Бранко Ђурђулов (Суботица, 17. август 1925 — Београд, 1. јун 1996) био је библиотекар, управник Библиотеке града Београда и књижевник.
Биографија Годину дана по рођењу у Суботици, његова породица се (1926) преселила у Београд. Ту је завршио основну школу (1932-1936), гимназију (1936-1941)) и дипломирао на филозофској групи Филозофског факултета у Београду (1953) Учесник је НОР-а од 1944. После рата радио је у предузећу “Шумадија”, Радничко-службеничкој задрузи и Народном фронту VI рејона у Београду (1946-1948). Од 1953. је библиотекар, од 1969. управник Библиотеке града Београда. У пензију је отишао са места секретара за просвету Скупштине града Београда. Служио се руским и немачким језиком. Путовао је у Француску (1961, 1971) и Чехословачку (1966).
Књижевни рад Објављивао је стручне радове из библиотекарства у Библиотекару (1959-1961, 1963-1969), Нашој стварности (1961), Трибини (1964), Будућности (1964), публикацији Организовање културног живота у радним колективима (1970) и Културном животу (1971). Био је члан редакције часописа Библиотекар (1965-1971).
Први штампани рад му је прича Вратио се његов тата (Змај, 12. 1958). Прозу за децу и одрасле, песме у прози и драме објављивао је у часописима: Змај (1958, 1966), Будућност (1963), Руковет (1967, 1969), Кораци (1970, 1972), Градина (1972), Повеља (1972-1974,1982,1984), Развитак (1972-1973), Венац (1974), Савременик (1981, 1982), Багдала (1980), Политика (1979-1985, 1995), Борба (1981), Јединство (1985, 1987, 1992), Рашка (1984), Српски књижевни гласник (1993), Књижевна реч. Све своје књиге објавио је у Београду.
Био је члан Удружења књижевника Србије.
Објављена дела
Поезија Сета, поезија, 1976. Сан, поезија, 1982. Слутње, поезија, 1990.
Приповетке Није смела да умре моја прва игра, приповетке, 1984. Недостижна стварност, приповетке, 1987.
Роман Смех, роман, 1973.
Драма Адам и Ева, драма, 1968.
Награде Спомен плакете града Београда 1969, 1974, 1984. Плакета Музеја Града Београда 1973. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије 1976. Дипломе Друштва библиотекара Србије, 1972. и Савеза друштава библиотекара Југославије 1974.
Литература
Р. Ивановић: Између стварности и сна, Борба, 11. В 1974; П. Протић: Повест осетљивог човека, Илустрована Политика, 15. X 1974; М. Ђорђевић: Смех и тихо умирање, Књижевна критика В, 4, 1974, 123-128; Радосав Стојановић: Бити у игри, Књижевна критика 2-3, 1986; Воја Марјановић: Лирска медитативна проза, Багдала XXVIII, 324 1986; Бранко Пеић: Песма као интроспекција, Књижевне новине 665, 1983; Светозар Влајковић: На својој стази, Борба 1983; Мирко Ђорђевић: Refleksions et miniatures, Relations 9-10, 1979; Милан Радуловић, Модерни пантеизам, Обнова традиције, 1994; Миодраг Д. Игњатовић: Игре са играчима, Круг на води, 1994; Живан Живковић: Рефлексије о сањаном и стварном, 1991; Драгомир Брајковић: Није смела да умре моја прва игра, Борба, 1985.
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Књижевници из Суботице Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски библиотекари