Хенри Норис Расел (; Ојстер Беј, Њујорк, 25. октобар 1877 — Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, 18. фебруар 1957) је био амерички астроном, који је, заједно са Ејнаром Херцшпрунгом, развио Херцшпрунг-Раселов дијаграм (1910). Године 1923, у раду са Фредериком Сондерсом, развио је Расел-Сондерсово упарење, познато и као LS упарење.Дејвид Х. Деворкин, Хенри Норис Расел - google booksЏорџ Кин Свитнам, The Command of Light - google books
Биографија Расел је рођен 1877. године у Ојстер Беју, Њујорк. Студирао је астрономију на Универзитету Принстон, где је дипломирао 1897. године, а докторирао 1899, под менторством Чарлса Огастеса Јанга. Између 1903. и 1905. године, радио је у Опсерваторији у Кембриџу са Артуром Робертом Хинксом као помоћник истраживача Карнегијеве институције и дошао је под велики утицај Џорџа Дарвина.
Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономије (1905–1908), асистент (1908–1911), професор (1911–1927) и професор истраживач (1927–1947). Такође је био директор Опсерваторије Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро је у Принстону, Њу Џерзи 1957, у 79. години
Новембра 1908. године, Расел се оженио са Луси Меј Кол. Имали су четворо деце. Њихова најмлађа ћерка, Маргарет, удала се за астронома Франка К. Едмондсона 1930-их година.
Објављена дела Расел је био коаутор утицајног двотомног уџбеника 1927. године са Рејмондом Смитом Дуганом и Џоном Квинсијем Стјуартом: Астрономија: Ревизија Јанговог приручника за астрономију (; -{Ginn & Co.}-, Бостон, 1926–27, 1938, 1945). Ово је постао стандардни астрономски уџбеник у наредне две деценије. Постојала су два тома: Соларни систем (-{The Solar System}-) и Астрофизика и астрономија звезда (-{Astrophysics and Stellar Astronomy}-). Уџбеник је популаризовао идеју да су својства звезда (пречник, површинска температура, луминозитет, итд) увелико предодређена масом и хемијским саставом, што је постало познато као Вогт-Раселова теорема (која укључује Хајнриха Вогта, који је независно открио ту везу). С обзиром да се хемијски састав звезде постепено мења са старошћу (обично на нехомоген начин), последица је еволуција звезда.
Награде и признања Члан Америчке акадамије уметности и наука (1921) Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1921) Медаља Хенрија Дрејпера од Националне академије наука (1922) Брусова медаља (1925) Рамфордова награда (1925) Франклинова медаља (1934) Страни члан Краљевског друштва (1937)
Референце
Литература
Спољашње везе Биографије
Умрлице -{MNRAS}- 118 (1958) 311 -{Obs}- 77 (1957) 67 -{PASP}- 69 (1957) 223
Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1957. Категорија:Амерички астрономи Категорија:Доктори астрономије