом и сонорношћу свог гласа. И он је један од оних који нас потврђују у вери да су токови даровитог, модерног и искреног, у ствари снажне и неодољиве бујице које ће разбистрити мртве водеосреднјости, немоћи и дскости.
Галерија
Референсе
Спољашње везе Радио-телевизија Србије: Времеплов (14. јул 2011) Политика: Чувари напуштених поља, 5. 4. 2008.
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Рогатичани Категорија:Српски сликари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Уметници из Републике Српске