Манастир Јежевица је манастир из 14. века Српске православне цркве, епархије жичке. Манастирски комплекс је 1982. године уписан у регистар као Споменик културе од великог значаја за Републику Србију.Споменици културе у Србији - ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ (Српска академија наука и уметности)

Локација Налази се у самом подножју планине Јелице, око 11 км југоисточно од Чачка, а четири до пет километара истим путем удаљена је од села Заблаћа. Са југозападне и западне стране манастир Јежевицу окружују шуме и стене планине Јелице, затим село Бањица и Јежевица. Поток који тече из планине Јелице у виду благе клисуре протиче јужно поред манастира и постепено се разлива и губи по пољима и њивама села Јежевице и Заблаћа. Ово привлачно место је по предању за светилиште изабрао и себи задужбину саградио војвода српског цара Душана, бан Милутин са својом супругом Иконијом.

Оснивање манастира О оснивачу и времену подизања манастира Јежевице нема података који то потврђују писаним изворима, али има посведочено више пута у писаном и усменом народном предању, на које се хроничари позивају у недостатку оригиналних извора. Народ је своју историју кроз своју традицију чувао и с колена на колено преносио, поготово у доба Турског ропства. Поводом зидања Манастира Јежевице у народној песми „Бан Милутин и Дука Херцеговац“ каже се, да Бан Милутин као властелин и Душанов војвода (и његовог оца краља Стевана Дечанског), полазећи у рат против бугарског цара Михаила Шишмана на Велбужду, где је цар Душан победио Шишмана 1331. године, Бан пре битке поручује својој љуби:

„Но, чу ли ме љубо Иконија, ……………………………………….. Копај мене девет винограда, У Бањици и у Атеници, У Лозници и у Паковраћу, А чувај ми девет воденица, Низ Бјелицу и низ Моравицу, Гледај нашу славну задужбину, Под Бањицом цркву Јежевицу…“

То говори народна песма, али о зидању цркве у Јежевици као извору њеног настанка из 1337. године, говори и народно предање тога краја, које се преноси с колена на колено. Говори, по М. Протићу, и једно старо из 14. века писано на пергаменту рукописно јеванђеље, ако се оно што је у њему подвучено може прихватити као доказ. Оно је у манастиру Јежевици чувано дуго времена, и сада се налази у Народном музеју у Чачку. Није познато када је и зашто је, као најстарији манастирски предмет тамо пренесен. Сачувано је у њему Марково јеванђеље са 34 кожна од пергамента листа. По М. Протићу то место у јеванђељу дешифровано значи: „T рождества (Христова) 1337. въ дни царz душана созда Милутин ег(о) воевода олтар и жена Икониz к господу Богу и оцу светому Николају зашчитнику месzц пет ден. Илиz писа.“ Говорећи о времену настанка цркве Јежевице, М. Протић и Р. Станић покушали су да је ставе у 14. век, на основу записа у народним песмама и података довољно нејасних у јежевичком четверојеванђељу из истог времена, као и натпису на надвратнику испред проскомидије (аутентичност ових записа натписа оспорила је Надежда Синдик). По народној песми Вука Караџића наведен је одељак који се односи на ктитора и време зидања цркве Јежевице. Сам стил и архитектура цркве говоре да је ово светилиште из дубоке старине, из доба цара Душана, чак и старије од Душановог доба и Велбушке битке. Тога су мишљења Владимир Петковић, М. Валтровић и други стручни старији истраживачи и историчари. Ако бисмо се задржали на народној песми „Бан Милутин и Дука Херцеговац“, видели бисмо да је 1337. година спорна, јер Бан говори Љуби Иконији кроз песму, полазећи у битку са Шишманом на Велбужду, која је била 1331. године, да чува њихову задужбину „под Бањицом цркву Јежевицу“, чија би изградња била макар започета пре битке на Велбужду, рецимо 1330. године. У то време је цар Душан са оцем Стефаном Дечанским зидао Високе Дечане од 1327. до 1335. године, а властелин њихов Бан Милутин, угледајући се на њих можда је у исто време почео да зида своју задужбину „Цркву Јежевицу“, а песник уместо 1327. године као антитезу ставио 1337. годину. Ово су само претпоставке, не зна се ни то да ли је ова њихова задужбина коначно довршена 1337. године, када је у том времену Милутин као Јежевачки оснивач и ктитор могао бити одређен и постављен за босанског бана, што би одговарало том времену. Парох Бањички и Јежевички Милисав Протић, прикупљајући податке из народног предања и традиције, као и других писаних извора или записа, спремао се да изда кратку и за то време веома садржајну, ако се тако може рећи, монографију Манастира Јежевице за њену шестстогодишњицу 1937. године.

Легенда и назив манастира мини|Манастир Јежевица – Свети Никола, Стефан Дечански и кнез Лазар, фреска 1636. По народном предању назив Манастира налази се у називу села Јежевице и Бањице, и тиме се објашњава њихов настанак. Село Јежевица се први пут помиње у турским пописима 15. века. Тако је по том предању властелин и војвода Милутин примајући нови почасни назив „Бана“ и нову дужност за постављење босанског бана, да би оставио лепу успомену свом народу у овом крају „најежио“ је, то јест, ужурбано, на брзину довршио им је започету цркву, па се по томе по Протићу и место прозове Јежевица, које се данас налази поред манастира. Назив села Бањица, по народном предању назива се тако, што су се у близини изнад манастира Јежевице налазили Иконијини двори, тачније речено Бањички двори, због којих се и сав тај крај прозове Бањицом, а затим Бањица. Међутим, место где су били изнад манастира богати банови виногради носи назив до данас „Бановина“. На територији села Бањице постоји и породица са презименом Иконићи, а постоји у селу и Бањици, и место са извором – бања, што неки тумаче да је отуда назив овога села.

Основа и архитектура цркве мини|Црква Светог Николе Црква манастира Јежевице има основу уписаног крста. Њен је облик по мишљењу Војислава Ђурића у сродству са црквама у Старој Херцеговини. Једнобродна је, певнички простори су правоугаоног изгледа, а олтарска апсида полукружног, засведеног облика. Има једно слепо централно кубе као у византијским црквама пре 7. века. Оно се ослања преко пандантифа и међупросторних засведених лукова на четири централна пиластра. Црква је пре дозиђивања припрате, новог пиластра пронартекса и барокног торња (звоника) у 19. веку, 1846-1853, била дуга око 12 метара. Подсећа својом основом на манастир Благовештење из 13. века и остале манастире Овчарско-Кабларске клисуре. Неки српски истраживачи и историчари, ослањајући се на мишљење и знање својих претходника, као и на предање, претпостављају да је облик основе јежевичке цркве изведен по угледу на цркву у Ариљу, а Ариљска по угледу на Жичу. На тај начин, црква у Јежевици потиче по народној традицији из Душановог доба, а по архитектури припадала би ранијем периоду. У том циљу Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић, посетили су цркву Јежевицу 1875. године и задржали се извесно време ради прибављања њене документације. Црква манастира Јежевице пре дозиђивања припратног дела и звоника, била је покривена као и Стјеничка црква клисом или као сада каменим плочама. О њеном првобитном живопису ништа се за сада не зна, али се претпоставља да је била живописана као и црква у Стјенику, што показују фрагменти фресака ископаних у археолошком истраживању простора око цркве, о чему сведочи Зора Симић-Миловановић налажењем фрагмената приликом извођења радова 1950. године. Кад се буде археолошки истраживао и простор у порти око јежевичке цркве, моћи ће се много више сазнати, како о цркви, тако и о првобитним фрескама, декоративној пластици, као и о манастирским конацима. Драгоцене податке о цркви манастира Јежевице дали су Јоаким Вујић (1826), Коста Поповић (1863), Михаило Валтровић (1875), Драгутин Милутиновић (1875), Владимир Петковић (1914), Милисав Протић-Гучанин (1937), Зора Симић-Миловановић (1950), Радомир Станић (1970), Делфина Рајић (1994), и други.

Страдање манастира Јежевице лево|мини|Манастир Јежевица – Стари конак