Симеон (световно Љубомир Злоковић; Бијела, 7. април 1911 — Карловац, 27. новембар 1990) био је епископ Српске православне цркве.

Световни живот Епископ Симеон (световно: Љубомир Злоковић) рођен је 7. априла 1911. године у Бијелој, Бока Которска. Богословију је завршио на Цетињу, а Богословски факултет у Београду. По завршетку студија у Београду одлази у Берлин, где до почетка Другог светског рата студира филозофске и богословске науке. По повратку у земљу бива постављен за суплента гимназије у Јагодини, а затим у Београду, након положеног професорског испита, за вероучитеља у мушким гимназијама и Другој трговачкој академији.

Монашки живот Љубомир Злоковић се замонашио се 8. марта 1940. године у манастиру Раковици, рукоположен је у чин ђакона 7. априла, а у чин јеромонаха 21. новембра исте године у Саборној цркви у Београду. Синђелом је постао 1945, а протосинђелом 1947. године. Приликом отварања Богословије Светог Саве у манастиру Раковици 1949. године, Свети архијерејски синод га је поставио за старешину ове школе, коју је он организовао уз натчовечанске напоре, и то у време прогона Цркве и велике материјалне беде и намаштине.

Са овога положаја, можда најтежег у то време у Цркви, изабран је 12. јуна 1951. године за епископа горњокарловачког. Посвећен је у Београду 29. јула исте године.

Епископ Симеон дошао је у потпуно разорену епархију. У многим местима ове некада највеће епархије Карловачке митрополије црквени живот је скоро потпуно замро. Број парохијских свештеника спао је на минимум, а већи број храмова је био у рушевинама. Оно што није порушено за време Другог светског рата, порушено је после рата. Око четрдесет храмова је у овој епархији порушено од 1944. године па надаље. Све ово није обесхрабрило смелог, одлучног, вредног и пожртвованог епископа Симеона да уз помоћ Срба из дијаспоре, нарочито Америке и Канаде, приступи обнови разрушених храмова и свеопштој обнови Гомирја, јединог манастира у епархији. Од 1951. до 1959. године администрирао је Далматинском епархијом.

Епископ Симеон је још као студент писао и објављивао радове из области религиозне филозофије, а касније и из историје Српске православне цркве.

Српска православна црква га је одликовала "Орденом Св. Саве првог реда". Предсједништво СФРЈ „Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима“. Богословски факултет у Београду додијелио му је почасни докторат. Универзитет из Аризоне додијелио му је докторат, не почасни, из области филозофије, а на основу увида у његов укупан рад на том пољу.

Умро је 27. новембра 1990. године у Карловцу и сахрањен у гробници епископа Лукијана (Мушицког) на карловачком гробљу. На 20. годишњицу од смрти, поштујући његов тестамент, посмртни остаци владике Симеона су 28. новембра 2010. године пренети у манастир Гомирје и сахрањени у манастирској порти.

Од 2008. године улица Нова 25. у Бусијама, приградском насељу Београда, носи име по епископу Симеону Злоковићу."Службени лист“ 02/2008

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Епископ Симеон Злоковић (Епархија горњокарловачка) Три деценије од упокојења владике Симеона Злоковића (СПЦ, 30. новембар 2020) Добри пастир Карловачког владичанства (СПЦ, 30. новембар 2020)

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1990. Категорија:Новљани (Херцег Нови) Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Епископи горњокарловачки